Бојан Ђокић: Отворено писмо Кајлу Скоту

Користим ову прилику да Вас подсетим на убиство мога деде од албанских паравојних формација јуна 1999, а у чије убиство су умешани припадници војске Сједињених Америчких Држава, пише у писму историчара Бојана Ђокића амбасадору САД Кајлу Скоту

Ваша екселенцијо,

Верујем да сте упознати са великим страдањем становништва бивше Југославије у несрећним ратовима током деведесетих година ХХ века. На то упућује чињеница да често подсетите српску јавност на случај убиства браће Битићи.

Због тога користим ову прилику да Вас подсетим на убиство мога деде од албанских паравојних формација јуна 1999. године, а у чије убиство су умешани припадници војске Сједињених Америчких Држава. Цео случај злодела описан је у чланку који је објављен у истакнутом међународном научном часопису „Анали Правног факултета у Београду: часопис за правне и друштвене науке” 1/2015, па се не бих превише задржавао на детаљима.

Наиме, због претњи групе наоружаних лица албанске националности да се исели са Косова и Метохије или му прети ликвидација, мој покојни деда, Богдан Ђокић, затражио је заштиту од америчких војника 18. јуна 1999. године. Амерички подофицир Дени Грин [Danny Green (SFC, U.S Army 96^th Civil Affairs 487-62-1288)], дошавши на позив, лишио је мога деду личне заштите, тако што му је одузео пиштољ који је држао у кући и за који је поседовао, више од деценије, уредно издату дозволу. Као последица тога, мој деда је 24. јуна 1999. године убијен на подмукао начин од исте групе наоружаних лица албанске националности, на прагу своје куће, хицима у главу. После тога је све покућство опљачкано, а кућа запаљена.

Својим (не)чињењем, горе наведени амерички подофицир допринео је убиству. Као службено лице, именовани подофицир прекршио је закон не уводећи надзор и несавесно поступајући у вршењу службе, пропустивши да заштити слабије и старије. Док у Вашој земљи дозвољавате грађанима да носе оружје са собом, у мојој нисте дозволили да старији човек задржи наоружање за личну безбедност у својој кући.

Мени лично, а ни мојој породици не треба Ваше извињење. Потребна нам је истрага која није спроведена ни против извршилаца убиства нити против Вашег врлог подофицира. Ако сте дошли јуна 1999. године на мој праг да обезбедите сигурност и притом издали реверс којим се мом деди одузима лично наоружање, онда је време да скинете срамоту, а не да се кријете под плаштом демократије. Ја ћу Вам обезбедити реверс, сведока убиства и нечашћа Вашег подофицира. И не заборавите, браћа Битићи и Ваш подофицир су из Сједињених Америчких Држава дошли у моју земљу, док је мој 67-годишњи деда убијен у својој кући.

Уважена екселенцијо, слажем се са Вама да је процесирање ратних злочина „исправна ствар”. Због тога, позивам Вас да не штитите своје војнике него против њих покренете истрагу. Уместо извесне лицемерне фразеологије, повуците први потез и обезбедите правду!

Нека свака жртва буде један вапај човечанства.

С поштовањем,
Бојан Ђокић, историчар

Извор: Стање ствари