У сусрет убици: Како је бескућница у Дагестану спасла вернике од терористе

Бескућница Ирина Мељкомова често је седела поред саборне цркве Светог Георгија Победоносца и тражила милостињу. Верници су је звали блаженом. У тренутку напада, она је прва привукла на себе пажњу терористе

Пре три дана, у Недељу праштања, 18. фебруара 2018. године, у граду Кизљару у Дагестану, руској кавкаској републици, догодила се страшна трагедија. Двадесетдвогодишњи Халил Халилов, члан „Исламске републике“, терористичке организације која је у Русији забрањена, уз узвик „Алаху акбар“пуцао је у вернике који су излазили из цркве након вечерње службе. У масакру је погинуло пет жена.

Међутим, по речима настојатеља храма, свештеника Павла Каљикина, жртава је могло бити далеко више. Да није било жене која је голорука напала убицу, он би ушао у цркву у којој се у том тренутку налазило скоро 500 људи.

Бескућница Ирина Мељкомова често је седела поред саборне цркве Светог Георгија Победоносца и тражила милостињу. Верници су је звали блаженом. У тренутку напада, она је прва привукла на себе пажњу терористе. Када је угледала нападача, она му је пошла у сусрет, почела да виче и удара га ташном. Злочинац јој је два пута пуцао у груди. Жена је погинула, али захваљујући њој остали верници су успели да се затворе у цркву.

„Ја чак нисам ни знао Иринино презиме. Просто Ира. Када сам дошао овамо, одмах ми је пришла, здружили смо се. Она је била блажена, не од овог света, како се каже. Ја сам јој давао слаткише, бомбоне, веома их је волела. Њу је све занимало, трудила се да мојој деци доноси некакве поклончиће, иако је сама живела од милостиње. Знао ју је цео град – или су јој новац давали, или храну куповали“, рекао је настојатељ Свето-Георгијевске цркве свештеник Павел Каљикин.

Још један мушкарац, Сергеј Пресњаков, сакривен иза дрвета, почео је да виче на нападача, и Халилов је неколико пута пуцао у њега, али је промашио.

„Захваљујући њима, успели смо да затворимо и закључамо врата. Он је покушао да уђе, лупао је викао, чак и пуцао, али брава је издржала. Страшно је и замислити шта би било да је ушао унутра. Међу нама су биле труднице, деца. Неко је плакао, неко се молио. Док сам затварао двери олтара и стражњи улаз, други служитељи су умиривали људе“, изјавио је отац Павел. Свештеник сматра да је захваљујући Ирини и Сергеју спасено најмање 50 живота.

Док је убица ударао у врата и викао, стигла је полиција. У размени ватре која је уследила рањена су два полицајца, а убица је погинуо.

Са руског посрбио: Светозар Поштић

Извор: Стање ствари