„Видовдан“ Вучићу и Николићу: Став према ултиматуму одређује ко је анти-Србија

Како наш народ каже: „Не пада снег да покрије брег већ да свака зверка остави траг“. „Жуте зверке“ и „зверке“ из редова – и раније нескривене – политичке, НВО и медијске анти-Србије, већ су оставиле свој опаки траг на српском „снегу“. Припаднике друге групације слободно можемо да назовемо „петом колоном“ оних који од почетка 90-их година прошлог века до данашњег дана, воде специјални рат и повремено чак спроводе праве агресије против нашег народа, са циљем комадања и, окупације српског етничког и државног простора. Што се ДС-а тиче, та странка се дуго претварала да је тзв. „реалпатриотска“ али је, у суштини, радила исто што и декларисани ешелони „анти-Србије“. То се најјасније видело после 2008. године, пошто је, уз помоћ својих НАТО заштитника, ДС преузео доминантну позицију у власти и потом је подршку евроатлантистичких непријатеља Срба плаћао вођењем систематске политике издаје Косова, која је Србију довела у тешку позицију у којој се сада налази.

„ЖУТА“ АНТИ-СРБИЈА БЕЗ МАСКЕ

С обзиром на све то, никога не треба да чуди што сада ДС нескривено заговара безусловну капитулацију, односно да од садашње власти тражи да ради „ЕУ интеграција“ прихвати епилог „преговарачког“ процеса (прихватање губитка Косова и Метохије па и мирно посматрање могућег прогона преосталог дела нашег народа у јужној српској покрајини), у коју су нашу државу злонамерно увели „жути“. ДС је сада отишао и корак даље, па у циљу додатног притиска на Београд, прети да ће отпочети и отворено реализовање сепаратистичких планова у Војводини.

Тако се ДС сада када се Србија налази пред ултиматуму налик ономе из 1914. године, отворено сврстао у редове не само анти-Србије, већ и њених најекстремнијих делова. Више нема ни површинске разлике између Чанка и његових војвођанских сецесиониста, Соње Бисерко и њене антисрпске НВО фаланге (ХОС), Чедомира Јовановића и странке коју предводи и ДС-а Драгана Ђиласа! Свакоме ко хоће да види истину јасно је да је то иста дружина и никакви лажни, квазипатриотски лобисти ДС који се упињу да кривицу за суноврат Србије пребаце на друге, не могу више ту чињеницу да прикрију. Пало је већ сувише снега и трагови су постали предубоки да би ико могао да их замаскира!

ПОГУБНА КОСОВСКА ПОЛИТИКА

Време је да се сада осврнемо и на актуелну власт и њен однос према ултиматуму са којим се суочава Србија. И пре њега смо знали да и у садашњој владајућој гарнитури има оних који су петоколонашка браћа анти-Србије. Ради се у првом реду о Г-17 плус преобученом у УРС, партији која је за рачун мондијалистичких самозваних господара света – примењујући њихове економске вулгарно-либералне рецепте – руинирала српску привреду како би била олакшана пуна окупација наше земље. Сада та странка гласно виче: Србија мора да прихвати било какве услове ЕУ.

То није истина. Србија не мора и не сме да прихвати своје укидање. Тако нешто не би учинила ни једна држава. Не ради се само о Косову и Метохији, већ о раскрсници после које нећемо имати чак ни овакву државу, која личи на страни протекторат али ипак још није потпуно анулирана. Србија ће, ако сада поклекне, постати обична колонија, са којом ће господари моћи да раде шта год хоће, било да се ради о даљем прекрајању наших граница или слању српских војника у Авганистан, односно на неко друго место где нам буде намењено да плаћамо данак у крви. Све то, они елементи у садашњој власти који сматрају да су патриотски опредељени, не смеју да прихвате. Штавише, важно је да се што пре ратосиљају оних у редовима владе који прихватају национални слом као „реалност“!

КОТРЉАЊЕ НАЦИОНАЛНОМ СТРАНПУТИЦОМ

Нема тог разлога који би оправдао одрицање од државности, а прихватање бриселског ултиматума баш то значи. Већина грађана Србије подржала је промене 2012. године да би Србија кренула путем који је бољи од претходног. Чини се да је она то донекле учинила на неким пољима. Промењен је набоље однос према културној политици, Војводини, медијским слободама тј. колико је то до владе, медија су отворени и за ставове који нису антисрпски, отпочело је сузбијање корупције и тајкунског лоповлука – али ипак није било храбрости да се радикално одбаци погубан смер косовске политике који је дефинисао Тадићев-Ђиласов. А то је најбитније!

Гурнута од стране те партије низ падину, Србија је наставила њом да се котрља како би били избегнути сукоби са светским моћницима. Садашња власт, и даље у то верујемо, није органски део плана срачунатог да Косово буде трајно одузето од Србије, али нажалост до сада се није одважила да прекине преговарачку фарсу у чијем осмишљавању и реализацији је својевољно учествовао ДС. Сада је крајња тачка да то уради! Београд, ако неће да постане предграђе Приштине, више нема простор за врдање!

НАПРЕДЊАЧКИ ИЗБОР: СРБИЈА ИЛИ АНТИ-СРБИЈА

Србија се докотрљала до краја падине где отпочиње литица. Ако у њу скочимо изгубићемо не само Косово и Метохију већ и оно што нам је остало од српске државности на нашем историјско-етничком простору. „После Косова“ на ред би дошло обесмишљавање Републике Српске, убрзана асимилација Срба у Црној Гори и (кон)федерализовање Србије (или бар, по моделу Устава из 1974. године, издвајање Војводине и Рашке области испод ефективне јурисдикције Београда). ДС а не само ЛДП и његова невладино-медијска братија, на то су већ пристали. С друге стране, СНС – као водећа странка владајуће коалиције од које примарно зависи да ли ће Србија безусловно капитулирати или коначно кренути путем државне консолидације – не сме то да учини.

Велика већина грађана Србије који су подржали промене 2012. године, то су учинили желећи јачу и пристојнију Србију а не даљи ток националне ерозије наметнут од стране ДС-а. Пристајући на ултиматум СНС би постао исто што и ДС. Никаква форма не би могла да сакрије такву суштину. Опет, одбацујући ултиматум СНС би потврдио очекивања оних који су гласали за ту странку или бар у другом кругу подржали избор Томислава Николића, чиме је трасиран пут за рушење жуте олигархије са власти.

СПАСОНОСНИ УЛТИМАТУМ

Србија није сама у свету. Додуше, одбацивање ултиматума повлачи са собом озбиљне ризике али не и последице какве смо имали 1914. или 1999. године. Наша земља ће усиљено морати да тражи разне политичке, економске и безбедносне опције које ће јој олакшати положај. У првој фази тог процеса можда ће се суочити са разним тешкоћама али сигурно ћемо из њега изаћи ојачани. ЕУ брод полако тоне и ово што нам је наметнуто заправо је прилика да преломимо и тражимо место у свету које ће нам обезбедити много бољу будућност, а не да по инерцији наставимо да пловимо ка тачки неминовног европског бродолома. Зато, оно што у почетку може да буде болно, после неког времена ће се показати спасоносним. Стога на бриселски ултиматум треба гледати и као на нешто што има позитивну димензију.

После његовог одбацивања Србија ће имати шансу да се истински спасе! Актуелна власт, која добро зна да ће се суочити са фронталним нападом евроатлантске „пете колоне“ у Србији, тога не треба да се плаши. Битно је да учини оно што је добро за државу и зашта ће добити подршку огромне већине Срба и лако ће изаћи на крај са разним фракцијама анти-Србије! И да није тако, Србија је изнад интереса сваке власти и она, ако је посвећена својој нацији и држави, мора, шта год се са њом због тога десило, да учини све како би заштитила национални интерес. А у садашњим околностима – то врх СНС-а треба да има у виду – изазови и претње ипак нису фаталне природе, ма колико опасно на први поглед изгледале.

НЕИЗБРИСИВИ ИСТОРИЈСКИ ТРАГ

Државни естаблишмент  – а њега несумњиво чини вођство најјаче партије владине коалиције која има огроман рејтинг и доминантну улогу у влади и на другим кључним државним позицијама – ако у наредном периоду буде поступао у интересу нације те енергично покрене све механизме консолидације српске државе, не да неће бити угрожен, већ ће и додатно ојачати свој положај. Отуда, и због Србије, и ради нашег народа у региону, и полазећи од својих интереса – не сме да допусти да га паралишу притисци анти-Србије и страх од претњи из иностранства – већ мора да поведе нашу државу путем борбе за сопствено очување. Редакција „Видовдана“ на њега апелује да тако поступи! Опет, ако то не учини и приклони се капитулацији, неће моћи да нађе изговор да је иоле бољи од вођства ДС-а и ЛДП-а.

Из борбе за себе и наш народ у целини, Србија ће сигурно изаћи победнички, а може да је изгуби само ако је власт прода и преда непријатељима наше нације. А свако ко подржи капитулацију, био он сада на власти или у опозицији, засигурно ће ући у историју као издајник и брзо ће отићи на гробље политичких олупина! Сада остављени „национално одговоран“ или антидржавни и антинационални траг, биће дефинитиван! Нема тог маркетинга којим се може преварити историја!

Редакција сајта „Видовдан“