Ситуација на Косову и Метохији данас

Владика Николај рече да што више будемо причали о Псалтиру то ћемо мање њиме живети. Данас, више него икада, причамо о Косову и Метохији. Закључак донесите сами.

„Данас у Србији нема другога пута до пута на Косово или са Косова“

Басна о мишоловци, Руска басна а Српска стварност или „то се нас не тиче…“

Једнога дана види миш како сељак поставља мишоловку. Миш оде и то исприча кокошки, овци и крави. И сви му кажу: „Мишоловка је твој проблем. То се нас не тиче.“

Недуго потом, у мишоловку се ухвати змија и угризе сељакову жену. Покушавајући да је излече, скували су јој супу од кокошке. Затим су заклали овцу, како би почастили све оне који су долазили да је обиђу. Онда су заклали краву, како би достојно нахранили госте на сахрани.

А миш је све време то гледао кроз рупицу у зиду и мислио о стварима које се, ето, никога не тичу…

Леба и игара

Претходне две владе, попут старог Рима, непрестано „бомбардују“ народ на КиМ­-у разним видовима забаве. Од представа за децу, кловнова, долазака спортиста како клупских тако и репрезентативних до познатих група и певача. Нажалост у већини случајева да попут фрулаша из бајке опусте и поведу народ на „сутрашње гласање“. Изговор им је да брину о народу на овим просторима. Слави се све:од Божића, Српске Нове Године, Светог Саве, 8.марта, 1.маја,краја школске године, дана школе, дана ослобођења места у другом светском рату, преласка српских судија у косовски систем, до победа на косовским изборим. У тренутку писања на „терену“ су: Леонтина, Црвена јабука, Зана, Гоца Тржан. И све то о трошку Канцеларије за КиМ. Односно локалног становништва. Тачније, када су плате смањене за 10 %, прошле године нису „повећане“ тј. враћене за тих 10% на територији КиМ-а. Канцеларија за КиМ је дала такву препоруку а општинске структуре су је испоштовале. Што се тиче овогодишњег повећања опет се чека препорука Канцеларије, а ако га и буде биће до 5%. Дакле и након толиких година и 2 „повећања“ плата оне неће, ни динарски, достићи ниво од пре смањења. То открива лажи владе и председника да су примања већа него пре смањења. Можда на територији Београда и јесу пошто се тамо спремају локални избори. А опште је познато да све Владе одржавају социјални мир само у Београду јер без њега су сви протести остатка Србије „малене сламке међу вихоровима“.

Политичка ситуација

Након потписивања несрећних „бриселских споразума“ долази до умртвљавања страначког живота по српском систему. Све је подређено косовским изборима чиме долази до стварања Српске листе. Податак да су први српски посланици из Српске листе у косовском парламенту били чланови Вулиновог Покрета социјалиста најбоље говори колики је био почетни отпор Срба. Значајан је податак да су службеници Канцеларије за КиМ коју је Вулин основао, након Министарства за КиМ, Срби из Војводине. Они и данас чине костур и већину запослених а донели су и тренд шетања мачића у које улажу више него што просечна српска породица може у своје дете. Немамо ништа против Срба из Војводине већ се плашимо да се не обучавају да исти посао не наставе и у Војводини. Отпор је био толики да се 99% Срба на референдуму изјаснило против бриселског споразума. Чак је и кадар СНС-а био против али после убеђивања Владе Србије да је то „за наше добро“ локалне вође и школовани људи су бачени на стуб срама и јавно блаћени у ударним терминима РТС-а. То је био почетак споменутог умртвљивања политичког живота према Србији а владајуће странке су почеле борбу за места у косовском парламенту. Већина умних, поштених и школованих људи се повукла из политичког живота а испливало је све најгоре које је прихватило послушничку улогу због личних користи. Многи су продали најрођеније. Иако су знали убице браће, отаца…прихватили су добро плаћене послове косовске владе да не би подносили тужбе за очигледна убиства на националној основи. СНС, СПС, ЈС и остали пожурили су да се уграде за што боље позиције код ратних злочинаца. Главна парола за последње изборе била је да ће свако сем њих ући у злочиначку Харадинајеву владу да би по изборима баш они били ти који су ушли у владу и одмах на почетку изгласали пензије за чланове злочиначке УЧК. У претходној влади је Српска листа била тај језичак на ваги при избору Хашима Тачија за „председника“. Једини који су остали доследни Србији били су ДСС и Радикали. Али и то до прошлих српских избора. Одлуком ДСС-а да у Београду и по градовима Србије улази у локалну власт, са потписницима бриселског споразума, довело је до издвајања покрајинског ДСС-а који је прерастао у покрет „Отаџбина“. Боље нису прошли ни Радикали. Звонко Михајловић, председник општине Штрпце смењен је од Владе Србије. Остао је без подршке и своје странке. Иако имају доста умних и способних људи на КиМ-у Радикали су их запоставили и посветили се само прозивању Томислава Николића. Народ је остао обезглављен. Такмичење у томе ко ће бити „већи“ Србин прерасло је у трку ко ће пре скупити што више косовских докумената. Не треба заборавити 6 српских посланика ДС-а који су по потписивању бриселских споразума напустили странку и остали у мањини „на бранику отаџбине“.

Апел

Умртвљени народ на КиМ-у нема више поверења ни у кога. Појединци немају снагу у смислу да би се следили, опозиција је разбијена и разједињена, готово непостојећа. Апел је покренут пре 2 месеца а нико га није помињао до изјаве митрополита Амфилохија. На жалост то није први апел нити прво саопштење у вези ,,унутрашњег дијалога о Косову“. Први су се, по овом питању, огласили „Срби на окуп“ а потом и НП „Отаџбина“. Наравно, како то бива у земљи Србији, нико није пренео сем непар интернет портала. Кажем „непар“ јер је „пар“ превише. Апел је, наравно, лепо замишљен али… „Сит гладном не верује“ а Срби на КиМ су сити и пресити лажних обећања и ломљења копаља преко њихових леђа.

Управо је митрополит Амфилохије тај који је обесмислио протест Срба са КиМ-а у Београду против бриселског споразума. Од свега је забележено и запамћено само његово „опело Влади“. Већ наредне недеље он се „извадио“ доделом ордена тадашњем премијеру Ивици Дачићу а мучни народ је врећен у Косовско-метохијски лонац по бриселском рецепту. Пре свега тога Митрополит Амфилохије је испразнио Рашко-призренске манастире и „олакшао“ их за преко 100 монаха и монахиња. О његовом брисању префикса „српски“ из митрополије црногорско-приморске, служењу Велике Госпоине 15.08 по новом календару у сред Москве, сусретима са папом, шиштарским министрима…нећемо овом приликом.

Упадају у очи напади Марка Ђурића на митрополита док проводи Бадњи дан и Божић са епископом Теодосијем такође потписником Апела, не помињући га ни једним словом. Иначе Теодосије је љубимац свих власти, нарочито „жутих“. Познато је да је као игуман Дечана кршио благослове надлежног епископа и доводио Бориса Тадића а потом и Џозефа Бајдена. Највише делегације ДСС-а и Двери никада није примио током њихових посета иако су ови други одрадили велики почетни посао у оснивању и одржавању народних кухиња. Ко не зна, пре Бајдена у манастир је улазило његово обезбеђење, са све псима у олтар. Када је Владика Артемије послушао сабор и вратио се са монаштвом на КиМ, Теодосије је подигао српску и шиптарску полицију, РОСУ шиптарске специјалце, КФОР, француску жандармерију и ЕУЛЕКС, да их избаце. Кад су Срби подигли барикаде да заштите своју слободу и државу Србију, Теодосије је наредио свештеницима да узму први шиптарска документа. Претекао га је Сава Јањић са дечанским монасима. Његови сусрети и донације Тачија, Јахјаге, Чекуа… нису садашња тема.

Епископ Лаврентије је познат по одвођењу свештеника папи на поклоњење, потписивању дозволе за потапање ваљевске Грачанице, „отварању“ римокатоличке цркве у Ваљеву где католика није било а сада имају и вероучитеље. За то је добио штампарију са којом је основао „Глас цркве“. Са њим је потписник и вечити јерођакон Љубомир Ранковић, избријан попут својих идола католика, да не помињемо овоземаљске грехе којима саблажњава сав народ.

Да не грешимо душу, Апел и многи потписници су људи вредни сваког поштовања. Присуство горе поменутих и још неких уводи нас у сумњу да су ту да би га „минирали“ изнутра, обезвредили га и својим испадима дали подршку Вучићу да пресече након „дијалога о Косову“ по своме тј. својих надређених.