МИЛАНКА Маринковић (70) из села Варварин код истоименог насеља у Расинском округу, мужа Томислава (57) је сахранила 3. јула 1998. године, а само 11 месеци касније, на данашњи дан, изгубила је и сина јединца, Зорана. Она је једна од мајки чија су деца страдала у НАТО бомбардовању моста преко Велике Мораве, које је у трену однело 10 невиних жртава. Живи поносна на сина, који је пришао мосту да помогне повређенима и једнако несрећна због доброте која га је коштала живота.

– Сећам се добро да сам ћебадима прекрила стакло на летњој кухињи како ми се син не би исекао уколико пукне од детонација – прича нам Миланка и показује на простор где се у време бомбардоавња налазило склониште.

– Био је пијачни дан, а ја сам тог јутра у дворишту пила кафу са познаником. Нудила сам Зорану тек спремљено слатко од јагода. Спремали смо се да дамо Томиславу парастос, годину дана. Син је из села кренуо пре мене, на мотору, да обави шта треба на пијаци.

Миланка га је видела пре погибије још једном, у вароши, након што је свратила код пријатељица. Загрлио ју је и рекао мајци „баш си много уморна, молим те иди да се испаваш“, а потом додао и да мисли да је куповини на пијаци дошао крај. Било је тачно 12.30, 30. мај, 1999. године. Следећу вест коју је Миланка чула била је да јој сина више нема. Крај Велике Мораве, бомбе су му откинуле леву страну тела.

Зоран Маринковић

– Сваке среде, сваке суботе, за важне датуме, празнике идем на гробље – прича нам Миланка.

– Ставим торбе на бицикл, па уз брдо. Снег, мраз, киша, упекло сунце. Ништа не може да ме спречи. Буде ми боље кад сам тамо с њима.

За непуних годину дана, ова честита жена изгубила је два ослонца у животу.

Нико није могао да претпостави да ће њен супруг Томислав преминути после операције дебелог црева.

Син, Зоран, имао је двогодишњу ћерку из првог брака и планирао је другу женидбу кад оцу обележи годишњицу смрти. Од скромне пензије Миланка плаћа дажбине и лекове.

Породичну кућу са баштом мирисном од цвећа ова вредна домаћица одржава са много труда, као док су јој син и муж били живи. Уредила је и алејицу на гробљу где почивају Зоран и Томислав. А цветове у башти, на гробљу и на мосту још залива сузама.

Споменик НАТО жртвама крај моста у Варварину

ПАРАСТОС ЗА СТРАДАЛЕ

ДЕСЕТ људи је погинуло, а 17 теже рањено у бомбардовању моста преко Велике Мораве, на Свету Тројицу, када је у порти оближње Цркве Успења Пресвете Богородице било око 200 мештана, а још најмање 2.000 душа се налазило у непосредној близини. У среду ће бити служен парастос за Зорана Маринковића, Толета Апостоловића, Стојана Ристића, оца Миливоја Ћирића, Драгослава Терзића, Војкана Станковића, Ружицу и Ратобора Симоновића, Милана Савића и најмлађу Сању Миленковић (15), код спомен-обележја НАТО жртавама у Варварину биће обављена комеморација. Општина је организовала и низ манифестација који још једном треба да подсете свет на страдање невиних.