ОСУЂЕН НА БЕСМРТНОСТ

22. новембра прошле године по свему  незаконита судска инстанца, позната као Међународни трибунал за бившу Југославију (МТБЈ) прочитала је пресуду српском генералу Ратку Младићу. Ако кажемо да је садржина пресуде била позната унапред – то не значи ништа. За фамозну „међународну заједницу“ за коју МТБЈ (у тексту – хашки казамат) представља олицетворење те заједнице, Ратко Младић је постао  злочинац већ од тренутка када је, остајући веран војничкој заклетви, пошао у одбрану своје отаџбине, Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Он је тада, крајем јуна 1991.године, послат у Книн као командант 9.корпуса ЈНА. Не само да је успео да деблокира касарне ЈНА које су се налазиле у рукама  хрватских усташа, већ је  прешао у активне офанзивне акције, преузимајући контролу   целог низа важних објеката који су дотле били у рукама Хрвата.

(Уосталом, у Книн је Младић пребачен са Косова на коме је руководио  операцијом разоружања албанских нелегалних формација).

Своју „кривицу“ он је  још више погоршао у мају 1992.године  пошто је био именован за начелника штаба и главнокомандујућег Другог војног округа ЈНА, чији је штаб био у Сарајеву. Наравно да његову „кривицу“ није појачало само именовање, већ чињеница да је Младић приступио формирању редовне армије од бораца српских добровољачких одреда, које су сачињавали Срби, који су се усудили да „пруже бахат отпор“ (у очима „међународне заједнице“) злу које је потпуно отворено говорило, па чак и показивало да му је намера да уништи српско становништво бивше југословенске републике Босне и Хецеговине. Тако је генерал Младић  постао Главнокомандујући Армије Републике Српске (АРС) и на тој функцији је остао до децембра 1996.године.

Може да се тврди да је пресуда Младићу  потписана и донета званично још 11.јула 1996.године када је „међународна заједница“ коју званично представља хашки казамат објавила налог за хапшење српског народног хероја.

      * * *

У стварну илегалу Ратко Младић је био принуђен да пређе у лето 2001, пошто је ухапшен и предат Хагу Слободан Милошевић. Руководство Србије, отворено прозападно, објавило је праву-правцату хајку на Младића. Довољно је рећи да је његова глава била процењена на1 милион евра. У октобру 2010. за „информацију која би допринела хватању Младића“ објављено је да  ће награда износити 10 милиона евра. Колонизатори и њихове присталице – кабадахије  су увек врло високо ценили борце за слободу и независност.

Наравно да су саборци и присталице Генерала – генерали тајних служби и специјалних јединица –  помагали Младићу да избегне неминовно хапшење и предају Хагу.  2006.године  откривена је група грађана који су у Београду направили мрежу за подршку  народном хероју, принуђеном да се крије од страних „ловаца на главе“ и српских колаборациониста.

Без имало размишљања, подршка поменутих специјалних служби је Генералу омогућила  да на слободи остане тако дуго. Шема поступака Младићевих истомишљеника из тајних служби је била врло једноставна. Информација о операцији Младићевог хапшења (пошто би се сазнало тренутно место његовог боравка) нашла би се у медијима. Тако је Генерал добијао сигнал и затим је невероватном брзином мењао место на  коме се крио.

Зато је још чуднија прича о његовом хапшењу 26.маја 2011.године.

У другој половини маја 2011.године цео низ новина и журнала који излазе на српском језику, било да су српска или страна гласила, саопштио је да је београдска врхушка дала „зелено светло“ свим специјалним службама за почетак акције најширих размера у потрази за Ратком Младићем. Конкретно, франкфуртски портал који излази на српском језику  саопштио је да ће у тој акцији први пут учествовати и сарадници западних тајних служби.

Неколико неименованих извора „Вести“ саопштило је том порталу да се ради о  најширој могућој акцији на трагању за Младићем и уписало је  два могућа датума у којима ће „потпуно решење питања“ Младића бити завршено. То је био 6. јуни када је главни тужилац Хашког казамата Серж Брамерц у УН имати извештај о сарадњи Србије са Хашким трибуналом, а други је био септембар, када ће руководство ЕУ  разматрати кандидатуру Србије за тзв. „зближавање са ЕУ“.

Тих дана су и београдске „Вечерње новости“ такође написале да ће ЕУ да разматра кандидатуру Србије на „зближавању са ЕУ“.

Тако је Младић поново информисан да је откривен. Зашто није прешао на друго место, као што је чинио до тада? Да ли су његове године и болести одиграли своју улогу? Или се нашао неки „доброчинилац“ који је наговорио човека чије је здравље већ било заиста врло нарушено (признаћемо да постоји таква могућност) да се сам преда. Али, у том случају: под којим условима? Могу да претпоставим, чак и да тврдим, да је дошло до издаје у редовима Генералових рођака. Неко је дошапнуо Генералу да уколико он побегне или употреби оружје (које је имао уз себе) – погинуће неко од његових најближих рођака. Иста судбина би чекала и човека блиског Младићу уколико он (Младић) разгласи да је дошло до издаје. Ратку Младићу који је 1994.године преживео убиство 23-годишње ћерке Ане остало је да се само покорно сложи. Друго објашњење за оно што се у рано јутро 26.маја десило у селу Лазареву  врло је тешко наћи.

      * * *

После хапшења и смештања Генерала у  хашки казамат  јавност је покушала да оснива комитете за његову заштиту. На жалост, због изјава представника руског Министарства спољних послова о томе да се оно „нада на праведан судски поступак“, покушаји оснивања таквих комитета су, ако ништа друго, постали мутан сан, посебно када се један од учесника руског комитета, посланик Државне Думе, заклео да ће „довести у Москву Младића живог и слободног“. Шта више, представник Руске Федерације у СБ УН НИ ЈЕДНОМ није гласао за затварање хашког казамата, тако што се сваки пут уздржавао при гласању о продужењу „овлашћења  МТБЈ-у“. Изузетно негативну оцену  читаве тридесетогодишње позиције руске дипломатије о МТБЈ дали су 27. марта 2013.године посланик К.Затулин и правник  међународног права А.Мезјајев.

http://www.materik.ru/institute/tv/detail.php?ID=16204

 ***

Важеће кривично право у Европи је толико хумано да је Ратко Младић, херој српског отпора,  кажњен највећом казном, при чему је добио „врло људски  одмерену казну“, баш као и његов најближи саборац и заменик, Здравко Толимир, сада већ покојни.

Пресуда српском народном хероју представља не само завршни печат у доказивању кривице Срба која се ничим не може опрати, а значи кривицу Срба за отпочињање „најстрашније европске кланице после Другог светског рата“. Сценарио велике представе која се одигравала у Хагу представља ултиматум Србима – или да се одрекну  свог оличења части, достојанства и  посебности, какав је Младић и да признају, заједно са целом „међународном заједницом“  да је он „крвави месар, злочинац број један“ југословенских ратова, или… Уосталом, неће бити никаквог „или“.

У српским уџбеницима историје Ратко Младић ће бити представљен баш као ратни злочинац. И уколико због одређених околности руководство Републике Српске (РС) још увек дозвољава себи да се гласно не сложи са пресудом хашког казамата по предмету грађанина РС, првог председника те земље, Радована  Караџића, врло лако се могло предвидети како ће се званични Београд понети према ситуацији са држављанином Србије Ратком Младићем. Председник Александар Вучић је већ позвао Србе да «мисле на будућност»: „Данашњи дан није дан за радовање,  ни за туговање, већ за  доношење  одлуке  какву будућност ми желимо за себе. Позивам становнике Србије  да од данас почну да гледају у будућност, да мисле  где ће и како живети њихова деца, како да се сачувају мир и стабилност у региону, како да се отвори што више фабрика…». А председник РС М.Додик пошто је донета и објављена пресуда није се уплашио да Генерала назове херојем: «За српски народ Генерал Младић је прави херој и патриота, који је организовао и водио Армију Републике Српске и зауставио геноцид над Србима у Босни и Херцеговини и Хрватској».

И сада оно најважније, главно: 22.новембра је донета пресуда последњем живом лидеру  отпора  америчком  хегемонизму у свету. Младић је више пута у својим интервјуима о себи говорио  као о доследном борцу против америчке диктатуре у свету, био је против агресивног ширења НАТО-а. У свом последњем обраћању «Руским пријатељима» он је рекао да је растурање Југославије направио НАТО као свој први корак светске америчке агресије чији је коначан циљ поседовање читаве територије Евроазије.

Али он је на то упозоравао још од самог почетка рата у Југославији, када још није било дошло  до 24.марта 1999, када још нису били дигнути у ваздух и растурени Ирак и Либија, када авиони НАТО-а још нису били на само сат приласка Москви.

Нисте желели да чујете, одбили сте да подржите, нисте хтели да сачувате… Сада немојте да причате  да нисте упозоравани!

Истовремено, 22.новембра у Хагу смо видели непобедивог српског хероја Ратка Младића с истим осмехом и истим дрским карактером, тако да је суд био принуђен да га изведе из сале. А на реверу сакоа несломљеног генерала била је причвршћена значка са цветом «Ramonda Natalia» или «Ramonda Serbica“  –  ендемског цвета који расте само у Србији. Због његове невероватне снаге преживљавања и поновног оживљавања зову га и цвет-Феникс. Он је постао симбол обнове српске армије још у годинама Првог светског рата. Тако је и Генерал, пошто му је прочитана пресуда, преко сина Дарка изјавио да ће наставити своју борбу за истину о борби српског народа у последњим балканским ратовима.

         ***

А теза да  без Ратка Младића у српској Босни једноставно не би остало Срба (као што их је јако мало остало у некада српској покрајини Косово и Метохија) постала је већ аксиома коју, изгледа, чак ни непријатељи не покушавају  више да негирају. Одсада ће и име, и рад, и реч генерала Ратка Младића живети вечито – све док буду живели Срби Републике Српске!

Преводилац: Д. Пантић

Пише: МИХАИЛ ЈАМБАЈЕВ

*

Извор: АНФОР