Недеља Средопосна у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу

Вера је зрак, нада светлост, а љубав круг сунчев. А све чине један блесак и један сјај.

Св. Јован Лествичник

Четврта недеља Светог Великог Поста назива се „Средопосна“. Посвећена је великом светилнику Цркве Божије, просијалом у посту и молитви, светом Јовану Лествичнику. У Средопосну недељу, 5/18. марта, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Михаила у Нишу уз саслужење: Архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Хризостома (Јовановића), јереја Добрице (Чакаревића), јереја Далибора (Јовића) и јерођакона Паладија (Матића). Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око стотину светосаваца. Неки од њих су се сјединили са Господом кроз Свето Причешће.

У својој архипастирској беседи Владика је најпре говорио о Светом Јовану Лествичнику и о светој Тајни покајања, а потом протумачио Јеванђелску причу о маловерном оцу:

„Чули сте како отац доведе болеснога сина. Чуо је он за Господа да чини многа чуда и доведе га тамо где је он био, али га не нађе, па се обратио Његовим ученицима да му исцеле дете, да му исцеле сина који је био ђавоиман, у коме је био зли дух, неми и глуви, и патило дете много од тога и он се обратио ученицима Његовим, Спаситељевим, да исцеле дете. Они нису успели. Онда доводи сина свога пред Господа и каже: „Доведох сина мога ученицима и не могоше, ако Ти можеш шта учинити, помози.“ Каква слаба вера, каква сумња, да се обрати он Сину Божијем: „Ако можеш шта учинити„. Зато га Господ и укорева: „Маловерни, зашто си посумњао? Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује.“ И отац у сузама исповеда: „Верујем Господе, помози моме неверју.“ Признаје и он своје неверје, своју слабу веру. И онда дешава се чудо, Господ наређује злом духу да напусти дечка и тако га исцељује.

А онда када остадоше насамо ученици са својим учитељем питаху га посрамљени, постиђени што нису могли да ураде то, питају га: “Зашто га ми не могосмо исцелити?“ И Господ одговара: „Овај зли род се изгони само постом и молитвом.“ То је рекао Својим ученицима, а то је рекао и свима нама, браћо и сестре. Шта је данас род демонски? Исто што је увек било: наши греси, наше страсти, наша злоба, наша мржња и остало што је противно закону Божијему. То су дела ђаволска. Иза свакога греха крије се по неки ђаво који нас наговара да учинимо тај и тај грех. Дакле, и по речима Господњим и по учењу Свете Цркве, пост и молитва су средства којима ми душу своју спасавамо. То су два крила којима узлећемо са земље ка  Царству небескоме.“

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави за све присутне.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ