Утопистички „устав“ Косова

Пре 5 година, 9. априла, парламент Косова је ратификовао Устав те „државе“, која је једнострано прогласила независност неколико месеци пре тога. На званичном сајту главног документа се садржи позивање на многе Уставе – од САД све до Хаитија. Међутим, из познатих разлога се не може прећи на страну, посвећену уставу Србије, где пише да је Косово неотуђиви део те земље.

Принцип «закон је један за све» у покрајини не делује: север, где живе углавном Срби све до сада не признаје косовски устав.

Коментар посланика скупштине Србије, једног од политичких лидера косовских Срба Марка Јакшића.

Косово прави државу на несрећи Срба. Значи, на једном прогону. Сећате се да је више од 250.000 Срба протерано са свог огњишта да би Албанци направили своју државу. Сетимо се да је Србија бомбардована због тога и сетимо се само да лидери такозваног независног Косова бавили се трговином људских органа Срба.  Према томе, знајући за све те чињенице нормална је ствар да је тај устав на свој начин само верификација злочина.

Формално Устав на Косову брани права свих националних заједница земље, – каже Бељуљ Бећај, албански политиколог и председник Европског покрета на Косову.

Проблем је у спровођењу уставних надлежности, уставних компетенција. И у овом контексту на неки начин угрожени су сви. Дакле, и већина – Албанци, и мањине, укључујући Србе, будући да имамо огроман раскорак између нормативног и стварног на Косову. Нажалост, питање повратка не подразумева само питање права. Подразумева и стварање социјалног и економског амбијента за нормалан живот тих људи и грађана који се враћају на своја огњишта. У овом контексту, имајући у виду да Косово има више од половине гладних грађана, више од половине економски способног становништва које је без посла, власници и властодршци нису успели да створе адекватан економско-социјални амбијент за повратнике. И, будући да је то егзистенцијално питање, у сваком случају то се негативно одразило, и питање повратка се није у потпуности остварило на начин како је то можда и власт желела, иако није конкретно ништа урадила, и како су поготово међународни фактори хтели да виде колико – толико један позитиван тренд повратка грађана на своја огњишта.

На косовској застави има шест звездица по броју народа који живе на овој територији. Црногорци, којих је пре рата 1999. године било око 27 хиљада, а данас има двоструко мање, немају звездицу, као ни уставна права. Слободан Вујичић, председник Удружења Црногораца Косова каже да су њихова и српска права небо и земља: Срби имају гарантована места у Скупштини Косова, заменика премијера и три министра у влади, Црногорци немају ништа.

Црногорци су намерно или ненамерно, не можемо то да судимо, буквално избачени из Устава Косова, иако су по Уставу Косова из 1974. године постојала три конститутивна народа. То су били Срби, Албанци и Црногорци. Међутим, без обзира на то Црногорци су избачени из Устава Косова, и ми смо, дакле, непостојећи народ. Иако имамо стечено право јер смо на Косову аутохтони и конститутивни део народа. Међутим, направљена је та велика историјска грешка. Ми смо се као удружење Црногораца Косова основали 2008. године, и започели питање решавања уставно-правног положаја црногорске националне заједнице. До дана данашњег још увек нисмо убачени у Устав Косова, али смо добили подршку од матичне нам државе Црне Горе, и у том смислу напредујемо доста добро,  добили смо обећања од највиших званичника Косова да ће црногорска национална заједница до краја године бити заступљена у Уставу Косова. У Метохији је некада било и сада се води на Црногорце око 2.1% комплетног земљишта. Тако да је велики број земље која је узурпирана и која се не враћа црногорској националној заједници. И не постоји нека велика воља Владе Косова и међународне заједнице да помогну у том повратку.

Неко од великана је рекао да се у сваком аутору устава крије утописта. У овом случају чак знамо име тог утописте – фински дипломата Мартија Ахтисарија, чији нереални план стварања стабилне државе путем комадања друге постао је основа главног документа Косова.

Тимур Блохин / Глас Русије