СРПСКО КОСОВО ДАНАС И СУТРА

категорија Мишљења / дана 18/04/2018 у 20:51 часова /

Како време одмиче, а догађаји се ређају, две ствари постају све очигледније:

хапшење Марка Ђурића била је само још једна опсена Вучићевог политичког циркуса који режира у копродукцији са Хашимом Тачијем
убиство Оливера Ивановића је политички мотивисано и нису га починили Шиптари.

И једно и друго има за циљ да нам приближи прихватање “косовске реалности”, односно онога што Вучић покушава да нам сервира као косовску реалност. У тој његовој “реалности”, рецимо, не постоји усвојени документ СБ УН познат као “Резолуција 1244” (јер да постоји негде и некад би га ваљда поменуо), који врло јасно дефинише позицију Космета као српске територије, али постоји тзв. Бриселски споразум који на српску штету редефинише ту Резолуцију. У његовој “реалности” не постоји уставна позиција Косова и Метохије у саставу Србије, али постоји термин “замрзнути конфликт” за који нам још увек није објаснио шта значи у случају Космета. Постоји „унутрашњи дијалог“, али се не зна тачно о чему се он води. И тако редом…

У огледалу тог болесног поимања „косовске реалности“ Марко Ђурић је имао своју ролу да буде иницијална каписла за испаљивање у политичку орбиту велике преваре зване Заједница српских општина, која српском народу (не само на Космету) треба да буде потурена као замена за суверенитет над Косовом. Сада када је то питање покренуто и од Брисела тобоже орочено на 4 месеца, кретање Марка Ђурића по Косову више није спорно, нити је тема.

Дубину читаве фарсе најбоље показује понашање представника Вучић-Вулинове Српске листе која је, након консултација са Вучићем!, на велика звона најавила да излази из Харадинајеве владе. Дабоме, то се није десило. Како се нису „сетили“ да поднесу неопозиве писмене оставке, а Харадинај им усмене није прихватио, сада су у статусу чиновника на боловању. Формално не раде, али примају плату и све при надлежности које уз то иду, док се са Харадинајем виђају тобоже приватно, у службеним просторијама. Али „шта зна маљи деца шта је формаљно, а шта неформаљно“.

Наравно, „скупштинску“ коалицију са Харединајем и Тачијем (Весељијем) нису раскинули, нити им то пада на памет, па тзв. „косовска влада“ ради стабилно и нормално, а Вучићева најава да би Српска листа могла наставити рад као опозиција, сем једног Пацолијевог сарказма није имала других последица.

Ах, да. Вучић се, дабоме „случајно“, непосредно након Ђуриђевог хапшења, у оквиру сесија „унутрашњег дијалога“ сусрео са „невладиним сектором“, како он то назива, при чему очигледно мисли само на оне НВО које се финансирају из западних фондова и преко пројеката српске владе, јер је само њих примио. Ваљда су они који не примају западне паре глупи и њихово мишљење није важно. У сваком случају, закључак са тог дружења пријатеља по западној кеси био је како је „замрзнути конфликт неодржив“. Предаја територије за, ту братију и Вучића им, одрживо је решење.

А онда је дошао толико чекани пут у Немачку, на Њен позив!

ВУЧИЋЕВЕ НЕМАЧКЕ ТАЈНЕ…

Пре него се посветимо резултатима Вучићеве посете Берлину, морамо приметити да је она била толико тајанствена да су љубазни организатори заједничко обраћање домаћина (да не кажем домаћице, да је не увредим) и поносног им госта приредили пре службеног дела сусрета, како Меркел не би морала да одговара на питања о садржају разговора, па је Вучић имао сву слободу да након сусрета са Меркеловом своје утиске новинарима саопштава сам. Стекао се утисак да је у томе уживао, иако се трудио да лицу да достојанствен израз мудрог државника.

Имајући могућност и времена да се пренемаже, диже врат и колачи очи до миле воље, Вучић је јавности, након разговора са канцеларком Меркел, предочио три веома важне ствари:

без немачких инвестиција у Србији би се гладовало и жедовало, па се с тога немачки ставови морају поштовати и уважавати
Меркел му је рекла како је може телефоном позвати кад год пожели, али он је увиђаван и неће да јој смета
На путу ка ЕУ чека нас још много тешких одлука

Овоме би, можда, могли додати и његову импресију да Меркелова „разуме шта нама значи Косово, али…“, но питање је колико су његове импресије рационалне кад је у питању фрау Меркел. Све остало што је рекао било је видљиво претакање из шупљег у празно и обрнуто. Рекло би се да га је Меркелова довукла у Берлин само зато што је желела да га види, онако стаситог и дичног. Ако се ускоро у Берлину појави и Тачи почећу да сумњам да их „фрау“ потајно шацује.

Али, чини ми се да се оно најзанимљивије догађало на „радном ручку“ на коме је поред Меркелове, уз Вучића, седео и Марко Ђурић. Гледано са аспекта простора који Ђурићу посвећују Вучићеви таблоидни листови и ријалити-телевизије ово није ништа необично, али знајући Ђуриђев дипломатски значај (и формални и фактички), то је детаљ који вреди итекако поменути.

Гледано формално, Ђурићева дипломатска тежина једнака је „0“, јер он не само да нема мандатну функцију, већ није ни стални запосленик српске владе, већ посао Директора канцеларије за Космет обавља по Уговору о раду који му се продужава свака три месеца. Дакле, онога тренутка када не буде „добар“, послодавац му може раскинути Уговор без икаквих обавеза осим да му накнади износ до висине те три зараде. Човек у таквом статусу нама, додуше само фигуративно, води косовску политику, замајава људе на терену и прича о статусу јужне српске покрајине. То што он беспоговорно пристаје на ту ненормалност, не значи да западна дипломатија не зна за његов статус, па самим тим и за његову нулту дипломатску тежину. Па, ипак, он је део „радног ручка“ Вучића и његовог дивљења вредне Ангеле Меркел. Шта је, онда, била тема?

Да ствар буде занимљивија, тај и такав Ђурић је непосредно пре тога дошао из Русије, где га је примио Александар Грушко, заменик миншстра спољних послова Сергеја Лаврова и где су констатовали јединство приступа Србије и Русије решавању косовског питања.

Ту морам изнети једну дигресију да Вучић готово увек након сусрета са неким од руских званичника одлази у Немачку, или се виђа са немачким високим дипломатама. Очигледно да је тим путем кренуо и Ђурић, гамбитни пешак у косовској шаховској партији која је у току.

Но, да се вратимо Вучићу и његовим следећим потезима у тој партији. Уредник једне од Вучићевих ријалити телевизија, Миломир Марић, чија су емисије (попут „Ђирилице“) већ деценијама испоставе безбедносних служби у електронским медијима, у Приштини је направио ексклузивни интервју са Харадинајем, који ће бити емитован у ударном термину на „Хепи“ телевизији. Истовремено, најчешће консултовани „аналитичар“ за актуелна косовска дешавања у режимској медијској империји је Душан Јањић, Харединајев лични пријатељ и једини Србин који се Приштином може шетати без пратње. Личи ли Вам то на добро?

И све то док Оливер сном мртвијем спава …!!!

_____________________________________________________

Извор: Анфор