У манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву одржан Свеправославни црквено-народни сабор
У Недељу Мироносица, 9/22. априла, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија, одржан је Свеправославни црквено-народни сабор. Сабор је окупио око 700 ревнитеља за чистоту вере (архијереја, свештеника, монаха и мирјана) из Србије, Грчке, Русије, Румуније и Швајцарске као и монахе са Свете Горе, који су, по 15. Правилу Прво-другог Цариградског сабора, прекинули литургијско и административно општење са епископима, свештеницима и мирјанима екуменистима.
Саборовање је започело Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим. Владици Максиму су на на Литургији саслуживали Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и девет свештенослужитеља епархије. Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г.Г. Артемија, Хорепископ Максим је у чин јереја рукоположио ђакона Виктора (Павлова) из града Вороњежа (Русија), а монаха Дионисија (Морачанина), сабрата поменуте обитељи, у чин јерођакона. Отац Виктор ће своју свештеничку службу обављати у Вороњежу.
Након Свете Литургије и пригодног послужења, у порти манастира, одржана је пригодна трибина на тему: „Сабор на Криту – Велики и Свети или јеретички и разбојнички“. Трибина је започела молитвом, тј. појањем васкрсног тропара „Христос Воскресе“ на црквенословенском, грчком и румунском језику.
На трибини су говорили: Преосвећени Епископи Максим и Наум, протојереј Кипријан – Јован Стајку из
Румуније, светогорски монах Сава Лавриот, брат Георгије Вламакис (председник Удружења православн
Поздравно слово и одговоре на поједина питања на трибини дао је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим. У кратком обраћању Владика Максим је најпре пренео благослов Епископа Артемија а затим изразио своју радост због посете браће из Грчке, Румуније, Русије и са Свете Горе. У свом обраћању захвалио је православној браћи што су дошли да се, по речима светог апостола Павла, „утешимо заједничком вером, њиховом и нашом“ (Рим. 1, 12). Потом је владика најавио говорнике трибине.
Брат Георгије Вламакис је говорио је о учешћу Удружења, на чијем је челу, у подршци борби против екуменизма, у организовању конференција и синаксиса, подршци прогнаним свештеницима и монасима.
Брат Константинос Стефос, Грк који живи у Швајцарској, је прочитао писмо које су православни Грци у Швајцарско упутили Преосвећеном Митрополиту Швајцарске Г. Јеремији (припада Васељенској патријаршији). У писму се наводи да је екуменски патријарх Вартоломеј јеретик који је превазишао све јеретике у историји Цркве а митрополит се моли да прекине општење са патријархом – јеретиком. Одговори на многа питања које су верници упутили свом митрополиту још увек нису добијени.
Протојереј Кипријан – Јован Стајку из Румуније је говорио о тренутној ситуацији у Румунији. Навео је да у Румунији постоје три струје:
- Они који кажу да више нема благодати у Румунској Православној Цркви.
- Они који који су се вратили помињању јеретика екумениста (служећи у Банченију са преосвећеним епископом Лонгином Жаром) и који подстичу вернике на заједницу са екуменистима. Они, усвајају љубав без догматских ограничења, тј. нео-екуменизам прихваћен „теологијом“ (непатристичком) Михаила Силвија Кириле, под заштитом проф. др Теодора Зисиса, по којој је икономија постала закон, а акривија је претворена у злочин, назвавши се „умереним“ и „уравнотеженим
„, а оне који желе следити Свете Оце у исповедању вере, називају „фанатицима“ и „ екстремистима“ , чак и презбитеријанским јеретицима. - Они који пажљиво проучавају учење Светих отаца, и само на основу тога воде борбу против јереси, не ослањајући се дакле се на своје мишљење. Ограђују се од јереси и исповедају веру Цркве, препуштајући Господу да делује, ослањајући се на Његову вољу по питању саборске осуде свејереси екуменизма. Ова група броји десетине монаха и свештеника и на хиљаде мирјана. Овој групи и он припада.
Посебну пажњу и одобравање изазвала је поучна реч оца Саве Лавриота о разбојничком Критском сабору и богоугодној борби хришћана за чистоту Свете Вере Православне
Излагање оца Саве Лавриота је било сажетак његовог обимног рада који ће ускоро у целини бити објављен на српском и румунском језику. Главне поруке оца Саве биле су:
– Морамо се ујединити у борби против свејереси екуменизма, јер је ова свејерес наш заједнички непријатељ;
– Морамо стати на пут свим лажима и клеветама које изричу нео – екуменисти о онима који се у складу са светоотачким предањем боре против јереси, и прекинути тишину супротну здравом разуму која је до сада била присутна код светогорских монаха.
– Постоји само још једна категорија назови православних која је гора од екумениста – они који враћају народ који се оградио од екуменизма назад у наручје екуменистима.
Владика Максим је заблагодарио Богу на одржаном Сабору и подсетио да смо ми из епархије у егзилу на два задња Сабора у Лозници, у нашим посланицама, позивали све православно стојеће да се саберу у један фронт. „Драго ми је што се то управо данас дешава“ – нагласио је Владика, узносећи благодарност Богу.
Сви говорници су изазвали велику пажњу слушалаца и често су прекидани аплаузима као знаком одобравања. Након предавања присутнима је дата могућност да поставе питања.
Завршну реч на трибини дао је Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г. Г. Наум. Владика Наум је ово свештено сабрање видео као плод молитава Светог Јустина Ћелијског и назавао га припремним сабором за Велики васељенски сабор, који ће ставити печат на целокупну борбу православних за чистоту вере. „Тај печат ће имати вредност и на Небу и на земљи, по самој речи Господњој: „Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздрешите на земљи биће раздрешено на небу“ (Мт. 18, 18). Такву нам је власт и част Господ дао“ – нагласио је Владика Наум. Као главну поруку Сабора у Барајеву Владика Наум је истакао три ствари: осуда разбојничког Критског сабора, осуда екуменизма као свејереси и исповедање Православне Цркве као једне свете, саборне и апостолске Цркве изван које нема спасења.
Модератор и преводилац на трибини био је брат Марко Пејковић из Београда.
Трибина је завршена молитвом тј. ирмосом празника Васкрсења „Ангел вопијаше“. Уследила је трпеза љубави за све присутне. Тиме је и завршено ово благодатно свеправославно саборовање у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.
На крају поновимо речи Владике Наума из његовог завршног слова:
Нека би дао Бог, молитвама Преподобног Јустина Ћелијског, да оваквих свеправославних сабора буде више у будућности, како у Србији тако и широм васељене, и да они буду припрема за Велики васељенски сабор који ће коначно осудити свејерес екуменизма и разбојнички Критски сабор. Амин. Боже дај.
Инфо служба
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
