Срби на окуп! Свети Синод Бугарске Православне Цркве иступа против Истамбулске конвенције Савета Европе | Срби на окуп!

Свети Синод Бугарске Православне Цркве иступа против Истамбулске конвенције Савета Европе

bpc istambulskakonvencija „ТО ЈЕ ПОКУШАЈ ДА СЕ УЗАКОНИ ТРЕЋИ ПОЛ!“

Свети Синод Бугарске Православне Цркве иступа против Истамбулске конвенције Савета Европе.

У Бугарској се води напета борба око ратификације Истамбулске конвенције (1) поводом борбe против насиља над женама, а која фактички озакоњује „трећи пол“ и хомосексуалне бракове. Конвенција је била разрађена 2011. од стране Савета Европе и потписало је 45 држава. Од 47 држава – чланова Савета Европе, само две је нису потписале: Русија и Азербејџан. У Русији је чак био донет закон противан њој, о декриминализацији домаћег насиља, које је одобрила Дума и потписао је 7. априла 2017. председник В. В. Путин.

27 земље нису ратификовале конвенцију, 20 земаља је нису ратификовале, 2016. у Украјини нису је ратификовали а бурно неприхватање конвенције показују и Хрватска и друге земље.

У Бугарској преовлађујућа већина друштва такође иступа против њене ратификације. Прва је своје мишљење исказала Бугарска Правосланва Црква 22.1.2018. на заседању Светог Синода, која је донела специјалну одлуку, коју наводимо ниже, затим Бугарски Муфтијат, бугарски академици, Уједињене еванђелске цркве Бугарске. За ратификацију конвенције иступиле су само две јеврејске организације – «Шалом» и Централни израелски духовни савет – 24.1.2018.

24.1. прво „не“ је конвенцији рекла Комисија за омладину и спорт у бугарском Парламенту. Комисија за Спољњу политику је гласала „за“.

Митрополит Старозагорски Кипријан је, измешу осталог, изјавио да та Конвенција води у духовну смрт. Од 26.1. у свим храмовима БПЦ служен је нарочити молебан Пресветој Богородици, а 28.1. читано је обраћање Синода.

Тренутно је процес ратификације Истамбулске конвенције у Бугарској скупштини заустављен али се борбе око ње у друштву само загревају.

Одлуке Светог Синода Бугарске Православне Цркве поводом Конвенције Савета Европе о спречавању насиља над женама и домаћег насиља, названој Истамбулска конвенција.bpc istambulskakonvencija

Свети Синод БПЦ, засновано на библијској истини: „И створи Бог човека по образу Својему, по образу Божијем створи га; мушко и женско створи их“ (Пост. 1, 27), као израз источно-православних хришћана, који чине огромну већину грађана Бугарске, узевши у обзир уставни принцип недискриминације по основи пола, као и установљене норме међународног права и европских институција о једнаком обраћању према мушкарцима и женама, подржава напоре европских и међународних установа, као и органе власти Р. Бугарске, који штите жене од свих видова насиља,

ИЗЈАВЉУЈЕ, да је он против увођења кроз Истамбулску конвенцију појмова, неспојивих са бугарским друштвеним поретком, који је непознат у нашем правном систему, као и против уношења иедја, које су неспојиве са вером Свете Православне Цркве.

Сама чињеница да Истамбулска конвенција изазива спорове у бугарском друштву око појмова, које уводи, већ изазива немир.

…Бугарски парламент ће својом позицијом по питању Истамбулске конвенције јасно дати до знања кога он слуша: глас народа или неке друге гласове. И да ли он штити теорије, које су плод социјалног инжењеринга и које затиру саму основу друштва – човека, његову веру, породицу и моралне вредности.

За Свети Синод БПЦ, који исходи из дане принципијалне позиције, несумњиво је да Истамбулска конвенција далеко излази изван оквира циљева које прокламује, на основу следећег:

Одлуке Светог Синода Бугарске Православне Цркве поводом Конвенције Савета Европе о спречавању насиља над женама и домаћег насиља, названој Истамбулска конвенција.

1.            Треба јасно да се каже да огроман проблем Истанбулске конвенције није њен превод на бугарски језик, већ његово значење. Према чл. 81, који је последњи параграф конвенције, само су енглески и француски текстови аутентични. Сходно томе, у тумачењу и примени конвенције, превод на бугарски језик [2] (добар или лош) неће имати ауторитет – аргумент за то је такође садржан у чл. 33 Бечке конвенције о уговорном праву. Праћење Бугарске вршиће се у складу са аутентичним текстом. Треба напоменути да је бугарски текст међународних уговора проглашен у „Државном веснику“ [службеном гласилу] по правилима из чл. 25 Закона о међународним уговорима Републике Бугарске.

У аутентичном тексту конвенције наводи се термин „џендер“ (gender), односно „род“ што је јасно разграничено од појма „пол“ (sex)

У аутентичном тексту конвенције, термин „род“ категорично је раздвојен од концепта „пола“ као нови и различити појам непознат у бугарском правном поретку. Сама по себи, ова чињеница је довољна за неслагање [са конвенцијом]. Пол се може одредити само биолошки, јер су мушкарац и жена божански створени.

2.            У члану 3. „Дефиниције“ у тачки „ц“ у сврхе Конвенције дефинише појам „род“, док „пол“ значи друштвено конструисане улоге, понашања, активности и карактеристике које одређено друштво сматра одговарајућим за жене и мушкарце. „

2.1.        Основна истина је таква да у међународном уговору или закону дефинисања појмова који се користе у њима служе као кључ за тумачење њиховог садржаја. Очигледно је да се ова дефиниција односи на пол, који се разликује од биолошког пола, јер другом не треба правна дефиниција.

2.2.        Нема потребе да коментаришем учесталост употребе појмова „род“ и „пол“ у конвенцији, чињеница која је сама по себи индикативна за право значење конвенције и њених циљева, поред племенитих циљева заштите жена од насиља уопште и посебно насиље у породици. Управо ова фреквенција употребе појма „род“ чини потребним да се дефинише у чл. 3, ставка „ц“, појам „род“ у аутентичном тексту, који је статистички изражен у следећем:

–              у конвенцији се термин „род“ и његови деривати користе 25 пута (укључујући 4 пута у преамбули), а термин „пол“ и његови деривати се користе 19 пута, што је много мање од дефинисаног појма „род „, у бугарској верзији се користи само реч „пол“;

–              истовремена употреба два концепта одједном је садржана у чл. 3, тачка „ц“, и у чл. 4, § 3; Преамбула гласи: „полно насиље и потенцијал за повећање родно заснованог насиља“, односно „полно насиље“ и „насиље засновано на роду“;

–              У „Образложном извештају“ Конвенције, термин „род“ и његови деривати се користе 126 пута, а термин „пол“ и његови деривати се користе 89 пута.

3.            Постојање дефиниције „пола“ (или gender, у аутентичном тексту) у дефинитивну стопе [3] међународног споразума или националног закона, без разматрања његовог садржаја сам по себи представља проблем, и могу му се упутити оштре замерке, јер је пол биолошки одређен – човек и жена, а није питање самоодређења.

БПЦ не прихвата легализацију категорија као што су „пол“, „родни идентитет“, пол као „социјално конструисана улога“, „свест о половима“, „не-стереотипне родне улоге“ и тако даље.

4.            Уз систематско, логичко и телеолошко тумачење Конвенције и њеног имена постаје јасно да је њен предмет заштита жена и девојака, као један од установљених полова. У том смислу, присуство ове дефиниције „рода“ или «gender» у аутентичном тексту је у сукобу са називом конвенције и не уклапа се у контекст, осим ако је циљ да се прошири обухват заштите, као у овом случају. Или, уопште говорећи, у материјалном оквиру заштите која се базира на концепту «рода» заштиту могу добити и лица која се дефинишу социјалним полом који се разликује од биолошког, односно заштита се не односи само на жене и девојке.

5.            Означавање „рода“ не налази се ни у једном од међународних уговора и докумената из преамбуле Истамбулске конвенције. У бугарском националном законодавству не даје се дефиниција „пола“ нити се дефинишу „мушкарац“ и „жена“.

Неубедљива је тврдња да Конвенција не уводи концепт „трећи пол“, као што је у дефиницији пола или рода у аутентичном тексту Конвенције већ уграђен садржај, осим два биолошких пола, иако је јасно и није регистрован као „трећи пол“.

Нетачно рећи да појам „пола“ или „род“ аутентичног текста се користи само за потребе Конвенције, јер механизми за њену примену већ садрже низ обавеза за промену националног законодавства. Према члану 5, став 4. Устава, међународни уговори имају предност над националним законодавством, ако је то у супротности са њима. Закони морају бити у складу са Уставом, иначе ће неизбежно довести до уставних промјена. Бугарски Устав је јасан у погледу начела недискриминације, укључујући и дискриминацију на основу пола. Према члану 6, став 2, сви грађани су једнаки пред законом. Неће бити ограничавања права или привилегија на основу расне, националне, етничке припадности, пола, порекла, вере, образовања, веровања, политичке припадности, личног или друштвеног статуса или имовине. Остаје питање, како да комбинујете уставни концепт „рода“ и термин „пол“ у складу са Конвенцијом, јер је текст достављен Народној скупштини [на ратификацију] на бугарском језику.

Конвенција предвиђа мере за искорењивање обичаја и традиција везаних за „стереотипне улоге мушкараца и жена“.

6.            Изазива забринутост усвајање принудних мера за искорењивање обичаја и традиције представљених у „стереотипних подели улога на мушку и женску“ (члан 12, став 1.Конвенције).

7.            Члан 4.став 3. Конвенције гласи: „уговорне стране ће користити одредбе ове конвенције, у одређеним мерама за заштиту права жртава, обезбедиће се без дискриминације на основу пола, социјалног пола [4], расе, боје коже, језика, вероисповести, политичког или другог опредељења, националног или социјалног порекла, везе с неком националном мањином, имовинског стања, рођења, сексуалне оријентације, идентитета [5], на основу пола, старости, здравственог стања, инвалидитета, брачног статуса, статуса мигранта или избеглице или други статус. “

Нема сумње да ово правило не треба тумачити, јер је стање ствари очигледно: постоји појам пола и социјалног пола: „пол“ и „род“.


neofit

Бугарски Патријарх Неофит

8.            Ево по чему члан 6. Конвенције обавезује државе да спроводе њену политику, која се базира на полу, како гласи бугарски превод, а спроводи родну политику (genderpolicy) како гласи аутентични текст.

За Свети Синод је несумњиво да су ове две одредабе – члан 4, тачка 3. и члан 6. Конвенције – утврђују њену пуну примену у националном праву. Резерве и декларације на њих су неприхватљиве у складу са циљем Конвенције.

9.            Из члана 53. „Појашњење“ у Конвенцији јасно стоји како група људи која је укључена у сферу заштите: „Одређене групе појединаца могу такође да трпе дискриминацију на основу њиховог родног идентитета, који, једноставно речено, значи да социјални пол са којима су они сами себе идентификовали, а не у складу са биолошким полом који се једински приписује при рођењу. Она обухвата следеће категорије појединаца, као што су трансродни и транссексуалци, трансвестити и друге групе људи које не одговарају ономе што је друштво установило као припадност категоријама „мушко“ и „женско“.“

10.          У Резолуцији Европског парламента од 12. септембра 2017. године на предлог Савета по закључцима Европске уније о Конвенцији Савета Европе о превенцији и борби против насиља на женама и породичним насиљем (COM(2016)0109– 2016/0062(NLE) наводи се:  „И“ – „узимајући у обзир потребу да се предузму мере да се заустави отварање нових феномена интернет и родно заснованог насиља, укључујући и насилне везе, малтретирања, стварање препрека, посебно у односу на младе жене и девојке и ЛГБТ особе“;

„Ц“ – „узимајући у обзир да неке групе жена, као што су жене мигранти, жене избеглице и жене тражиоци азила и девојке са инвалидитетом, жене, ЛГБТ и жене ромског порекла, застрашују и трпе дискриминацију по више основа због чега су још више жртве насиља из разлога подстакнутих сексизмом, уз расизам, ксенофобију, хомофобију, трансфобију и интерсексфобију, као и дискриминацију на основу старости, инвалидитета, етничког порекла или религије.“

Не само ЛГБТ жене, већ и сви ЛГБТ особе заштићени су Конвенцијом.

Резолуција ових текстова јасно је да је за Парламент Европске уније предмет заштите према Конвенцији су не само жене-ЛГБТ, већ сви људи и лица ЛГБТ, и стога се не може рећи да је ова категорија лица није укључена у Истанбулску конвенцију.

11.          забринути смо због садржине члана 14. конвенције, по ком државе – потписнице конвенције имају обавезу да предузму мере за укључивање у наставни план „материјала са таквим питањима као што је једнакост међу женама и мушкарцима, нестереотипних улога полова“, а такође нас је забринуло у члану 12. Конвенције наведено филозофија „промовисањапромене у друштвеним и културним обрасцима понашања мушкараца и жена са циљем да се искорени предрасуде, обичаји, традиција и све остале праксе које су засноване на идеји инфериорности жена или на стереотипним улогама мушкараца и жена.“

12.          Потпуно је јасно да члан 78. Конвенције „Резерве“ не укључује у сферу свог деловања стављање резерви на спорни текст, али без могућности да се резерве ставе на већину одредби.

13.          Што се тиче предлога да усвоји изјава/декларација са објашњењем бугарског парламента, треба истаћи да су усвојени у Пољској, Литванији и Летонији на потписивању Конвенције и у Пољској – током ратификације. Што се тиче ратификације од стране Пољске и других земаља – Швајцарске, Аустрије, Холандије, Шведске, Норвешке, Финске – постоје примедбе на чињеницу да је образложење декларација Пољске је у суштини резерва Конвенције, што није дозвољено у складу са чланом 78, то јест, ова изјава о томе није призната. У међународном уговорном праву тумачења декларације нису правно обавезујуће и не може се супротставити одговарајућем међународном уговору, ако није јасно прописано.

14. Сама Конвенција предвиђа у основи могућност саме промене у складу са члану 72, али у пракси је ово тешко спровести.

Уважени народни представници!

Свака је власт од Бога, и у друштву је потребно постићи сагласност што би било на корист бугарском народу и у сагласју са изјавом бугарског председавања Европском унијом: „У јединству је снага“.

Свети Синод не подржава Конвенцију због обавезе да се предузму законодавне и друге мере за увођење концепта и принципа који су противни уобичајеном и природном пореку и исконским моралним вредностима.

У Бугарској постоје домаћи закони који предвиђају заштиту против свих облика насиља уопште, а у том смислу и против насиља у породици.

Водећи се горе наведеним и бринући о будућности нашег народа као његови духовни архипастири, позивамо Народну скупштину да саслуша глас народа и не ратификује Истамбулску конвенцију, кроз коју се уводе схватања која су у потпуној супротности с нашом православном вером, националном традицијом и правним системом.

Света очински дужност Синода Бугарске православне цркве – Бугарске Патријаршије –  је да подсети народ Божјим речима из Библије: „Тешко онима који зову зло добром, а добро – злим, ко сматра таму за светлост и светлост за таму, горко слатким, а слатко – горким“ (Исаија 5,20).

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ СВЕТОГ СИНОДА

НЕОФИТ,

ПАТРИЈАРХ БУГАРСКИ И МИТРОПОЛИТ СОФИЈСКИ

ЧЛАНОВИ СВЕТОГ СИНОДА:

МИТРОПОЛИТ СЛИВЕНСКИ ЈОАННИКИЈЕ

МИТРОПОЛИТ ВЕЛИКОТРНОВСКИ ГРИГОРИЈЕ

МИТРОПОЛИТ ЛОВЧАНСКИ ГАВРИЛО

МИТРОПОЛИТ ПЛОВДИВСКИ НИКОЛАЈ

МИТРОПОЛИТ ДОРОСТОЛСКИ АМВРОСИЈЕ

МИТРОПОЛИТ ЗАПАДНО- И СРЕДЊЕЕВРОПСКИ АНТОНИЈЕ

МИТРОПОЛИТ ВАРНЕНСКИ И ВЕЛИКОПРЕСЛАВСКИ ЈОВАН

МИТРОПОЛИТ НЕВРОКОПСКИ СЕРАФИМ

МИТРОПОЛИТ РУСЕНСКИ НАУМ

МИТРОПОЛИТ СТАРОЗАГОРСКИ КИПРИЈАН

МИТРОПОЛИТ ВРАЧАНСКИ ГРИГОРИЈЕ, НАМЕСНИК ВИДИНСКОГ ЕПАРХИЉСКОГ ПРЕСТОЛА

Специајално за портал Православие.Ru

припремила Станка Косова

1.фебруара 2018 године

___________________________________________________

[1] Текст Истамбулске конвенције на рус. језику: https://rm.coe.int/168046253f.

[2] Бугарски превод Исамбулске конвенције: https://rm.coe.int/168046246f.

[3] Дефинитивна норма у праву наива се норма, наводећи одредбу правног схватања – Ред.

[4] У руском преводу Конвенције речи «социјални пол» на том месту недостају. – Ред.

[5] У руском преводу овде стоји: «родна једнакост». – Ред.

[6] «Објашњења» Истамбулске конвенције на руском језику недостаје, на бугарском см.: http://vevesti.bg/160184/vevesti-publikuva-palnia-tekst-na-obyasnitelnia-doklad-kam-istanbulskata-konventsia/ . – Ред.

 

 

 

Извор: Православна породица