Отворено писмо братије манастира Св. Шија у Магвиму упућено патријарху Илији II грузијском

категорија Православље / дана 31/01/2018 у 19:19 часова /

005-208x300Манастир Светог и преподобног оца Шија (пештерника) y Магвиму прекида евхаристијско општење са Католикосом Патријархом Илијом II због јереси екуменизма.

СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1997, БРОЈ 3 (19), СТРАНЕ 161-166

„Христос Господ je Католичанском Црквом назвао ону Цркву која чува истинито и спасоносно исповедање вере. Због тог исповедања вере он je назвао Петра блаженим када je рекао: На том камену (тј. исповедању вере) саградићу Своју цркву и врата паклена неће je надвладати (Мт. 16, 18).“ Свети Максим Исповедник (Migne PGG 90, 132 A)
„Сироти смо и без оца…“ (Плач Јеремијин 5, 3)
„ко чита да разумије“ (Мт. 24, 15)

У древном Содому живео je праведни Лот и његова породица. Дуготрпељиви Бог чекао je обраћење и промену срца Содомљана дајући им све што им je било потребно: ваздух, воду, храну и сам живот. Лот je за њих био пример праведности и показивао им je како треба да ce покају. Али узалуд. Безакоње и грех превршили су сваку меру. Господ je извео из Содома Лотову породицу и уништио град ватром узимајући тако од њих живот који им je Сам био подарио.

И Црква y којој ce укорене безакоња и јеретичка учења слична je Содому. Али Господ je дуготрпељив и милостив и као што je одлагао уништење Содома због праведног Лота, тако исто због својих праведних слуга неће за неко време повући благодат Светога Духа од оне Цркве која je запала y мрак јереси тако мрске Богу. Али колико ће Господ чекати? Где je та граница иза које безакоње надмашује Његово дуготрпљење и милост? Када прође време дато за покајање тада ћe доћи време извршења Божјег суда, време праведног гнева, време када ће бити одузет сами животворни Дух. Када истинита деца Цркве сама напуштају пут греха без својих пастира то показује духовну смрт јерархије једне Помесне Цркве. A онда када их Господ све поведе, све своје верне, своју истиниту Цркву, тада ћe благодат Божја потпуно напустити оне који су остали.

Лот je упозоравао своје зетове о предстојећем суду али су га они исмејавали. Зато су и његови зетови били сагорени заједно са Содомљанима.

Такође имамо и пример Ниневије. Ниневљани су ce покајали и суд Божји je одложен. Али шта je Содом? Да ли ce Содом могао променити? Содом, y коме није чак било ни најмање свести о потреби покајања…

  1. Екуменизам je јерес. To je сасвим јасно. Штавише, то je јерес над јересима.
  2. Од свих заблуда такозваног „екуменизма“ највећа и најдалекосежнија јесте погрешно схватање саме природе Цркве. Зато je екуменизам еклисиолошка јерес. Она je супротна Никејско-цариградском исповедању вере, јер тврди да не постоји „Једна Света Саборна и Апостолска Црква“.
  3. Такозвани „Светски Савет Цркава“ већ по свом имену представља контрадикцију православном хришћанском учењу о Цркви. Ca својом „Теоријом грана“ он негира догматско учење Цркве. Овај „Савет“ покушава да потпуно одбаци ово учење развијајући „религиозни плурализам“.
  4. Православна Црква, учествујући y активностима горе поменутог „Светског Савета Цркава“ изражава своју сагласност са свим учењима и активностима Савета. На овај начин она постаје саучесник y свим лажима и заблудама ССЦ. Она постаје јеретичка y оној мери колико je и сам ССЦ јеретички.
  5. Ова јерес још дубље улази y тело Цркве учествовањем њене јерархије y разним видовима литургијског саслуживања које спроводе и организују институције ССЦ y току својих рутинских активности.
  6. Грузијска Православна Црква (ГПЦ) je већ дуже времена активни члан ССЦ, од 1962. године. Својим живим учешћем, које ce манифестује y активностима њене јерархије, она je на самом рубу јереси, или je већ пала y њу.
  7. Како y својим бројним јавним обраћањима, тако и y изјавама ex cathedra високи јерарси ГПЦ су ce показали као апологете и проповедниди јереси екуменизма. На Помесном Сабору 1995. год. учешће y екуменском покрету je регистровано y званичним документима Сабора и потврђено високим црквеним ауторитетом. На овај начин ова јерес je дефинитивно усађена y тело Помесне Грузијске Цркве.
  8. Када Црква почне y некој мери да прихвата јеретичка учења тада y њој вене спаситељна благодат (Духа Светога). Када Црква као целина прихвати јерес тада спаситељна благодат одступа од те заједнице и спасење њених чланова постаје немогуће, па чак и да положе своје животе за своја убеђења.
  1. Постоје само два пута како да ce реши ситуација настала y ГПЦ: или да ce Црква одрекне своје заблуде, или да они који траже спасење напусте заједницу неверујућих.
  2. Црква своје одбацивање јереси екуменизма мора изразити изласком из ССЦ. Нема другог начина.
  3. Ово могу урадити само архијереји ГПЦ са влашћу која им je дата, али јерарси одбијају да то учине.
  4. Неки од јерараха сматрају да такав корак није y складу са савременим процесом глобалне интеграције. Подређујући живот Цркве законима функционисања друштва они прете хришћанима економским тешкоћама, политичком, верском и културном изолацијом и читавим низом других опасности.
  5. Такав начин размишљања заснован je на недостатку вере y промисао који Творац има за Своју Цркву. To je неверовање, то je прави атеизам који осваја ум и савест човека. Они не схватају да Господ неће оставити своје истинске слуге. Његово око неће заспати и моћна je десница Његова.
  6. Други јерарси, не поседујући истинску хришћанску савест и не желећи да схвате саму суштину догматског учења о Цркви Христовој, сматрају да учешће y ССЦ није тако велики грех. Њима слични покушавају разним компромисима да заварају и Бога и саме себе.
  7. Према томе, шта онда преостаје православним хришћанима који траже спасење и који добро знају да ово спасење није могуће без праве вере која није замућена јеретичким злоумљем?
  8. „А ови онда отидоше из Синедриона радујући ce што ce удостојише да поднесу срамоту за име Његово“ (Д. ап. 5, 41).

„А они који ce удаљују од општења са својим предстојником… када он јавно проповеда јерес или отворено о њој y цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то… него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола“. (15. канон Прво-другог Сабора Цариградског)

У свом тумачењу Петнаестог канона Четвртог Васељенског Сабора Зонара пише: „Јеретици су и они који ce макар само делимично не саглашавају са учењем Цркве и они који га и најмање изокрећу.“

Манастир Светог и преподобног оца Шија (пештерника) y Магвиму прекида евхаристијско општење са Католикосом Патријархом Илијом II због јереси екуменизма.

архимандрит Георгије, игуман манастира
архимандрит Јован
јеромонах Николај
монах Кирион
искушеник Висарион
искушеник Гурам

14/27. април 1997. год.

Игуман Лавре Преподобног оца Давида y Гареджи, Архимандрит Григорије прекида евхаристијско општење са Католикосом Патријархом Илијом II због његове јереси екуменизма и даје оставку на положај игумана.

архимандрит Григорије

17/30. април 1997. год.

Манастир Витанија прекида евхаристијско општење са Католикосом Патријархом Илијом II збоз његове јереси екуменизма.

јеромонах Агеј, игуман манастира
монах Евтихије
монах Гаврило

18. април/1. мај 1997. год.

Игуман манастира Зарзма, архимандрит Георгије прекида евхаристијско општење са Католикосом Патријархом Илијом II и Епископом Серхијем акалтсиским због њиховог пада y јерес екуменизма.

архимандрит Георгије 2/15. мај 1997. год.

ПИСМО КАТОЛИКОСУ ИЛИЈИ II

Католикосу Патријарху целе Грузије, Илији II,
и Светом архијерејском сабору Грузијске Православне Цркве

Ваша Светости и Ваша Преосвештенства,

Смирено желимо да вас обавестимо да je дана 6/19. маја ове године, са благословом епископа Шемокмедске епархије господина Јосифа, одржан састанак свештенства гуријске области. На овом састанку размотрили смо ситуацију која je настала y нашоj Цркви, посебно декларацију братства Св. Шија y Магвиму, Витанијског манастира и манастира Св. Давида y Гареджи. Најпонизније вас молимо да не цепате ризу Цркве Христове расколом.

Зато љубави ради, одлучите да напустите Светски Савет Цркава. У противном ми ћемо такође потписати декларацију горе поменутих братстава и прекинућемо евхаристијско општење са вама.

– игуман семокмедског манастира Св. Николаја, архимандрит Николај

– духовник џхикетског женског манастира архимандрит Андреј

– старешина шемокмедске Саборне цркве, протојереј Василије

– старешина цркве Св. Кирика и Јулите, јереј Матеј

– старешина цркве Св. Георгије y Двабху, јереј Константин

– ђакон шемокмедске Саборне цркве, о. Киријак

Порука примљена преко Интернета од ђакона Џона Вајтфорда из

Тексаса, 12. јуна 1997.

 

 

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ