Ковачевић: Српски речено – велеиздаја

Посланик и драмски писац Синиша Ковачевић о отварању „војвођанског питања“ у моменту када се доноси судбоносна одлука о КиМ: Овакав тајминг не би изабрао ни Тачи

ОВО се на српском језику зове велеиздаја, а за то се повлаче политичке, али и друге консеквенце – каже за „Новости“ драмски писац и народни посланик Синиша Ковачевић, коментаришући најаву покрајинског премијера Бојана Пајтића да ће у среду Скупштина Војводине изгласати декларацију о заштити уставних и законских права Војводине!

Ако се то догоди, ако се такав документ изгласа, после тога Пајтић не треба да буде ни премијер, ни Пајтић, а парламент не треба још дуго да буде парламент – наглашава Ковачевић. – Нису моји прадедови препливавали Саву и гинули у Србији да би сада Пајтић формирао своју полицију која ће ме код Батајнице и Сурчина легитимисати када идем на гробље у Сремску Митровицу, где су ми сахрањени и отац и мајка. Ја им то нећу дозволити, неће им дозволити ни моји преци… Нарочито неће моћи да ме легитимишу ако се зову Јован Поповић, Петар Павловић, ако говоре мој језик и славе Аранђела и Ђурђевдан…

* У образложењу, Пајтић наводи да Београд не поштује начела аутономије, уставних и законских решења, слаби правну државу… Да ли је ово отварање „војвођанског питања“?

– Ја сам и по оцу и по мајци Сремац са дна каце. Сремци смо 26 генерација, од чега су 23 спавале на сабљи – на левој руци била је жена, а на десној сабља. Тако су Срби у Срему чували границу. За све то време сањали смо два сна – сан о уједињењу и сан о ослобођењу. И када смо дочекали уједињење, сада када смо Једно – ментални, емоционални и политички патрљци усуђују се да дођу на идеју да нас разбрате са браћом. И то у тренутку који је један од најтежих у политичкој историји Србије и Срба. Аутономија је освајана сабљом и крвљу. Ње не би било без добровољаца из Србије. Она настаје не као обест, него као насушна потреба Срба да спасу језик, идентитет, веру, да избегну репресивно мењање имена, унијаћење као предворје католицизма…

Док смо сањали о ослобођењу и уједињењу, и да скинемо аустроугарске букагије са ногу и душе, били смо загледани у плавет Цера и Авале, знајући да је тамо и Косово са кога је дошла већина Срба у Војводини, са изузетком једног броја из Лике и са Кордуна. Били смо и образованији и богатији, а у појединим тренуцима и бројнији од браће у матици…

Али питање Пијемонта није се постављало као питање – знало се да ће то бити Србија. Најхрабрији су маштали да то не буде Београд, него Призрен, али су политичке околности ишле у прилог Београду. И онда смо успели да извојујемо ту скупо плаћену аутономију, али нам је тај мундир још крвав и пун рупа од сабљи и метака, прекројен је – Беч га је сузио, Пешта скратила, а онда су дошли Брозови шнајдери да ураде финалне корекције…

Гробови мојих родитеља су у Сремској Митровици, значи ако сам тамо – ја сам аутономан у односу на Београд, где живим. И обратно, ако сам у Београду, аутономан сам у односу на Срем, где ми је родна кућа и где су ми гробови родитеља…

То је помало шизофрена ситуација. Ако је разлика између Војводине и Србије у менталитету и начину на који се кува чорба, онда би и Обреновац требало да буде аутономан у односу на Шабац. Оваква аутономија каква је данас треба само аутономашким трутовима, политичким и идеолошким продужецима Броза и његових чауша, који су генерацијама навикли на привилегије, ловачке куће на Фрушкој гори и по Банату, на то да се може убити капиталац у време ловостаја, на теревенке у сремским биртијама, на тамбурашке оркестре…

* Да ли је случајно одабран тренутак или је све, заправо, део притисака на државни врх у моменту када он доноси најважнију одлуку у новијој српској историји?

– Овакав тајминг не би изабрао ни Хашим Тачи. Не знам да ли је то Пајтић урадио спонтано или га је неко саветовао. Ако и Драган Ђилас зна за то, онда је и Демократска странка историјски и политички одговорна. О промени уставно-правног положаја у овом моменту говори онај у чијој је руци 13 година и нож и погача. Онај који је Војводину довео до просјачког штапа. У Војводини, која није била гладна ни за време великих куга, данас имате сиротињске кухиње, по војвођанским селима школе су празне, а кућа са 50 ари плаца са воћњаком и комплетном сеоском економијом продаје се за две-три хиљаде евра – у цену је урачунат и породични албум са фотографијама и бабина успаванка. Зашто позицију Војводине није мењао раније, када је могао.

* Због чега је покрајинско руководствио подлегло притиску споља и постало инструмент притисака на државу?

– Оваква политичка свињарија у потпуности кореспондира са издајом – или сте пасионирани издајник или сте дебело уцењени. Можда нека страна служба има неке податке који могу некога да одведу на робију због муљања око приватизација рецимо, или имају нечије сумњиве фотографије са дечацима или девојчицама, или још нешто маштовитије, што мени сада не може на памет да падне.

* Колике су шансе да Војводина крене у сецесионизам, ако такав покрет има моћне спонзоре споља?

– Нама се држава распада. А сецесионизам у Војводини има шансе ако се питају овакви политички патуљци. Ако су јогурти пре двадесет година завршили посао, сада ћемо користити нешто тврђе – узећемо павлаку. Не може нешто што је дубоко укорењено у емоционални систем готово сваког Србина из Војводине бити избрисано руком преко ноћи.

ЕКРЕМ И БОЈАН ИМАМО националну заокупљеност академицима са „Фарме“ и из „Великог Брата“ и њиховим поступцима. Да би се народ потпуно анестезирао по питању Космета, била је потребна и „коска око Војводине“. С једне стране Екрем, с друге Бојан, ко ће о Косову уопште мислити.

ШАЈКАЧА ЈЕ ВОЈВОЂАНСКА КАПА ОБЈАСНИТЕ ми, у односу на кога да будем аутономан. У односу на мој језик, мој народ, мог патријарха, на властиту веру, у односу на културни модел који су неким чудом правили војвођански Срби, па је тако Иван Југовић, односно Јован Савић Сомборац направио универзитет, Стерија Поповић позориште, Димитрије Давидовић први устав… То је само почетак дугачког списка на коме би били и оснивачи дипломатије, музичке уметности, сликарства… Шајкача је војвођанска капа, песму „Са Овчара и Каблара“ спевали су војвођански добровољци који су прелазили у Србију да ратују…

Љ. БЕГЕНИШИЋ / НОВОСТИ