Трговина људским органима: Запад неће зауставити своју индустрију смрти

Како су јавили српски медији у поступку који води Еулекс на КиМ „један од оптужених је признао да је учествовао у трговини људским органима“.[1] Наиме, Дритон Јиљта, коме се суди, признао је кривицу по оптужници која га терети за злоупотребу службене дужности и ауторитета и нелегалну медицинску активност. Овај случај је део ширег поступка у којем је тужилаштво оптужило седам Шиптара и двојицу странаца за трговину људима, организовани криминал и незакониту медицинску активност у клиници Медикус у близини Приштине. Према оптужници, на тој клиници је 2008. године извршено 30 нелегалних трансплантација бубрега док су сиромашни људи из Турске, Русије, Молдавије и Казахстана наводно навођени да дођу у клинику лажним обећањем да ће примити до 15.000 евра за своје органе.[2]

Међутим, ова прича нема никакав озбиљнији значај и њен циљ је да кроз судске процесе које контролишу САД и ЕУ, убеди светску јавност како се нешто значајно ради у оквиру истраге о трговини људским органима. У стварности, суђења која су иницирана након извештаја Дика Мартија, а која води Еулекс, Вашингтон и Брисел намерно погрешно усмеравају, да би заштитили моћне организаторе трговине људским органима и своју профитабилну индустрију – индустрију смрти.

Најпре, Јиљта није признао кривицу за трговину људским органима већ за злоупотребу службеног положаја и незакониту медицинску праксу. Незаконито одстрањивање људских органа тзв. жетва органа инкриминисана је у оквиру дела трговине људима. За овај монструозан злочин по Еулексовом „Привременом кривичном законику“ прописана је казна од свега 2 до 12 година затвора. Са друге стране, Еулекс је попут Хашког трибунала непријатељски настројен према Србима којима изриче драконске казне, па зато и не чуди што су његове судије у намештеном процесу осудиле Зорана Колића на 14 година затвора за наводни ратни злочин, иако је доказано да он није био присутан приликом извршења кривичног дела.[3]

Поред тога, према оптужници Еулекса трговина људским органима се своди на појединачне активности, сиромашних очајника из различитих земаља, који у потрази за новцем продају своје бубреге у приватној клиници „Медикус“ у Приштини. Тужиоци Еулекса су у својим актима оптужили искључиво безначајне фигуре да би заштитили стварне организаторе овог монструозног злочина.

Наравно, САД и њени сателити су од објављивања извештаја Дика Мартија тражили начин да истрагу о трговини људским органима држе што даље од УН. Да би потпуно контролисали истражне радње и судски поступак, САД, Велика Британија, Француска и Немачка успротивиле су се предлогу Србије и заложиле да истрагу води искључиво Еулекс. На страни Србије у УН, нашле су се Русија, Кина, Габон и Јужноафричка Република које су оцениле да Савет безбедности треба да формира међународни истражни механизам. Српски предлог у УН није прошао, а убрзо је Вашингтон поставио свог човека на место шефа Еулексовог тима за истрагу – Клинта Вилијамсона. Затим је за специјалног тужиоца Еулекса именован Британац Џонатан Рател. Вашингтон и Лондон су у Еулексу затворили круг, као и у Хашком трибуналу где су по тврдњама Флоренс Артман њихове обавештајне службе у потпуности контролисале стратегију кривичног гоњења и оптуживање.

САД и ВБ су од почеткла настојале да оборе извештај Дика Мартија који је указивао на то да је њихова марионета Хашим Тачи шеф мафије на КиМ, умешан и у трговину људским органима. Међутим, трагови монструозне трговине људским органима превазилазе чак и наводе из извештаја Дика Мартија. Ови злочини нису почели на КиМ, већ на свим територијама СФРЈ на којима је НАТО ступио у оружани сукоб са српским народом. Индустрија смрти је започела свој рад у РСК где су отетим Србима вађени органи за потребебогаташа са Запада и оних из петролејских монархија. Затим је злочин настављен у БиХ. Током маја 1996. године Савијер Бернар Готије, новинар „Фигароа“ и стручњак за Балкан пронађен је обешен у свом стану у Шпанији. Шпанске власти нису имале никакве сумње о узроцима његове смрти, мислећи да је у питању самоубиство. Међутим, околности су биле више него чудне. Пронађен је са завезаним рукама. На зиду куће су биле исписане речи: „Издајица“ и „Црвени Ђаво“, што је био надимак Роберта Деле Фавеа, италијанског плаћеника који се борио у БиХ за хрватске снаге и који је Готијеу открио детаље о трговини оружјем ка Аустрији и о трговини органима ка Италији. Један француски новинар је рекао штампи да је Готије писао чланак ризичан по његов живот о „ратним злочинцима из бивше Југославије, али и о важним италијанским личностима“.[4]

Иако тужиоци Еулекса у својим актима говоре пре свега о одстрањивању бубрега, при чему донатори остварују приходе од десетак хиљада евра и остају живи, постоје информације о томе да индустрија смрти само од једног тела може да оствари приход од чак 2 милиона евра.Управо је Савијер Готије писао о томе да жетеоци органа воде рачуна да њихове жртве не изгубе „ни кап крви“ како би све што могу одстранили и продали.Из овог разлога, жетеоци људских органа одлазе на њима доступна светска ратна жаришта, јер на тај начин остварују енормне приходе. Овај језиви податак, говори о најужаснијем злочину на просторима бивше СФРЈ – злочину против српског народа, који заташкавају пред нашим очима.

Поред Дика Мартија и Џерард Галучи бивши шеф Унмика за Север КиМ, тврди да су САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италијазнале за трговину људским органима отетих Срба на КиМ.„Без обзира на то знали ми или не шта се догађало, земље `квинте` су готово сигурно знале. Они су имали информације, средства и дугу историју рада са ОВК. И без обзира на то шта је истина о трговини органима, сви знају да се постављало питање умешаности неких од највиших лидера у међународни криминал и корупцију“, објашњава Галучи.[5] Он је још 2011. године предвидео да ће Тачи без обзира на извештај Дика Мартија, опстати као „премијер“ јер га штите САД и друге западне силе.

У том смислу, право место за истраживање злочина трговине људским органима отетих Срба на КИМ је војна база САД Бондстил, а не клиника „Медикус“.Још 2008. године су се појавиле информације према којима је жетва органа, отетих и киднапованих Срба са КиМ обављана у специјалним НАТО болницама, док је из базе Бондстил у једном периоду организовано између 6 и 14 летова транспортних авиона који су превозили људске органе на Запад, где је један део завршио и у Краљевској болници у Лондону. Према истим наводима бивши француски министар и руководилац НВО Лекари без граница, Бернар Кушнер је такође умешан у овај злочин.[6]

Будући да су српске власти према извештају Дика Мартија биле невољне да у току преговора око КиМ износе податке о трговини људским органима и да су доста тога прећутале или касно саопштиле, није чудо што је Русија након иницирања истраге у Савету Европе и УН, покренула сопствени поступак. Јасно је и што је Москву напао тужилац Еулекса Британац Рател, јер она остаје можда, једина нада да ће се потпуно расветлити фарса од суђења које организуј Вашингтон и Брисел на КиМ, и да ће се једног дана потпуно истражити најмонструознији злочин на просторима бивше СФРЈ.

Борис АЛЕКСИЋ / Фонд Стратешке Културе

[6] Француски Менгеле, Курир 04. јул 2008.