Монашење и Крстопоклона недеља у манастиру Преображења Господњег у Леушићима

Јер је ријеч о Крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо. (1.Кор. 1. 18)

Света Црква нам у трећу недељу Великог поста – Крстопоклону, ради поклоњења, укрепљења у подвигу поста и освећења, износи часни и животворни Крст Господњи. Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије је у Крстопоклону недељу, 26. фебруара/11. марта, служио Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићима уз саслужење: Архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Висариона (Шуловића), јеромонаха Георгија (Марковића) и јерођакона Паладија (Матића). Овом Литургијском сабрању присуствовало је око стотину верника. Тридесетак верника се причестило Пречистим Тајнама Христовим.

У својој архипастирској беседи Владика је поучио своју паству:

„Ко хоће замном да иде да узме крст свој и иде замном“. То је порука данашњег Светог Јеванђеља, порука ове свете Недеље Крстопоклоне. И нико не може ићи за Господом Христом без крста свога. А шта је то крст који треба да узмемо на себе? То су све животне невоље, страдања, прогони, искушења разне врсте и то треба да носимо са трпљењем и надом на помоћ Божију. Онда смо Христови ако идемо за Њим, и ако крст свој примамо, прихватамо и смирено га носимо. Крст Господњи је знак распознавања правих хришћана од оних који то нису, или од разних других вера које постоје у свету. Иначе ми се клањамо Часноме Крсту, не материји од које је сачињен, било дрвета, од метала, од злата, или од чега другога, ми материју не поштујемо, али лик Христов који је на крсту, и сам Крст као оружје којим смо се спасли од греха, смрти и ђавола, ми се томе знаку клањамо и целивамо.

Данас би хтео још да вам кажем, да је јуче у овоме маломе манастиру било велико духовно монашко славље. Јуче су две сестре овога манастира монашене и примиле су свети ангелски чин. То је мати Ефросинија и мати Марина које су се јуче замонашиле и постале су слушкиње Божије и молитвенице за све нас. А и ми да се помолимо за њих да их Господ укрепи и даје снаге да до краја живота носе часно свету анђелску ризу коју су добиле и часни Крст Господњи.“

Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави за све присутне.

У суботу, уочи празника, Владика Артемије је у чин мале схиме замонашио искушенице ове свете обитељи: Слободанку (Баловић) и Миланку (Жиловић) давши им монашка имена Ефросинија и Марина.

После монашења Владика Артемије се присутнима обратио архипастирском беседом у којој је нагласио:

„Утеха наша свих нас јесте што је Господ рекао у Своме Јеванђељу, када је говорио о унајмљивању радника за виноград једнога домаћина. Неки радници дошли су у девет сати ујутру, неки у десет, а неки у једанаест. Дакле, у последњи час. И Господ, гле, домаћин тај, он награди све на исти начин. То је утеха пре свега за ове наше сестре које су у добрим годинама кренуле за Господом Христом, узеле крст свој, али не треба да тугују, јер нису закасниле. Бог прима последње као и прве и дарује ономе који ради један сат као и ономе који је радио цео дан. Није то неправда домаћинова, то је љубав Божија која тако даје свакоме ономе који га призива и који се каје.“

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на монашењу.
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ