Продаја дела имовине ИМТ-а

Јуче је на аукцији продат мањи део имовине бившег великог произвођача Индустрије машина и трактора, који је својевремено производио десетине хиљада трактора годишње (рекорд 48.000 комада). Продат је преостали, мало вредан део имовине: споредни грађевински објекти овог предузећа у Јарковцу (53 ара објеката на 4 ха земљишта), застарела, практично неупотребљива опрема и право на жиг (интелектуална својина) који важи до 2027. године. Нису продати главна фабрика на Новом Београду и нека мања предузећа која су засебно приватизована (као фабрика мотокултиватора).

Према малој имовини која је продавана добијена је и цена: само 67 милиона динара, што је једва пола милиона евра. Главни ресурс ИМТ-а у стечају – плац на коме се налази фабрика трактора у блоку 63 – није продат, већ задржан у државној својини са идејом да му се промени намена у стамбено-пословни простор, јер заиста није паметно да се таква или слична фабрика налази на стамбеном подручју.

Занимљивост је да је купац индијска фирма Тафе, која је са Србијом повезана на више начина: она је својевремено имала широке послове са ИМТ-ом, укључујући куповину лиценци за тракторе ИМТ-а; двојица чланова породице власнице компаније живела су у Београду, а млађи је чак рођен овде и одлично говори српски језик, па је био главни промотер куповине.

Идеја Индијаца је да покрену производњу трактора, наравно у новој фабрици на новој локацији. Али, како каже млађи Ахуђа, они неће ићи сами већ траже домаћег стратешког партнера за развој производње, вероватно из групе некадашњих већих коопераната ИМТ-а. Њихов план је, према Ахуђи, да започну производњу малог обима – само  5.000 комада током првих пет година – како би током овог периода развили мрежу коопераната. Централна идеја је да тада преко 50% вредности трактора буде домаћег порекла како би се задовољили услови бесцаринског увоза у земље са којима Србија има уговоре о слободној трговини. Ахуђа је у  овом интервјуу поменуо и Русију, али извоз трактора у Русију није на бесцаринском режиму. Или Ахуђа зна више од нас осталих?

Све у свему, ова продаја из стечаја је била мала и пристојно изведена, а план инвеститора разумно скроман, макар у првој фази. Али, Влада Србије је морала да маркетиншки надува ствар, не би ли на свој конто записала још један наводно велики успех.

Истог дана кренула је прича како се обнавља велика производња у ИМТ-у, односно, како је Влада Србије пренела речи Ане Брнабић, да „очекује скоро поновно покретање производње трактора у Србији и повратак ове фабрике на некадашње позиције“. Очигледно се ради о масном претеривању, пошто су „некадашње позиције“ неколико десетина хиљада трактора годишње, што ни Индијци не планирају. Такође потпуно је нереално њено очекивање „скоро поновно покретање производње трактора“, пошто данас уопште не постоји фабрика која би их производила. Још је неозбиљнија њена тврдња да ће та производња бити од значаја „не само за читав регион, већ и шире од тога“. Ваљда цео свет стрепи од опасности да планови премијерке пропадну и свет остане без трактора. Врло неозбиљно.

Пише: БОШКО МИЈАТОВИЋ

*

Извор: СРБИЈА И СВЕТ