ЗАПАД УДАРА НА ПОРОДИЦУ: Да ли ће и у Србији „укинути“ маму и тату

Полемике у нашој земљи после одлуке неких држава да у закон ставе неутрално сексуално опредељење и да у службеним формуларима буде само „бесполна“ ознака – родитељ. Ради ли се о још једном атаку са Запада на традиционалну породицу

НЕУТРАЛНИ, ни мушки, ни женски пол, прошле године признао је Уставни суд Немачке, у Холандији предлог оваквог закона је пред парламентом, а у Канади од пре два месеца уместо термина „отац“ и „мајка“ у службеним формуларима пише „родитељи“.

Најава да ће ове новине, пре или касније, стићи и код нас, изазвала је полемике у јавности и међу стручњацима. Док једни сматрају да би то био атак на српску традиционалну породицу, други верују да су одлуке које озакоњују средњи пол – остваривање основних људских права.

Многи се питају да ли би српска породица, већ начета „ексклузивитетима“ са Запада, могла бити још више пољуљана ако овакви предлози стигну и до нас. Може ли то да утиче на психологију младих, на њихове ставове и развој? Има, међутим, и мишљења да се само љубављу, разумевањем, подршком и прихватањем, без обзира на сексуална и полна опредељења, доприноси здрављу породице.

Социолог проф. др Зоран С. Николић тврди да су озакоњавање трећег пола и увођење „неутралног родитеља“ несумњиво претње браку и породици. И то не традиционалној, него нормалној породици која задовољава своје примарне биолошке, психолошке и друштвене функције. Како каже, уколико се прописима легализује понашање које одступа од провереног и усвојеног, временом ће прерасти у друштвено прихватљиво и стећи легитимитет.

– То би сигурно код деце и младих изазвало вредносну дезоријентисаност и озбиљне тешкоће у поимању полова – каже наш саговорник. – Деца не бирају ко ће им бити родитељи, па је наметање оваквих ставова деци заправо насиље према немоћнима и недужнима. Ако законска власт тако нешто подупире или због било каквих разлога окреће главу, онда имамо посла са друштвеном неодговорношћу.

Потпуно супротно мишљење има др Милица Ристић, психијатар и психотерапеут.

– Породица у нашем друштву није угрожена трећим полом, већ малим платама, несигурним радним местима, отказима женама након повратка са породиљског боловања, неефикасном социјалном, здравственом заштитом и образовањем – каже др Ристић. – Представници државног или религијског система у разним друштвима склони су да замаскирају реалне претње породици, за које су сами одговорни.

По мишљењу наше саговорнице, здрава породица је заједница која доследно и дуго свим својим члановима омогућава здрав живот и развој, подршку, блискост, љубав и слободу, а функционише у складу са законима.

– У нашим друштвима је, нажалост, почесто форма важнија од суштине – каже др Ристић. – Чува се слика „традиционалне породице“ упркос томе што су отац или мајка само телесно и финансијски присутни, што су деца често сведоци или трпе породично насиље. А заправо није важно да ли су родитељи истог или различитог пола ако дете добија љубав, пажњу, подршку, бригу за здравље, образовање…

Када је реч о трећем полу, у питању је аутентични доживљај идентитета, психолошки феномен и основно људско право.

– Трансродне особе, интерсексуалне, хомосексуалне, хетеросексуалне и бисексуалне – сви ми имамо иста права и обавезе – каже др Ристић. – То су природне појаве и стања, од када је света и века. Поруке да су трансродна стања и хомосексуалност опасни штетне су за породицу и појединце, јер доводе до продубљивања патње и раздора, губитка подршке и љубави.

Сексолог проф. др Александар Милошевић се слаже да треба поштоватио различитости и разумети да је сексуални нагон различит од потребе за продужењем врсте.

– То значи да и хомосексуалне и трансродне особе имају нагон за продужењем врсте – каже др Милошевић. – Државе које то прихватају ослушкују све своје заједнице и доносе такве законе. Али, оно што је опасно јесте да се овакве одлуке и закони намећу у свим срединама и нацијама, јер је у неким културама потребно много више времена да их прихвате. Мислим да Србија још није спремна за такве и сличне законе, мада је неминовно да ће кад-тад закуцати и на наша врата. Примера ради, иако је годинама трајала полемика, а наше друштво се опирало, на крају је Здравствени фонд прихватио да финансира операције промене пола за 10 трансродних особа годишње.

ДЕТЕ ТРАЖИ МОДЕЛ ЗА ИДЕНТИФИКАЦИЈУ

– ТЕЗА „родитељ“ и „родитељ“ без назнаке пола пркоси биолошкој чињеници да дете настаје у интеракцији мушкарца и жене – каже мр Марија Тепурић, клинички психолог. – Традиционално виђење породице – отац, мајка, дете – умногоме је другачије него раније. Сада деца одрастају и у ванбрачним, разведеним, једнородитељским породицама, затим – уз очуха, маћеху, усвојена…

И поред тога, како каже наша саговорница, успевају да у свом непосредном окружењу пронађу истополни модел за идентификацију.

– Бринем како ће свој полни идентитет формирати дечак који расте са два женска родитеља, или девојчица која расте са два мушка – каже Тепурић.

Извор: ФБ Репортер