Српски бродолом на копну – 1. децембар 1918.

На данашњи дан, 1. децембра 1918. године – направљена је непоправљива историјска грешка српског народа, односно похлепног краља Карађорђевића и његове свите.

Кад су важни историјски датуми увијек напишем – да се не заборави!

Или кад су важни неки датуми који су везани за имена славних СРБА, па и других свјетских личности, увијек напишем – за сјећање и памћење.

Знам да се не могу брисати нити прекрајати историјске чињенице, али наравно, по мени, мислим да је на данашњи дан 1. децембра 1918. године – направљена највећа грешка у историји српског народа.

Наиме, Срби су већ тада, дакле тог дана, проглашавањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније свима помогли да створе и да имају своје националне државе. Био је то ембрион и сан других народа да ће једног дана у погодном историјском тренутку створити своје националне државе и сви ти „збратимљени југословенски“ народи касније су у томе и успјели.

Само нису успјели Срби!

Срби су и даље под сталном амнезијом и још увијек како тако успјевамо да се одржавамо само због слуђености и захваљујући невјероватној агонији и вјеровању да смо једини ми – небески народ.

А други народи су знали да им је једини спас за опстанак у стварању тадашње краљевине. Тако су своју кожу спасили и Хрвати и Словенци.

Деценије су требале да прођу па да коначно остваре и своје националне циљеве, односно да створе своје самосталне скоро једнонационалне државе.

То су урадили Словенци и Хрвати. Касније и „браћа“ Црногорци, па наравно и Македонци.

БиХ нико и не помиње, јер она је остављена на милост и немилост таворења и вјештачког одржавања и то баш онако како то одговара геостратешким интересима великих свјетских сила.

Сасвим је, дакле, јасно да једино Срби никад нису сами себи створили своју српску државу, наравно у којој равноправно требају и могу да живе и други народи.

Напротив, сви ти други народи почевши од те фамозне Краљевине, па до данас, кад год су могли, управо они су Србији забијали нож у леђа, при том увијек дозирајући убоде и ударце и то тамо гдје највише боли и од чега нема опоравка и изљечења.

Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише страдавао.

Историјски гледано овај датум постоји, али фактички гледано он је скоро један вијек стрмоглавио и уназадио једну од највећих држава на Балкану, упропастио је једино Србију и српски народ у цјелини.

Створио гробницу српском народу

Упропастио је Србију која се од тада никада више није опоравила нити се стабилизовала и то само због тога што је другим народима омогућила да имају своје националне државе, а ето свом српском народу је оставила да тумара од немила до недрага и у овом тешком и бременитом времену и без јасног путоказа гдје и куда требају да иду и Србија, па и цијели српски народ.

Без било какве накнадне памети и без било каквих претензија да је ово што написах било коме важно, остаје непобитан закључак – све је морало тако да буде и да се тако деси. Међутим, никада нико неће дати одговоре зашто смо морали толико да страдамо и да због других као народ нестајемо, само да би њима створили државе.

Једноставно речено – био је то непоправљиви српски бродолом на копну.

Послије тога Срби се никада нису извукли из блата и скоро цијели двадесети вијек се може назвати раздобљем највећег српског страдања у нашем постојању и трајању на простору и вјетрометини Балкана.

Никада се нисмо опаметили нити смо извукли било какве поуке и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати. Тако ће бити све до судњег дана.

– Ми се са њима нећемо усрећити

ИЗВЕШТАЈ
ВОЈВОДЕ ЖИВОЈИНА МИШИЋА
Њ.К.В. АЛЕКСАНДРУ О ХРВАТИМА

(након обиласка Загреба, Карловца, Вараждина, Сушака
и других места)

Београд – „Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш … ствар је пропала…

Ништа се не може зајазити, ничим што би јој се понудило.

Упозорио: Ж. Мишић

Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу.

Границе ће бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад, где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго.

А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити…

Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични, да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи“.

„Не заборавите Височанство моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати.”

Краљ Карађорђевић није послушао славног војводу Живојина Мишића и српска трагедија се наставила
и данас траје, нажалост!

Извор: КМ Новине