БРИСЕЛСКИ ПРЕГОВОРИ: ЗАВЕСА ИЛИ ЗАТИШЈЕ?

Одлука руководства Србије да одустане од потписивања споразума са Приштином, само је потврдила тренутну ситуацију око преговора у Бриселу. А она је таква – постојање дубоких противуречности код преговарачких страна по питању циљева и карактера самог дијалога. Док је српско руководство тежило да путем компромисних одлука олакша положај косметским Србима и створи одређену климу поверења у односима Београда и Приштине, код њихових опонената су циљеви били јаснији и глобалнији. Руководство Косова тежило је да од руководства Србије добије не само сагласност него и садејство у распуштању органа самоуправе Срба на Космету. Руководство ЕУ је намеравало да од Београда добије “де-факто” признање Косова, како би иницирали паралелан пријем и Косова и Србије у ЕУ. Што се тиче САД, Бела Кућа је тежила затварању “косовског пројекта”, тиме што ће Косово добити место у УН и посредством закулисних договора Београда и Приштине заобићи вето Русије.

Имајући у виду усаглашен и моћан притисак САД, ЕУ и Косова, одлука српске владе може се разматрати као покушај добијања времена и добијања повољнијих услова. Српско руководство је било дискретно, не “спаљујући мостове” иза себе – што би у најмању руку и било чудно, имајући у виду пређених осам рунди преговора (не рачунајући контакте иза кулоара). И премда је низ косовских медија на албанском језику пожурило да саопшти да одлука руководства Србије “наноси удар” тежњама Београда за почетак преговора о ступању у ЕУ, у самом Бриселу су мишљења подељена.[1]Према расположивим информацијама, одмах по добијању информације о одлуци српске владе, у руководству ЕУ је дошло до раскола.Сама Кетрин Ештон, Високи комесар ЕУ по питању безбедности и међународних односа, јасно је ставила до знања да се не спрема да “по свежим траговима” организује нове рунде дијалога, пошто је предложени споразум “плод последњих осам сусрета”. Међутим, низ дипломата је, уз захтев да остану анонимни, сматрају да је пожељно да се “Србији да више времена” и да се остави “отвореном” могућност за нови сусрет српског премијера Ивице Дачића и шефа косовског кабинета Хашима Тачија. Као резултат тога, у Бриселу нису ни могли да утврде да ли “одбијање Србије значи коначни завршетак преговарачког процеса”.

Беким Чолаку, политички саветник Хашима Тачија, расположен је оптимистички. Он сматра да нови сусрет Дачић – Тачи може да се одржи већ у наредним данима. По његовим информацијама баронеса Ештон “схвата сложеност преговарачког процеса и зна да је споразум близу. Због тога ће она веома брзо сазвати нови сусрет и то ће се дефинитивно десити до краја ове недеље”.

Какав је сценарио даљег развоја догађаја? Очигледно да планови ЕУ и САД предвиђају потписивање завршног споразума, пошто се у супротном поставља питање њиховог статуса посредника. Зато већ у данима који следе треба очекивати појачан притисак на Београд, како би се натерао да потпише раније усаглашени споразум, а не било коју нову варијанту. Није случајно баронеса Ештон током последње рунде преговора, уз помоћ Вашингтона категорички одбила предлог премијера Дачића о подели Косова и пружању територијалних компензација Албанцима у виду Прешевске долине.[2]

Судећи по расположивим информацијама, једини реални механизам за консултације, у овом тренутку представља радна група задужена за координацију средстава за север Космета.[3] Све остале форме у овом тренутку су замрзнуте. По сликовитом опису приштинске газете “Зери” – “преговарачки процес се у супротном смеру вратио ка нули”.[4]

Чак и Дорис Пак, која је традиционално добро упозната са свим подводним токовима на Космету, ограничила се веома нејасним коментарима. Она не види трагедију у отказивању српске страни да потпише споразум: “Ја не видим да се у скорије време може нешто озбиљно учинити”. По мишљењу госпође Пак, сви учесници преговарачког процеса у овом тренутку треба да нађу “нови почетак”, “нови дијалог”, пошто се у супротном неће добити никакав напредак. Што се тиче перпсективе пријема у ЕУ и Србије и Косова, “Београд неће добити датум за почетак преговора”. Међутим, ни Приштина “неће моћи да се креће напред у овом смеру”. Карактеристично је да ни шеф посланичке групе “Демократске лиге Косова” Исмет Бећири, такође не види разлог за драму због одбијања Београда да потпише споразум: “У томе нема ничег ужасног”.[5]

У насталој ситуацији, најреалнија перспектива огледа се управо у обнављању преговора. Није случајно да Хашим Тачи, по сопственим речима већ очекује позив за заједнички сусрет у Бриселу, “који у скорије време треба да закаже госпођа Ештон”.[6] Ипак, успех нове етапе преговарачког процеса ће зависити од спремности Приштине и Брисела да крену на уступке. Пре свега по питању функционисања српских органа самоуправе на северу Косова и Метохије. У супротном, поновиће се историја са садашњих преговора – који су се, по сликовитом опису Виктора Ушакова, помоћника Председника Русије Владимира Путина, “благо речено, завршили ничим”.[7]

Петар Искендров / Фонд Стратешке Културе