Глас отаца – Други долазак Христов (Преподобни Јефрем Сирин)

001-1Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1998, БРОЈ 2 (22), СТРАНЕ 5-11

ДРУГИ ДОЛАЗАК ХРИСТОВ

 

Преподобни Јефрем Сирски, којега наша Црква слави 28. јануара, јесте највећи Сирац, аскетски отац, богослов и песник. Родио се 306. године и одгајен у хришћанској средини. Веома млад, распаљен божанском љубављу, постао је монах и брзо се показао као велики учитељ како монаха тако и лаика. Саставио је велики број потресних песама и говора. Његово учење многе је привукло и многе спасило. Његове дирљиве беседе, посебно оне о будућем суду и о рају, праћене су са незаустављивим сузама. Отпутовао је на небо 373. године. Међутим, одјек његових речи стиже са истом живошћу до наших времена.

У једном своме похвалном слову за њега, свети Григорије Ниски са великим дивљењем наводи: „ко од оних који траже радост у материјалним уживањима и избегавају сузе, а да, када чује мало од речи светог Јефрема, не зарида и не заплаче због будућег свога удела? Ко може да чита његове речи о будућем суду, то јест о другом доласку Христовом, а да не помисли да се већ од сада налази пред оним судилиштем, очекујући престрашен последњу одлуку своје пресуде?“ Тако је описао будући суд Божји чувени и пророчки надахнут овај Светитељ, тако да ништа више непознато за себе нема да очекује.

Други долазак Господњи јесте једна несумњива истина. Многи од нас, можда и несвесно, настојимо да је, као нешто непријатно, похранимо у неко мрачно ћоше душе наше. Неки опет, можда уловљени гордошћу, примамо ту истину са фарисејском самоувереношћу и сигурношћу. Циљ овог списа (који следи) јесте да постане познато широј заједници потресна и разбудилачка беседа светог Јефрема и да се потпомогну неке добронамерне душе да изађу из летаргије псевдоосећања као да ће упечатљиво још од сада да виде величанствени и потресни други долазак Господњи.

ДРУГИ ДОЛАЗАК

Преподобни Јефрем Сирин

Љубљена браћо моја, чујте реч о другом и страшном доласку Господа нашег Исуса Христа. Замислио сам у уму своме онај час и уздрхтао сам схвативши шта ће се тада десити. Ко то може да исприча? Који језик то може да опише? Које ухо то може да саслуша? Тада, када ће Цар Васељене да устане са престола славе своје и да дође да суди све становнике земље и да своди рачуне са њима, награђујући достојне и кажњавајући вечном муком грешнике.

Када то помислим, обузме ме страх и сав се укочим. Очи моје лију сузе, глас ми се одузима, усне моје се заледе, језик мој дрхти и мисли моје престају. Премда ме страх нагони да ћутим, приморан сам да говорим ради ваше користи.

Наступиће тако велики и страшни догађаји какви нису били од постања света нити ће бити кроз све будуће нараштаје.

Ако нас често пута уплаши једна јака муња, па нам се подсеку ноге, замислите како ћемо поднети тада да чујемо глас оних труба, које ће затрубити са неба јаче од сваке грмљавине, да би пробудиле све мртве, праведне и грешне?

Тада, кости свих мртвих пожуриће да се саберу. Наредиће велики Цар који влада над сваком твари, и одмах са страхом и земља и море даће своје мртве. Чак и они који су растргнути од зверова, или су их појеле рибе, или птице, сви ће у тренутку ока стати пред неумитног Судију.

Тада ће реке и извори исчезнути, звезде ће попадати, сунце ће се угасити, месец ће нестати. Анђели послати од Бога пролетеће васељену и сабраће изабране од краја до краја земље. Тада ћемо угледати „ново небо и нову земљу“ (2. Петр. 3, 13) по обећању Господњем. Како ћемо поднети када видимо да се спрема страшни престо и да се показује Крст на коме је драговољно жртвован Христос нас ради? Када угледамо на небу страшни и свети жезал великога Цара, сетићемо се тада и разумети реч Господњу „о знаку Сина човечијега“ (упор. Мт. 24, 30), сазнаћемо сви да треба да се јави страшни Цар. У онај час сваки од нас ће размишљати шта ће му одговорити и појмиће сва дела своја…

Када чујемо онај громовити глас са небеских висина, да виче: „Гле, Жених долази“, „Гле, Судија стиже да суди живима и мртвима“, тада ће се од вике оне усколебати темељи и утроба земље с једног краја до другог. Тада, браћо моја, туга и страх и трепет спопашће сваког човека од онога што се дешава у васељени. Силе небеске ће се усколебати. Раздраће се небеса и појавиће се Цар над царевима, свети и преславни Бог наш као страшна муња, са неописивом влашћу и славом.

* * *

Ужас, страх и трепет спопашће нас у онај час, када седне безпристрасни Судија и када се отворе оне страшне књиге, где су записане и наша дела и наше речи, шта смо радили или говорили у оном животу, мислећи да ћемо моћи да одговоримо Богу који испитује мисли и жеље људи.

О, колико суза треба да пролијемо мислећи о оном часу, па ипак ми смо немарни. Колико ћемо плакати и уздисати када с једне стране видимо оне велике дарове и несхватљиву раскош и блистање Царства небескога, које ће наследити од Цара славе они који су се чврсто борили да одрже заповести Његове, а с друге стране оне страшне казне, којима ће бити предати они који су робовали греху. А између њих устрашени сви људи од сваког племена, од првосазданог Адама, до последњег човека на земљи, пашће на колена и поклониће се Богу, сагласно речи Светог Писма: „Жив сам ја, говори Господ, поклониће ми се свако колено“ (Рим. 14,11).

Тада ће се цело човечанство наћи између живота и смрти, између блаженог покоја и вечног мучења, очекујући са агонијом страшни час Суда, и нико неће моћи да помогне другоме.

Биће питани епископи и за њихов начин живота и за њихову паству. Тражиће се од њих одговор за разумне овце, које су примили од архипастира Христа. Ако се због њихове немарности изгубила нека овца, крв њена тражиће се од њих (= епископа). Слично и свештеници даће одговор за своје парохије. Исто тако сваки верник даће одговор за дом свој, за своју жену и децу и за слуге и слушкиње своје, да ли их је подизао „у васпитању и науци Господњој“ као што поручује Апостол (Еф. 6,4).

Биће испитани цареви и управитељи, богати и сиромашни, мали и велики, за њихова дела која су чинили: „Јер нам се свима ваља јавити на суду Христовом, да прими сваки оно што је у телу учинио, било добро или зло“ (II Кор. 5, 10).

Дела свих нас биће испитана и показаће се пред анђелима и људима. Непријатељи Христови биће поражени и укинуће се свака власт и сила (в. I Кор. 15, 24). Тада, као што је писано, разлучиће се „овце од јаради“ (Мт. 25, 32). Тако, они који имају добра дела и духовне плодове, биће одлучени од неплодних и грешних.

Први ће засијати као сунце, јер су сачували заповести Господње. То су милостиви, заштитници сиромаха и сирочади, гостољубиви, они који су наге одевали, који су посећивали затворенике, који су помагали унесрећеним, који су неговали болеснике, они који су постали сиромаси ради блага на небесима, који су опраштали погрешке браће, који су очували печат вере неповређеним и неупрљаним било којом јереси. Све њих ће ставити (Господ) с десне стране Себи, а грешнике са своје леве стране.

Други су они који су разгневили доброг Пастира и презрели Његове речи. То су гордељивци, непоправљиви, пријатељи забава и уживања у овом времену кајања, они који су утраћили у распусности, пијанству и немилосрђу сво време свога живота, као онај богаташ који се никада није смиловао на сиромашног Лазара. Ови ће бити осуђени и стаће са леве стране, јер нису показали самилост. Били су тврди и нису имали плодове покајања, нити уља у светиљкама својим (упор. Мт. 25, 1-12). Међутим, они који су купили уље милосрђа од сиромаха и напунили своје светиљке, стаће с десне стране прослављени и радосно држећи своје светиљке упаљене и чуће онај мирни и умилни глас: „Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света“ (Мт. 25, 34).

Они опет који су са леве стране чуће ону мучну и страшну одлуку: „Идите од мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим“ (Мт. 25, 41). Као што нисте показали милост, тако сада нећете бити помиловани. Као што нисте чули глас мој, ни ја сада нећу чути ваше неутешно ридање, јер ме нисте нахранили када сам био гладан, нити сте ме напојили када сам био жедан. Нисте ме у дом свој примили, нити сте ме оденули када сам био наг. Нисте ме посетили када сам био болестан, нити када сам био у тамници. Нисте ми послужили, него сте другом господару били слуге и робови, то јест ђаволу. Идите, дакле, далеко од мене, ви који сте чинили безакоње. Тада ће они отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни (упор. Мт. 25, 41-46).

Тешко онима који нису искористили ово време покајања, него се предали стварима бесциљним и смешним. Тражиће време које су утраћили узалуд и неће га наћи. Тешко онима који поклањају пажњу духовима преваре и учењима демонским, јер ће са њима бити осуђени у другом животу. Тешко онима који се предају врачању и неморалу. Тешко онима који закидају плату радницима, јер онај који им закида плату сличан је онима који проливају крв. Тешко онима који суде неправедно, оправдавају кривца а осуђују невинога. Тешко онима који прљају свету веру јеретичким учењима и онима који се друже са јеретицима. Тешко онима који имају неразумне страсти гњева и мржње. И да не би надугачко говорио: Тешко свима који се нађу на левој страни у онај страшни Дан суда. Помрачиће се њихов ум и пролиће горке сузе, када чују ону болну одлуку „Идите од мене, проклети, у огањ вечни“ (Мт. 25, 41).

Ви који имате сузе и умиљење плачите заједно са мном. Када замислимо оно достојио ридања разлучење осећам неподношљиву тугу јер тада се раздваја један од другог и одлазе на пут са којег нема повратка. Ко је тако тврдога срца и толико неосетљив да не плаче још одавде за онај час? Тада ће они, који су некада били цареви ридати као заробљеници. Тада ће уздисати управитељи и немилосрдни богаташи и, као да су притиснути са свих страна, молиће за помоћ, али им је нико неће дати, јер тамо неће имати никакву вредности ни богатство, ни ласке, и неће добити помиловање, јер нису милост указали никоме. Тада ће се раздвојити родитељи од деце своје и пријатељи од пријатеља својих. Тада ће се раскинути супружанске везе којс нису одржане непорочне и чисте. Тада ће бити изгнани и девственици по телу који су били немилосрдни и безосећајни, јер суд ће бити без милости ономе који није имао милости.

Изоставићу овде много тога, јер ме хвата страх и трепет. Страшни анђели удаљиће силом све непокајане безбожнике, који ће са трепетом шкргутати зубима својим и окретаће се често да виде праведнике и радост од које су одвојени. Видеће ону блештећу светлост и лепоте раја, видеће своје познанике у оној блаженој радости и велике дарове које ће примити од Цара славе сви који су водили „добру борбу“ у овоме свету.

Одмах затим, када се одвоје од свих праведника и пријатеља и познаника, одвојиће се и од Самога Бога, не могући више да гледају радост и светлост истиниту. На крају биће одведени у различите муке и предати њима. Тада видећи коначно своје напуштање и да им је изгубљена свака нада и да нико не може да им помогне или да се заузме за њих, говориће плачући неутешно горким сузама:

„О, колико смо времена изгубили у немарности! Како смо били исмејани од нечастивога! Када смо слушали из Светог Писма да говори Бог, нисмо обраћали пажњу, него смо се подсмевали! Сада вапијемо али Он окреће лице своје од нас! Шта су нам користила светска блага? Где је сада отац и мајка који су нас родили? Где браћа? Где деца? Где пријатељи? Где богатство? Где имање? Где су цареви и управитељи? Нико од њих не може сада да нас спаси. Нити ми можемо да помогнемо сами себи, него смо напуштени потпуно и од Бога и од Светих. Шта да чинимо? Сада више није време покајања, више не важе молитве, не користе сузе, не постоје више продавци уља, убоги и унесрећени. Кад смо имали времена и могли, и ови који су продавали уље, молили нас са сузама, „купите“, ми смо затварали уши своје, нисмо чули и нисмо купили. Сада ми тражимо и не налазимо. Не постоји више избављење за нас кукавне. Нећемо наћи самилост јер нисмо достојни“.

Тада ће, дакле, свако отићи на места мучења, на место које је сам себи припремио својим рђавим делима, тамо „где ће их прождирати црв који не умире и огањ који се не гаси“. (Мк. 9,44).
Ето, чули сте шта добијају који су небрижни и немарни и који се не кају. Чули сте како су исмејани они који су се подсмевали заповестима Господњим.

* * *

Петар, врховни апостол, предупређује нас за онај Дан, говорећи: „Доћи ће Дан Господњи као лупеж ноћу, у који ће небеса с хуком проћи, а стихије ће се ужарене распасти и земља и дела што су на њој изгореће“ (II Петр. 3,10). Али и раније, сам Владика и Господ наш, открио нам је следеће за онај Дан: „Пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада. Јер ће доћи као замка на све који живе на лицу васцеле земље“ (Лк. 21, 34-35). И на другом месту: „Уђите на тесна врата… јер су тесна врата и узан пут, који води у живот“ (Мт. 7,13-14). Браћо моја, идимо овим тешким путем да бисмо наследили вечни живот.

Овај пут захтева покајање, молитву, бдење, смиреноумље, презирање тела, бригу за душу, милостињу, сузе, тугу (по Богу). Да га мрзе, а да не мрзи, да опрашта онима који му зло чине, да му чине неправду, а он да узвраћа добром, најзад да пролије крв своју за Христа када време то захтева.

Супротно томе „пространа су врата и широк је пут што воде у пропаст“ (Мт. 7, 13). Идење овим путем овде је пријатно, али тамо је жалосно. Овде је слатко, а тамо горчије од пелена. Овде је лако, али тамо је тешко и мучно. Знаци тога пута су блуд, прељуба, разврат, идолопоклонство, суревњивост, гњев, раздори, зависти, убиства, забаве, игранке, скупоцени ручкови, сладокуство и слично томе. А горе од свега је непокајаност и потпуна заборавност часа смрти.

На тај дан другог доласка мислили су свети Мученици и нису жалили своја тела, него су претрпели сваку врсту мучења са радошћу и надом да ће задобити венац. Из истог разлога борили су се по пустињама и по горама у посту и девствености, не само људи него и жене, ходећи храбро уским и тужним путем, и добили су Царство небеско.

Тај страшни суд и тог неумољивог Судију замишљајући блажени Давид, натапао је сваке ноћи сузама постељу своју и молио је Бога говорећи: „Господе, … не иди на суд са слугом својим, јер се неће оправдати пред Тобом нико жив“ (Пс. 143, 2).

* * *

Напред, дакле, и ми пре него што дође Дан онај, пре него што прохуји славље овога живота, пре но што дође Бог и нађе нас неспремне, припремимо се за Његов дочек исповешћу, покајањем, постом, сузама, добрим делима.

Пазите да се неко не усуди да каже да није згрешио. Ко тако каже слеп је и вара самога себе не знајући да ђаво може да управља њиме и речима и делима и слухом и видом и чулом пипања па и мислима. Ко може да се похвали да има непорочно срце и чиста сва чула своја? Нико није безгрешан, нико није чист, осим Онај, који будући богат „осиромаши“ нас ради. Само је Он безгрешан. Он је узео грехе света и не жели смрти грешника, него њихово спасење.

К Њему прибегнимо и ми, јер сви грешници који су прибегли к Њему спасили су се. Не губимо, дакле, наду, браћо моја, за наше спасење. Згрешили смо? – Покајмо се! Хиљаде пута смо погрешили? Хиљадама пута се и покајмо! За свако добро дело радује се Бог, међутим особито се радује за једну душу која се каје.

Ходите, дакле, поклонимо се и припаднимо к ногама Његовим, исповедивши грехе своје.

Слава човекољубљу Његовом,
слава дуготрпљењу Његовом,
слава доброти и снисхођењу Његовом.
Слава милосрђу Његовом,
слава царству Његовом.

Слава, част и поклоњење имену Оца и Сина и Светога Духа у векове векова. Амин.

Превео
Епископ  Артемије

 

 

 

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ