Србији подмећу и Аушвиц

Директор Београдског Музеја жртава геноцида, Вељко Ђурић Мишина, упозорава власти у Србији да хитно морају да реагују како би се у низу музеја Холокауста у Немачкој, Пољској и Мађарској исправила информација да је Србија била једна од почетних станица ка јеврејском страдању у концентрационим логорима широм Европе током Другог светског рата.

www.мц.рсВељко Ђурић Мишина, директор Београдског Музеја жртава геноцида
– У Меморијалном комплексу Аушвиц налази се карта Европе у којој су Београд и Србија означени као једно од места из којих су Јевреји депортовани у овај логор смрти. Нажалост, исти подаци се могу наћи и у Музеју града Кракова, као и у документарном филму који прати поставку Музеја Холокауста у Будимпешти. Идентична карта се појављује на сва три места.

Како је могуће?
– Желео бих да верујем да је у питању само пропуст и ништа више од тога. Али, Меморијални комплекс Аушвиц дневно посети више десетина хиљада људи из целог света, па је зато веома битно да се ова грешка исправи и предочи права истина. То је сада посао за министарства спољних послова и културе који морају хитно да реагују и аргументовано укажу на грешку како би се она што пре исправила. Истовремено, ангажовање државе је од кључног значаја и да би се сличне ствари предупредиле.

Проблем је заправо чија је била надлежност логора Старо сајмиште?
-Тако је. Логор Старо сајмиште је током Другог светског рата заиста био место одакле су Јевреји слати у концентрационе логоре широм Европе. Међутим, иако је то сада део Београда, тада је овај простор био део НДХ, а логор под искључивом немачком ингеренцијом. Србија, односно тадашња Недићева власт са њим нису имале никакве везе. То су историјске чињенице.

Како је могуће да Немци то не знају?
– Знају, али у питању је очигледно покушај ревизионизма историје како би се сва њихова кривица за злочине у Другом светском рату пребацила на локалне власти. Није спорно да су они били носиоци програма уништења јеврејског народа, а од земље до земље је зависило колико су и други учествовали. Хрвати су у томе апсолутно учествовали, а Срби уопште нису. Ниједан Јеврејин у Србији није страдао од српске руке, као што ниједан Јеврејин у Хрватској није страдао од немачке руке. То је кључна разлика на коју стално морамо да указујемо.

Шта Србија сада може да уради?
– Може да ангажује стручњаке, историчаре. Довољно је да се на неколико страница понуди кратко научно образложење које би прихватила европска историографија. Дакле, аргументима би се доказало да је логор Сајмиште био под немачком ингеренцијом, на тадашњој хрватској територији.

Наша деца приказана као јеврејска
Вељко Ђурић Мишина указује и на апсурд из сталне поставке Музеја Холокауста у Берлину где је фотографија са седморо српске деце у сабирном центру презентована као слика јеврејских малишана.
– Та иста слика се налази у музеју у Врњачкој Бањи и објављена је у часопису „Ново време“ 1943. године. Ту стоји да је реч о српским малишанима – истиче Мишина.

Извор: Вести-онлајн