СВЕ ДАО ЗА СРПСТВО … један је од најзаслужнијих за ослобођење Србије од турског ропства, А Срби га заборавили

Кад је 1912. године Србија прогласила мобилизацију за коначно ослобођење од турског ропства свих њених историјских земаља, Аврам Драгојловић са својим сарадницима у Окружној команди успео је да за само четири дана формира у Прокупљу чак четири пука са око 20.000 војника, да их све опреми и пошаље на фронт. То, кажу историчари, није забележено до тада ни у једној војсци у Европи.

А потом се Аврам ставио на чело једног од батаљона Моравске дивизије са којим је ослободио Косово и Метохију и био тешко рањен у борбама за Приштину. Болницу је, међутим, сам напустио, сустигао свој батаљон и повео у јуриш за ослобађање Битоља.

Одликован је Златном медаљом за храброст, највишим тадашњим војним признањем. Показао се затим као вешт војсковођа и у познатој бици на Брегалници, када је међу првим официрима одликован тек уведеном Карађорђевом звездом.

Ускоро је унапређен и у чин потпуковника, а кад је избио Први светски рат њему је поверена команда Другим прекобројним пуком Комбиноване дивизије. То је био пук састављен од његових храбрих Топличана, који је однео одлучујућу победу на Церу. Онда је 1915. године преузео команду у једном пуку Ужичке војске и водио тешке борбе око Вишеграда штитећи одступницу српске војске ка Албанији.

У Солуну је Аврам Драгојловић помоћник команданта места са задатком да сарађује и координира рад са командама савезничких јединица. И за тај добро обаљен важан задатак одликован другом Карађорђевом звездом трећег реда, коју је имао мали број официра. Он је, иначе, био један од највише одликованих српских ратника: готово да није било нашег или страног одликовања које није додељено њему. Имао је заиста изузетну војничку каријеру: почео је као добровољац у рату са Бугарима 1885. године, а завршио са чином пуковника, иако није имао војну академију. Између два светска рата, као пензионер, он се настанио у Прокупљу, где је изградио за то доба изузетно лепу кућу и посветио се школовању деце.

Аврам Драгојловић је имао три ћерке и сина. Ћерке Радмила, Јелисавета и Надежда биле су просветни радници, а син Драгојло, кад је избио Други светски рат, био је ученик седмог разреда (данас је то трећи) гимназије. Под оптужбом да је припадао комунистима ухапшен је и одведен у заробљеништво. Никада се није сазнало где је окончао свој млади живот. Ишле су, како се прича, делегације грађана, рођаци и пријатељи да моле ондашњу власт и четничке команданте да се Драгојло, као још млад дечак, ослободи затвора и прогона. Није помогло.

Од туге за губитком јединца сина, Аврам Драгојловић је преминуо 1944. године и сахрањен на градском гробљу у Прокупљу. Док су биле живе, о гробу свог оца старале су се ћерке. Међутим, данас више нико не помиње Аврама, а ни његовог сина Драгојла. Ћерке Радмила и Јелисавета нису имале деце. Надежда, удата Шпадијер, имала је ћерку Аницу и сина Драгојла. Била су то изузетно напредна деца, али су млади помрли као тешки дистрофичари. У селу Плочнику, где су се Драгојловићи доселили око 1880. године, такође више нема Аврамових рођака по мушкој линији.

И Аврам и његов син Драгојло данас су готово потпуно заборављени. Они у Прокупљу немају ни бисте, ни споменике, ни називе улица… Само у књизи „Топлички витезови”, коју је недавно штампао мр Радоје Костић, нешто више може да се сазна о овом изузетно храбром човеку и веома успешном војсковођи.

Кућа Аврама Драгојловића у Прокупљу сада је у власништву човека који ју је купио. Ни на њој нема обележја ни икаквог помена имена једног од највећих јунака, не само његове Топлице, него и целе земље.

Аутор: Драган Борисављевић