Српски бродолом на копну – 1. децембар 1918.

На данашњи дан, 1. децембра 1918. године – направљена је непоправљива историјска грешка српског народа, односно похлепног краља Карађорђевића и његове свите.

Кад су важни историјски датуми увијек напишем – да се не заборави!

Или кад су важни неки датуми који су везани за имена славних СРБА, па и других свјетских личности, увијек напишем – за сјећање и памћење.

Знам да се не могу брисати нити прекрајати историјске чињенице, али наравно, по мени, мислим да је на данашњи дан 1. децембра 1918. године – направљена највећа грешка у историји српског народа.

Наиме, Срби су већ тада, дакле тог дана, проглашавањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније свима помогли да створе и да имају своје националне државе. Био је то ембрион и сан других народа да ће једног дана у погодном историјском тренутку створити своје националне државе и сви ти „збратимљени југословенски“ народи касније су у томе и успјели.

Само нису успјели Срби!

Срби су и даље под сталном амнезијом и још увијек како тако успјевамо да се одржавамо само због слуђености и захваљујући невјероватној агонији и вјеровању да смо једини ми – небески народ.

А други народи су знали да им је једини спас за опстанак у стварању тадашње краљевине. Тако су своју кожу спасили и Хрвати и Словенци.

Деценије су требале да прођу па да коначно остваре и своје националне циљеве, односно да створе своје самосталне скоро једнонационалне државе.

То су урадили Словенци и Хрвати. Касније и „браћа“ Црногорци, па наравно и Македонци.

БиХ нико и не помиње, јер она је остављена на милост и немилост таворења и вјештачког одржавања и то баш онако како то одговара геостратешким интересима великих свјетских сила.

Сасвим је, дакле, јасно да једино Срби никад нису сами себи створили своју српску државу, наравно у којој равноправно требају и могу да живе и други народи.

Напротив, сви ти други народи почевши од те фамозне Краљевине, па до данас, кад год су могли, управо они су Србији забијали нож у леђа, при том увијек дозирајући убоде и ударце и то тамо гдје највише боли и од чега нема опоравка и изљечења.

Срби и Србија су и у Првом и у Другом свјетском рату спашавали друге народе, братски их прихватајући у свој загрљај не водећи бригу о свом народу који је у сваком том времену највише страдавао.

Историјски гледано овај датум постоји, али фактички гледано он је скоро један вијек стрмоглавио и уназадио једну од највећих држава на Балкану, упропастио је једино Србију и српски народ у цјелини.

Створио гробницу српском народу

Упропастио је Србију која се од тада никада више није опоравила нити се стабилизовала и то само због тога што је другим народима омогућила да имају своје националне државе, а ето свом српском народу је оставила да тумара од немила до недрага и у овом тешком и бременитом времену и без јасног путоказа гдје и куда требају да иду и Србија, па и цијели српски народ.

Без било какве накнадне памети и без било каквих претензија да је ово што написах било коме важно, остаје непобитан закључак – све је морало тако да буде и да се тако деси. Међутим, никада нико неће дати одговоре зашто смо морали толико да страдамо и да због других као народ нестајемо, само да би њима створили државе.

Једноставно речено – био је то непоправљиви српски бродолом на копну.

Послије тога Срби се никада нису извукли из блата и скоро цијели двадесети вијек се може назвати раздобљем највећег српског страдања у нашем постојању и трајању на простору и вјетрометини Балкана.

Никада се нисмо опаметили нити смо извукли било какве поуке и зато ћемо као народ и даље страдавати и поново васкрсавати. Тако ће бити све до судњег дана.

(Краљу Александру о Хрватима)

– Ми се са њима нећемо усрећити

ИЗВЕШТАЈ
ВОЈВОДЕ ЖИВОЈИНА МИШИЋА
Њ.К.В. АЛЕКСАНДРУ О ХРВАТИМА

(након обиласка Загреба, Карловца, Вараждина, Сушака
и других места)

Београд – „Из свега што сам чуо и видео ја сам дубоко зажалио што смо се ми на силу Бога обмањивали некаквом идејом братства и заједнице… Сви они једнако мисле, то је свет за себе, ма са каквим предлогом да се појавиш … ствар је пропала…

Ништа се не може зајазити, ничим што би јој се понудило.

Упозорио: Ж. Мишић

Ја сам са тим начисто. Двоје нам као неминовно предстоји: потпуно се отцепити од њих, дати им државу, независну самоуправну, па нека ломе главу како знају, а друго је, управо прво, да у земљи заведемо војну управу за двадесет година и да се земља сва баци на привредно и економско подизање, далеко од свих политичких утицаја. Ако то не може, онда се отцепити, дати им њихову државу.

Границе ће бити где их ми повучемо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад, где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго.

А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити

Ти су људи сви одреда, прозирни као чаша, незајажљиви и у толикој мери лажни и дволични, да сумњам да на кугли земаљској има већих подлаца, превараната и саможивих људи“.

„Не заборавите Височанство моје речи. Ако овако не поступите сигуран сам да ћете се љуто кајати.”

 

Из белешке секретара Живојина Мишића, г. Милорада Павловића

Краљ Карађорђевић није послушао славног војводу Живојина Мишића и српска трагедија се наставила
и данас траје, нажалост!

 

 

 

Извор: КМ Новине