Да ли су пацијенти (бесплатни) заморчићи

Отворено писмо Др Соњи Радојевић Шкондрић, директорки Републичког фонда за здравствено осигурање Србије

Пише: Миро Урошевић

Поштована госпођо Радојевић Шкондрић,

Ви сте именовањем прошлог новембра постали једна од најутицајнијих личности у српском здравству, јер ко располаже новцем – управља и судбином милиона осигураника у Србији, а и њиховим настојањем да у нашем систему здравствених услуга нађу одговарајући лек за своју несрећу. Зато је Ваша изјава за медије, пре десетак дана, морала да пробуди интересовање јавности, а нарочито да … „Два лека за најсавременију терапију карцинома дојке, који се користе у најразвијенијим земљама попут Немачке, Француске и Италије у наредном периоду ће бити доступна и пацијенткињама у Србији“… а да смо нормално…..“у завршним преговорима и за лекове за лечење хепатитиса Ц, тако да очекујемо и ову иновативну терапију у наредном периоду.“

Али и вест да ће целокупан трошак лечења овим скупим терапијама сносити фармацеутске компаније, подстакла ме на гласно размишљање и да Вас такође гласно понешто питам.

Фармацеутске куће нису хуманитарне организације, иако се баве хуманим послом, него фабрике конципиране да својим акционарима доносе добит, па је основно питање какву они корист имају од бесплатног лечења наших осигураника?

Да ли можете да нам откријете имена добротвора, као и називе лекова под којим су регистровани у земљама које набрајате као кориснике? Или се можда ради о лековима који су у фази клиничког испитивања у више земаља – па тако и у Србији. Највероватније се ради о фази III у којој се доказује ефикасност и безбедност новог лека, оптимира дозирање и идентификују нежељена дејства. Како је цело истраживање повезано са многим непознаницама, то се испитаник (пацијент) упознаје са свим питањима ризика по његово здравље.

Не сумњам да су тест особе у Србији, како у прошлости тако и данас, довољно упознаване са процесом лечења који ипак може да буде неизвестан. Ако се пацијенту објасни да за његову болест постоји сада једини лек, којим модерна медицина располаже, а може да се добије чак и бесплатно само уколико пристане на његово тестирање и потпише да се ради о добровољној одлуци – не знам ко може оваквој понуди да одоли? А да ли је морална – друго је питање.

Није наодмет да нам наведете и број пацијената који ће учествовати за све време испитивања, колико дуго истраживање треба да траје, и колико ће лекови после регистрације коштати? Висина хонорара коју фармацеутске фирме за овакву врсту сарадње плаћају нису мале, па је од интереса и податак ко све учествује у подели и са колико удела? Како и испитаник има право на накнаду ризика који су настали његовим учешћем то је потребно објавити и висину тога удела.

Од користи би била и провера осталих учесника у комплексу клиничких испитивања, на примања од фармацеутских фирми у виду студијских путовања, спонзорисања учешћа на симпозијумима, сарадњу на научним истраживањима и многим другим погодностима.

Ово је прилика да Вас подсетим да у ово замагљено подручје унесете мало више светла, тако што би за период од 2000. па до 2017. године могли да објавите и статистичке податке о броју испитивања, броју испитаника, исплаћени хонорар (коме и колико), као и да ли су сви испитивани лекови код нас у матичним земљама и регистровани.

У марту месецу 2013. године немачки недељник Дер Спиегел узбуркао је немачку јавност објављивањем резултата својих истраживања под насловом „Западне фармацеутске фирме су у источној Немачкој изводиле опите на људима“, у којима су изнели да су компаније, под не много регуларним условима, куповале услуге клиничких испитивања лекова за ситан новац, а затим успешно регистроване лекове продавали врло скупо. Смртни случајеви и компликације као последица испитивања остали су неразјашњени, а о другим штетним последицама нема података.

Треба споменути и случај Нигерије, где су у великом обиму вршена испитивања за АИДС-медикаменте; лекови су давани бесплатно све док тестирани медикамент није регистрован и изнесен на тржиште – од тада није више било бесплатних лекова, уз препуштање заморчића њиховим судбинама. Како су прошле Нигерија, источна Немачка и друге земље трећег света, ни у Србији неће бити другачије, јер ће фармацеутске фирме добити своје студије онакве какве желе, неко у Србији новац, а пацијенти – заморчићи бесплатне медикаменте. Да ли је то Ваш циљ?

С поштовањем.

Извор: Данас