Срби на окуп! Александар Живковић: Како министар одбране Србије поклања Косово – Тирани | Срби на окуп!

Александар Живковић: Како министар одбране Србије поклања Косово – Тирани

Ако је ово, а по свему судећи заиста јесте, излазна стратегија режима из ћорсокака названог „унутрашњи дијалог“ и „потреба нормализације“, логично би било да ју је изнео неки интелектуалац близак властима или нижерангирани функционер. Чињеница да ју је изнео министар одбране, вишеструко забрињава


Алексанар Вулин (Фото: Весна Анђић/Радио Слободна Европа)

Режим у Србији коначно је изашао са својим „планом“, односно паничном излазном стратегијом за решавање питања Косова и Метохије. Уз петарде улазећи у ступицу прозвану „унутрашњи дијалог“, председник Вучић и његови сарадници нашли су се на брисаном простору између разнородних обећања даваних и светским центрима моћи и домаћој јавности, као и нараслих великоалбанских апетита.

У петак се у Печату огласио ауторским текстом министра одбране Александар Вулин.  Текст је насловљен „Војска Србије мора бити укључена у дијалог о КиМ“. Срећом испод овог бесмисленог наслова, најмање се говори о Војсци Србије, а много више о иницијативи председника Вучића која је „акт изузетне политичке и личне храбрости“. Штавише, продужава Вулин: „Могу слободно да кажем да у протекла два века нико није имао храбрости да тако дубоко уђе у суштину косметског проблема.“ Зато, наравно, председнику дугујемо захвалност и све оно што му дугује и министар Вулин.

Али, поставља се питање како Александар Вулин, изражава ту захвалност Великом Председнику? Тако што ставља на папир оно што председник жели – захтева трајно и сигурно разграничење између Срба и Албанаца, при чему наглашава да о Косову не водимо дијалог са Приштином већ са Тираном.  („Ми решење тражимо, бар сада, са Тираном.“) На тај начин доакаћемо идеји о „Великој“ „Природној“ Албанији, јер ћемо ми да је створимо, а новостворена држава са центром у Тирани ће указивањем пажње преосталим Србима, показати колико уважава државу Србију!


Премијер Албаније Еди Рама и тадашњи председник Владе Србије Александар Вучић после конференције за штампу приликом сусрета у Палати бригада у Тирани, 27. маја 2015. (Фото: Dailymail)

Да ово не пише неко ко је министар одбране једне земље, могло би да се схвати као кафанска доскочица политичких кибицера, вазда спремних да једним потезом уђу у „суштину проблема“ и реше га во вјеки вјеков. Таква решења некада се „утемељују“ на неком принципу, у случају министра одбране Вулина то је принцип да се дозволи „промена граница на Балкану после 1999.“, односно алузија на то да се Републици Српској дозволи прикључење Србији.

Ако је ово, а по свему судећи заиста јесте, излазна стратегија режима из ћорсокака названог „унутрашњи дијалог“ и „потреба нормализације“, логично би било да ју је изнео неки интелектуалац близак властима или нижерангирани функционер. Чињеница да ју је изнео министар одбране, вишеструко забрињава.

Најпре се поставља питање зашто Србија проглашава Тирану својим партнером у дијалогу? Хоће ли то Албанија, чланица НАТО-а, наградити попуштањем у питању „трајног и сигурног територијалног разграничења“, које би властима у Србији оставило простор за медијско маневрисање? Који је то победник у историји био толико великодушан да је имао разумевање за имиџ пораженог? И, најзад, о чему би Тирана имала да разговара са Београдом, кад јој овај путем сопственог ингениозног „унутрашњег дијалога“ уступа главнину српског становништва и културно-историјских споменика на Косову и Метохији?

Но то, је само једна од опасних заблуда министра Вулина, у којој руку на срце, неће бити усамљен у домаћој јавности. Можда је још промашеније нуђење трговине Западу „Космет за Српску“. Тиме се поништава самостална борба Срба у БиХ за државност, они постају, истовремено, и „голуб на грани“ званичног Београда  и талац Запада. Илузорно је очекивати да ће милошћу „западних демократија“ Република Српска икада добити право на самоопредељење. Сада када траје превентивни баражни удар на „тероризам у Републици Српској“, нуђење таквих решења није ништа друго него завођење за Голеш-планину.

Чак и да се привремено допусти „промена граница на Балкану после 1999“ то ће да доведе до отварања тешког вишегенерацијског конфликта између Бошњака и Срба, који може да има непредвидљив ток. Уместо са два тешка, али ипак замрзнута спора, на Косову и у БиХ, Срби ће се наћи између два отворена фронта: босанског и великоалбанског (којег нећемо пацификовати никаквим уступцима, напротив). У таквој ситуацији врло је извесно и отварање трећег, бугарског фронта у Македонији. Уместо обећаваних мира, сигурности и економског развоја, „наша деца“ ће постати мета за одстрел. И све то само да би се на медијима таламбасило да никад нико као Лидер није схватио „суштину проблема“.

Док медији у Србији скривају „стратегију Вулин“, косовски Шиптари се са њом играју: Тачи се не би изјашњавао, има ту нешто, Харадинај је против.

Главни саговорник – Тирана ћутке се смешка.

Хоће ли се Војска Србије постројити у „унутрашњем дијалогу“ онако како министар одбране Вулин од ње тражи?

*

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ