Французи емитују филм у којем Срби убијају Албанце у “жутој кући” и ваде им органе!

Доскорашњи француски министар лично руководио снимањем филма у којем се тврди да су у случају трговине органима на КиМ монструми Срби, а жртве Албанци. Гледало га 100.000 људи – Филм режирао непознати француски редитељ, а финансирали га Албанци с циљем да релативизују извештај Савета Европе који је урадио Дик Марти

Први шеф Мисије УН на Косову и бивши министар спољних послова Француске Бернар Кушнер помогао је снимање филма „У кавезу“ (Captifs), у којем су Срби приказани као злочинци који ваде органе Албанцима и продају их на Западу, сазнаје Пресс. Филм је потписао анонимни француски редитељ Јан Гозлан, а финансирали су га косовски Албанци.

На почетку филма је на француском језику написано да је снимљен на основу истинитих догађаја. Међутим, у њему је трговина људским органима на Косову класичном заменом теза представљена на начин који је потпуно супротан ономе што се заиста догађало – монструми су Срби, а жртве Албанци! Филм је до сада гледало 100.000 људи и зарадио је око милион евра.

Кушнер се свађао с Мартијем

Филм је премијерно приказан 6. октобра 2010, само месец дана пре него што је известилац Савета Европе Дик Марти објавио извештај о „жутој кући“, у којем оптужује „Дреничку групу“ Хашима Тачија за трговину органима заробљених Срба и нелојалних Албанаца.

Извор Пресса из врха српског правосуђа каже да је целим пројектом снимања овог срамног филма руководио доскорашњи француски министар Бернар Кушнер.

– Наши оперативни подаци говоре да је филм тог Француза финансиран новцем косовских Албанаца, а да је целим пројектом руководио лично Бернар Кушнер. Вероватно су сазнали шта садржи Мартијев извештај, па су тим филмом имали намеру да умање његов ефекат – тврди извор Пресса.

Лош филм… Емир Кустурица каже да не умемо да бранимо националне интересе
А ми снимамо о отуђености…

Редитељ Емир Кустурица каже да је филм „У кавезу“ конкурисао на Канском фестивалу, али није успео да прође. Он тврди да је овај филм јасан показатељ како не умемо да бранимо националне интересе.

– Уместо што снимамо филмове који говоре о отуђености на Новом Београду, било би мудрије да се бавимо другим темама, међу којима су и стравични злочини у „жутој кући“, где су нам резали тело и вадили органе. Сва је срећа што тај филм неће много допринети већ лошем имиџу који имамо, јер је изгледа јако лош филм – сматра Кустурица.

Да потсетимо, на Кушнерову сумњиву улогу у овом страшном случају указују и његови јавни иступи и размирице са Диком Мартијем. Током посете Косову 2. марта 2010, на питање зна ли нешто о трговини органима у „жутој кући“, Кушнер се најпре гласно насмејао, а потом рекао: „Да ли сте болесни? Шта је то ‘жута кућа’?!“ Тадашњи министар се ту није зауставио, па је крајем прошле године изјавио да сумња у тачност навода из Мартијевог извештаја, односно да је Тачијева „Дреничка група“ имала икакве везе са трговином органа.

Маловић: Недопустиво ругање жртвама

На оптужбе да је знао шта се дешавало на КиМ, али да је о томе ћутао, Кушнер је узвратио: „Ја окретао главу?! Јадни (Дик Марти). Ми смо се даноноћно борили против организованог или неорганизованог криминала, против насиља. Били смо апсолутно посвећени правди и интервенцији међународне заједнице.“

Како сазнаје Пресс, држава Србија ће координираном акцијом реаговати на овај скандалозни филм.

– Очекује се да МСП употреби дипломатске механизме и реагује, као и да правосуђе размотри могућност да Србија тужи редитеља и продуцента и затражи накнаду штете, док ће безбедносне службе извршити све могуће истраге – открива наш извор.

Заменик тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић каже да је Тужилаштво већ послало дописе надлежним министарствима културе, спољних послова и правде, са молбом да у оквиру својих овлашћења адекватно реагују.

– Овај нискобуџетни филм релативизује Мартијев извештај и грубо се руга стварним жртвама трговине органима. То је брутална замена теза и класична пропаганда, чији је циљ да сатанизује Србе. Надлежни органи ће утврдити има ли елемената да правобранилаштво тражи накнаду штете. Ту нема основе за кривично гоњење француског редитеља, јер се садржај филма тумачи као уметничка слобода – наводи Векарић.

Ковачевић: Филм је проститутка политике

Редитељ Синиша Ковачевић каже да су филмови „постали не само слуге, него и проститутке политике“.

– За новац се очигледно све може купити. Могуће је да неко сутра сними филм у којем би приказао да су Јевреји држали Немце у логорима. Тужити режисере или продуценте потпуно је бесмислено. Не може се против уметности борити некаквим правним средствима, зато што уметност има право на фалсификат – истиче Ковачевић.

Французи ћуте

Културни саветник француске амбасаде у Београду Паскал Делпе није желела да коментарише филм, нити да одговори на питање да ли ће амбасада ишта предузети.

– Не знам за филм, видела сам најаву… То је хорор, фикција. Није документарни филм. А фикција је фикција – „објаснила“ је Делпе.

Ни у француском културном центру нису желели да говоре о филму.

– Нисмо овлашћени и немамо коментар. Одговоре можете да добијете од амбасаде – казали су нам у институту.

Министарка правде Снежана Маловић оцењује да филм представља застрашујући покушај замене улога и стварања конфузије у светској јавности.

– Овакав филм, у којем су Срби представљени као убице и трговци органима, очигледно има за циљ да девалвира извештај Дика Мартија, који је утврдио да су Срби били жртве зверских убистава чијим органима је трговано. То је недопустиво ругање стварним жртвама и њиховим породицама, које на овај начин преживљавају још један злочин – каже за Пресс Маловићева.
Бесмислена тужба

У МСИП-у потврђују да су примили допис Тужилаштва и да ће са нашом амбасадом у Француској проверити наводе и „реаговати на адекватним нивоима“. Нису желели да открију шта то конкретно значи. И у Министарству културе кажу да су примили допис тужиоца, те да су „одмах проследили допис Републичкој радиодифузној агенцији и о томе обавестили Тужилаштво“ (?!).

Бивши судија Горан Петронијевић каже да је француски филм бесомучна пропаганда гебелсовског типа.

– Тај филм је доказ колико су Албанци и Кушнер унапред знали какав ће бити Мартијев извештај. Тужити било кога у овом случају је бесмислено. Да ли ико паметан верује да ће Французи да спроводе било какву истрагу која иде према Кушнеру? Па, неће! – тврди Петронијевић.

Адвокат Тома Фила сматра да Србија не треба да тужи француског редитеља јер ће пасти пред сваким судом и показати елементарно непознавање права.

– Свако може да снима шта хоће, има човек право на слободан уметнички израз – наводи Фила.
Петоро глумаца са наших простора

Филм „У кавезу“ траје 84 минута, а продуцирали су га „Бек филмс – мед студија“, Канал плус и „Сине синема“. Глумачка екипа броји тек 15 глумаца, међу којима осим Француза има и пет са нашег поднебља: Саша Мијовић, Горан Костић, Игор Скреблин, Иван Франек и Филип Крхајац.

Радња почиње „негде у бившој Југославији“, где у једној болници ради троје француских лекара. Они крећу пут Косова, али се губе у шуми, где их заробљавају Срби и одводе у „кућу кланицу“, која подсећа на „жуту кућу“ из Мартијевог извештаја. Троје Француза затворени су с једним Албанцем и девојчицом Аном. Тројица Срба истетовираних натписима „Бог чува Србе“ иживљава се над заробљеним Албанцима и француским докторима, ваде им органе и продају их. Филм се завршава бекством француске докторке и девојчице Ане и убиством Срба негативаца.

Биљана Бојић – Наталија Секулић / Инфомрежа