Гордана Секулић: Вучић као извршилац аустроугарске ратне политике

Као шлаг на торту долази похвала Немице Меркел зарад Споразума због заштите војних меморијала и озарен план намесника Вучића да немачка канцеларка посети Србију и обиђе Шумарице

Аустроугарска ратна политика „Serbien muss sterbien” (Србија мора умрети) ће, по свој прилици, свој потпуни и планирани резултат постићи тек кроз политичку активност Александра Вучића.

Као много пута до сада, намесник Вучић је решења за проблеме од примарног националног значаја потражио код немачке канцеларке па је и сад скокнуо да провери „како Меркел гледа на то“ истичући искрено „моје ће бити више да слушам, али ћу наравно и рећи интересе Србије…“ бацајући у очај грађане Србије који су сигурни у чињеницу да ће он слушати али дубоко сумњају да су његова схватања интереса Србије идентична стремљењима Срба.

Елем, на конференцији за штампу сазнадосмо да је Немица Меркел, поносна што је камердинер Вучић упоран у спровођењу својих издајничких задатака; доследан својој политици попуштања страним, пре свега немачким интересима; што је у својим политичким одлукама све неосетљивији на одредбе Устава Републике Србије; што у складу са налозима Брисела прихвата спровођење пропаганде о српској кривици, дозвољавајући да кроз ревизију неспорних историјских догађања прави кривци избегну историјску осуду и што, кроз поштовање инструкција за оквире „регионалне сарадње“, доводи државне интересе Срба у подређен положај.

И уз увиђавне примедбе да она „неће да дели савете, поготово не у јавности“ али да су се „осврнули како да ДОЂЕМО до правног оквира, уговорног решења за Косово“ подсетила је да „преговори о прикључењу (ЕУ) могу да буду успешни ако се реформе даље развијају у домену правне државе (???) и у светлу питања односа са Косовом“.

Намесник је пак, поносан због силних похвала, по ко зна који пут јасно најавио издају државе кроз одрицање од прошлости која подразумева и територијални интегритет и државни суверенитет и заштиту националних интереса у складу са важећим Уставом Републике Србије, те је декламујући туђе речи да је „важније љубити земљу своје деце, него земљу својих предака, важна нам је будућност…“ заборавио да истакне да тој нашој деци управо он одузима и земљу и будућност, осим ако није мислио да ће рмбачити као радници за немачке капиталисте у Меркелиној земљи и бити недостајући шрафови у стварању будућности Немаца.

Као шлаг на торту долази похвала Немице Меркел зарад Споразума због заштите војних меморијала и озарен план намесника Вучића да немачка канцеларка посети Србију и обиђе Шумарице, оцењујући да ће то бити велико залечење рана из прошлости, вероватно по принципу опростиће Немци Србима што су их убијали.

И ту сам ја, као сваки нормалан Србин, прокључала.

Подсетимо се: према писању Политике (1. 6. 2017) у августу 2016. године у Крагујевцу су били чланови немачког Савеза за бригу о ратним гробовима и тражили да се на Старом војничком гробљу обележе гробови њихових војника из оба светска рата.

Немачки прецизно су објаснили да би то питање требало бити регулисано билатералним односима Немачке и Србије, а захтев се проширио и на Краљево и неколико места у Војводини.

Према досад утврђеним подацима на Старом војничком гробљу у Крагујевцу сахрањено је 3200 војника из различитих ратова, а гробље се налази у Шумарицама, где су окупационе трупе Трећег рајха 21. Октобра 1941. године стрељале око 2800 недужних цивила (од тога 300 ђака крагујевачких средњих школа).

За неверицу је чињеница да Србија, која до данас није пописала своје жртве у Другом светском рату а трага и за преко 2000 Срба који се воде као нестали у последњим грађанским ратовима деведесетих у Хрватској и Босни и у току шиптарске агресије на Косово, данас ревносно броји мртве војнике окупаторa.

Прича Марка Терзића, кустоса Спомен музеја „21. октобар“ у Крагујевцу, да „људи морају да знају ко све почива у Шумарицама, тим пре што на старом војничком гробљу има више сахрањених него стрељаних октобра 1941“ је перфидна и пронемачка јер и ти сахрањени су били војници агресора на Србију који су те ратове водили окрутно (поготово Први светски рат), често не поштујући међународне ратне конвенције као ни војна ни морална начела ратовања, чинећи све да Србију не само поразе војнички, да је исцрпе економски, униште културна добра, већ пре свега да смање биолошку снагу српског народа, убијајући не само војнике него и вршећи најстрашније злочине над цивилима.

И сада треба над костима милиона српских жртава да подигнемо спомен плоче њиховим убицама?

Па, срам те било, Вучићу! Запитај се, ако Немци већ брину о својим погинулим војницима, зашто не ексхумирају и не однесу земне остатке тих војника у Немачку?

Није ми више јасно да некоме празне пароле Вучићеве јанусове политике могу да замуте моћ расуђивања, али сам сигурна да се у борби за егзистенцију нације, кроз неговање историјске истине и поштовање прошлости морамо изборити са свима који се (како то рече Дучић) „из користољубља одричу отаџбине, породице и вере“

Србе су политичке заблуде, страх и трпељивост коштале милионе живота, много туге и беде, и више немамо времена за понављање старих грешака.

Време је за буђење.