Има ли у Хрватској Срба, осим оних што висе са врба?

Сведоци смо да поново Хрватска покушава да се обрачунава са нама Србима, овога пута преко Јасеновца и наших жртава. Није било довољно мучити и убијати онолике Србе, Јевреје и Роме, него сад морају још око тога са нама да се свађају. Прегањају се ових дана са нашим властима да ли је у Јасеновцу убијено 700 000 или 85 000 људи, као да причају о убраним јабукама.

У Хрватској и дан-данас дивљају усташке главешине и тај отров изливају по хрватској омладини како би они израсли у још горе и незајажљивије усташке војнике. Не могу више да слушам препуцавања о Степинцу, о Јасеновцу, о јамама, о Јадовну и Пагу, јер ми је заиста тешко да размишљам о томе.

Да ли је могуће да један народ, и то не цео народ, већ политизовани део, осећа толику мржњу према оном другом и да је толико безобразан да прво убија и протерује, а онда нас оптужује да смо ми криви и како претерујемо са цифрама.

Не знам како нам само успе да толике Србе ми Срби протерамо у „Олуји“? Откуд нам храбрости да своје мучимо, батинамо, парамо, бушимо, бијемо и изгладњујемо у Јасеновцу? Да ли ми сами одемо ноћу, пређемо границу, па онда по Загребу исписујемо графите „Србе на врбе“? Да ли сам можда ја или неко од моје родбине и пријатеља тај који је своје претке ударао маљевима и бацао у јаме иако тада нисмо били ни рођени? Је ли српска кривица то што у Хрватској цвета нешто што је већ цветало?

Ви мислите да нисте одговорни ни за једну једину смрт? Да ли себе сматрате онима који су у рату остали чистих руку? Ваше свештенство није убијало, неретко се позивајући и на самог Христа, који је на тај начин највише и страдао у овим ратовима? Ви нисте пунили јаме и логоре? Ви не позивате на мржњу кад год нађете времена? Нисте протерали Србе? Нисте нам клали жене, децу и старце? Нисте измислили „србосек“? Нисте нас частили ножевима под вратом, маљем по глави, бајонетом у грудима, метком у челу, гасом у плућима, жицама у ушима, шилима у очима и глађу у логорима?

Нисте нас ви протерали, него смо се сами покупили, запалили своје куће како бисмо вама напакостили, да вам их не остављамо читаве, и сели на тракторе како бисмо одјурили у Србију, а успут смо се и бомбардовали како бисмо могли вас за то да оптужимо! Да ли заиста верујете у све то? Верујете ли да нисте криви? Верујете ли да је Јасеновац измишљен? Верујете ли да је Степинац светац? Верујете ли?

Мука ми је више да слушам оправдања и гледам прања руку више пута доказаних злочинаца! Не могу да верујем да после Францетића и Старог Брода смете ишта да кажете! Нећу да вас гледам како фолирантски морате да причате са нама! Срамота ме је уместо вас кад видим да ни на једно од места где су Срби страдали не положите бар један цвет! Гади ми се то подизање споменика највећим злочинцима! Ко ће да трпи више ваше покличе „за дом спремни“, „Србе на врбе“, „убиј, закољи да Србин не постоји“ и остале високе домете ваше усмености! Дозволите нам да жалимо жртве свог народа, а ви се забављајте са оним луткама Хитлера које су вам, како видесмо у вестима, обележиле детињство! Нећу више да слушам како нам говорите колико нас је у ствари страдало као да ми не знамо кога смо у породицама имали, па од вас изгубили!

Дивљи и крволочни Срби, освајачи, кољачи, убице, силоватељи, мутиводе, хушкачи, нацисти, идиоти, нижа раса, несој, злочинци, провокатори и ко више може запамтити шта сте све говорили пребацујући епитете са себе на нас! Не бранимо вам да поричете, али не браните ни ви нама да жалимо! Будите једном у својој историји људи према нама!
Кад нас већ оптужујете за великосрпску хегемонију, да видимо шта смо вам то узели, а исто тако покажите шта сте ви нама узели? Немојте више да упућујемо ноте једни другима. Зна се по чијим нотама ви свирате и играте.Надам се да ће будући нараштаји Хрвата успети да се ослободе мржње којој их учите како бисмо сви могли да живимо иоле нормално.

Немојте нам више бројати жртве, јер да сте их бројали док сте убијали, видели бисте да их је превише. Да ли је вама добар било који Србин који не виси? Има ли уопште у Хрватској Срба, осим оних што висе са врба?

Аутор: Милан Ружић

Извор: ЈАДОВНО