Срби на окуп! Војни савез Русије и Вијетнама | Срби на окуп!

Војни савез Русије и Вијетнама

Најновија вијест, објављена, 24. јануара 2018., службено потврђује како Русија следеће три године планира извођење заједничких вежби и успоставити војну сурадњу са Вијетнамом.  Као што је известио ТАСС, то су потврдили руски министар обране Сергеј Шојгу и вијетнамски председник Тран Даи Куанг.

“Москва и Ханој саставили су план од 2018. до 2020. о заједничким војним вежбама и војној сарадњи. Русија је спремна поделити искуство тестирања војне опреме с Вијетнамом, док ће Вијетнам подстицати даљњу сарадњу у сектору одбране с Русијом “, изјавио је руски министар обране Сергеј Шојгу новинарима у друштву вијетнамског председника у Ханоју.

Према његовим речима, на састанку с вијетнамским министром обране Нго Xуан Личјем раније у уторак су размотрени кораци за спровођење споразума кога су договорили председници двеју земаља.

“Израдили смо трогодишњи план за раздобље до 2020. године, који дефинише нашу војну сарадњу и заједничке активности, укључујући састанке и вежбе”, рекао је руски министар обране.

На састанку са генералним секретаром Централног комитета Комунистичке партије Вијетнама, Нгуен Фу Тронгом, генерал Шојгу је напоменуо како су планом предвиђене бројне војне вежбе различитих нивоа, као и састанци и други догађаји.

“Очекујемо да ће овај план бити потписан у блиској будућности”, додао је Сергеј Шојгу.

Вијетнамски председник и руски министар обране су разменили мишљења о билатералној војној и техничкој сарадњи.

“Сарадња између наших земаља је пријатељске и стратешке природе”, истакао је генерал Шојгу. С тим у вези, подвукао је редовне билатералне састанке, укључујући директне сусрете између руског председника Владимира Путина и његовог вијетнамског колеге Тран Даи Куанга.

РУСИЈА СТАЈЕ НА ПУТ АМЕРИЧКИМ ИНТЕРЕСИМА У АЗИЈИ

За неке можда ова вест и није посебно значајна, али у контексту даљег спровођења “Обамине доктрине” продора у Азију, којој је Доналд Трaмп дао још већи значај, слања додатних америчких и НАТО снага у Авганистан, сукобљавања Сједињених Држава и Кине у Јужном кинеском мору и Трампа са северном Корејом, вест да се руска војска након толико година избивања враћа у Вијетнам има посебан значај.

Осим тога, поморско–ваздушна база у ували Чам Ран, коју су Руси напустили деведесетих година, поново је домаћин руским бродовима без потребе за посебним дозволама, а главна војна опрема вијетнамске војске је и даље руска и помаже земљи да се позиционира као регионална сила.

Чак и ако занемаримо техничке аспекте, чак и један промил зближавања Москве и Ханоја има важне стратешке учинке, јер се одвија у условима и по сценарију који су  врло различити од оних из класичног Хладног рата.

Вијетнам је земља растргана између две генерације. Прва је она која је створила земљу и ратовала за њену слободу, а друга је рат видела само на филмском платну. У раздобљу од рата у Вијетнаму до данас земља је пуна реторике, црвених застава и свечаности које су с једне стране величанствене, док су с друге далеко од обичних игара.

Међутим, земља спроводи и реформе, као на пример у туризму, где се тренд у потпуности променио. Престала је изолација земље и Вијетнам сада намерава играти важну улогу у азијској геополитици.

Наравно, треба узети у обзир и контроверзни однос с Кином, која је била спонзор Камбоџе у рату 1978. и идиректни непријатељ Вијетнама 1979. Иако је од тих ратова прошло 40 година, Вијетнам Кину још увек сматра за регионалног хегемона.

У идеолошком смислу, Пекинг данас није само алтернативни правац вијетнамском социјализму, него прави стратешки конкурент. Поморски закон кога је Ханој усвојио 2012. године, којим наглашава своја права над острвима Парацел и Спратлy је доказ да Вијетнам данас није спреман на присилне уступке  Кини као 1974. године. То је данас незамисливо.

Међутим, тешке, али паралелне односе између две земље подстакао је интерес Сједињених Држава, које су биле опседнуте опасношћу да ће побољшање односа Пекинг учинити свемогућим у регији. На темељу тога је лако тумачити слаткоречиве поруке и флертовање Сједињених Држава с Вијетнамом, које су заинтересоване за улазак у то подручје након срамотног бега из 1975. Напори Вашингтона су се утростручили, само како би се зауставио раст утицаја Кине у Јужном кинеском мору, због чега су 1995. успостављени односи с Ханојем и поступно су се побољшавали.

Али су данашњи сценарији различити од оних пре 50 година. Када су Американци дословно заглавили у Вијетнаму, геополитичка тежина тог дела света је била релативна. Кина и Индија су ратовали, а економски процват Далеког Истока је био научна фантастика.

Једини стратешки улог на којег је Вашингтон тада играо, војно понижење на страну, био је добитак делића мозаика тадашњег Хладног рата.

Данашња Азија је потпуно друга ствар. У претходних пола века ниједан континент није толико нарастао, а Ханој се томе прилагодио. Вијетнам је копирао победнички модел друштвено–капиталистичке економије Денг Сјаопинга и за мање од 20 година се претворио у пристојну и релативно добростојећу земљу у сваком смислу.

У тај се контекст уклапа улога Русије, која је након распада Совјетског Савеза готово нестала из међународне арене.

Совјетска подршка је била дио логике геостратешког отпора Америци, али није имала никакав регионални значај, осим супротстављања кинеском маоизму.

Међутим, данас повратак Москве у јужну Азију значи да Русија улази у једну од најважнијих раскрсница привредних и геополитичких интереса на свету. Довољно је рећи да Јужним кинеским морем сваке године прође робе у вредности 5000 милијарди долара.

Ваља напоменути да у Азији нема посебно важних конвенција или наднационалних организација. Изузетак је ASEAN, али Кина није његов део, што значио да се већина сарадње одвија кроз билатералне споразуме.

У овом сценарију је тежина појединих сила пресудна и трка у стварању савеза постаје френетична. У том смислу, континуирано провоцирање између америчких и кинеских војних бродова последњих месеци је врло значајно. Да не говорило о савезима који се учвршћују, оних који јачају, што је случај Русије и Кине, али и Кине и Пакистана, неодређен став Филипина и ускрснуће јапанског милитаризма, на општу радост америчког војно–индустријског комплекса.

САД, КИНА, РУСИЈА И ВИЈЕТНАМ

У контексту односа између Вијетнама и Сједињених Држава, повратак Москве није прошао незапажено у Вашингтону.

Историјско пријатељство са Вијетнамом је успело превладати трауму имплозије Совјетског Савеза и поновно успоставити стари политички и војни савез с видљивим резултатима.

Као што смо навели на почетку, поморско–ваздухопловна база у ували Чам Ран, коју су Руси напустили деведесетих, поново је домаћин руским бродовима, без икакве потребе за посебним дозволама, а главна војна опрема вијетнамске војске је и даље руска и помаже земљи да се позиционира као регионална сила.

Подршка Москве подразумева трансформацију вијетнамских оружаних снага из ефикасне самоодбрамбене силе у динамичну војску способну за све врсте војних операција. Само 2017. су у Ханој испоручена 64 руска тенка Т–90С.

Још важнија је руска помоћ у развоју морнарице. Од 2009. Вијетнам је потрошио 3,2 милијарде долара за куповину шест подморница класе “Кило“, опремљених крстарећим пројектилима “Калибар”, извозног имена “Клуб”, а распоређене су у бази Чам Ран.

Ове године се очекује распоређивање свих шест фрегата “Гепард”, што значи да ће Вијетнам имати 24 опремљена брода, високог капацитета за одбрану на мору. Куповином пројектила, укључујући и јединице С–300, Ханој је створио флоту која је способна одбити било коју претњу.

Дакле, Русији јачање веза с Вијетнамом није само повратак у азијски простор којег је напустила 1991. Корак по корак, Москва успоставља стратешки савез од велике важности, посебно ако дође до промена у односима између земаља у том делу планете.

Обнова пријатељских односа између Москве и Ханоја утиче и на регионалну стабилност, посебно у очекивању будућих сукоба између Кине и Сједињених Држава.

Овде је од посебног значаја нагласити архивирање старих напетости и сукоба између Москве и Пекинга, будући да Путинова Русија има изврсне односе с Кином и можда једина може умањити растуће напетости у Јужном кинеском мору.

Најновија вест је посебно важна и због хладних односа између Вашингтона и филипинског председника Дутертеа, који је све више заинтересиран за сарадњу с Москвом и Пекингом, што се до јуче дословно сматрало немогућим.

Вијетнам је изашао из подрума историје, а Црвена река која тече кроз земљу, данас је можда мање црвена, али зато тече пуно брже. Многи су то разумели, али се чини да је Москва стигла прва.

*

Извор и прилагођавање српском језичком подручју – ЦЕОПОМ Истина