Кад владика Атанасије брани своје „сироче“

Ево опет владике Атанасија (његови љубитељи га зову „Таса“), човека који је и каноне и Устав СПЦ окачио мачку о реп има томе већ дуже време, па тај мачак иде широм српских земаља и крајина и окаченим предметима лупа по земљи и плаши вране (а можда више ни њих).

Тако је сада Атанасијев мачак почео да чангрља по СПЦ како је онај који му је све терете о реп окачио, у суштини, „велики родољуб“ који је устао против издаје Косова и Метохије, а на челу те издаје је његов дојучерашњи брат кичмоломaц, Иринеј Буловић Бачки и Васељенски. (То је онај исти Иринеј Буловић што је инсистирао да новине „Политика“ и недељник „Печат“ објаве Тасине текстове пуне пљувања по епископу Артемију, у години када су, као Пилат и Ирод, били помирени у кичмоломљу косовског владике.) И сад ми сви, овако глупи и наивни, треба да поверујемо да владика Атанасије нема никаквог удела у предаји Косова Шиптaрима. (Као што треба да поверујемо да је Иринеј Буловић „случајно“ напустио Синод баш ове године, кад треба да се до краја изда Косово, а коску синодалца увалио свом милом чаду, духовном оцеубици Теодосију, ограниченом као приступ интернету у доба Марка Краљевића, при чему је Бачки Мештар остао портпарол СПЦ и задржао свог човека, Порфирија, на челу РРА.)

Је ли могуће да се сад овако буса у своја родољубива и косовскометохијска прса („Груди моје балканске“) Атанасије, човек који је са братом Амфилохијем натерао владику Артемија да повуче тужбу против НАТО држава које су дозволиле шиптарски погром над српским светињама Косова и Метохије 2004. године? И то је урадио баш он, владика Атанасије, који је убедио владику Артемија да тужбу покрене, па му чак нашао и адвоката из Израела, и онда га, јер су га НАТОВЦИ притисли („Кријеш Младића, а? Учествовао си у рату, а? Одмах у Хаг, Тасо! Осим ако…“) натерао да тужбу повуче?

Је ли могуће да је сад овакав косовометохијски заточник човек који је оптуживао владику Артемија да је организовао атентате на своје свештенике?

Је ли то беше онај  Атанасије који је дошао да разори канонски поредак епархије рашко-призренске, оптужујући владику Артемија за најстрашнија злодела против Цркве и народа, онај Атанасије што је,  као Џејмс Бонд, спроведен до Грачанице, у зиму 2010, у пратњи људи Тадићевог режима и сокољен од Млађе Ђорђевића, Тадићевог саветника за СПЦ и Републику Српску, који је Тасу и брата му Амфилохијa пратио и на недавном митингу на коме су се борили против независног Косова, а у Београду?

Је ли то тај Таса косовољубац који је поломио све браве на собама и келијама у Грачаници и заменио их, спречавајући канонску примопредају епархијских дужности?

Је ли то тај храбри заточник који је, како је дошао на Косово и Метохију, почео да од Шиптара и „међународне заједнице“ прима тобож „обновљене“ цркве и манастире оштећене 2004. године, који су, како својевремено записа једна сведокиња, „обновљени“ тако „добро“ да се у њима може служити Литургија без кишобрана?

Је ли то онај Атанасије чију су беседу о љубави и „суживоту“ на Космету, одржану у „обновљеној“ цркви светог Ђорђа у Призрену тако одушевљено поздравили КФОРОВЦИ и Шиптари  – по писању новина „Правда“ 27-28. фебруара 2010, кфоровски командант, немачки генерал Менфред Хофмајер, за Дојче веле тада је рекао: „Ово је за нас била веома важна служба, нарочито зато што је владика изговорио помирујуће речи. Разговарао сам и са саветником председника Србије Бориса Тадића (Млађаном Ђорђевићем) и он ми је слично изјавио“, а секретар Исламске заједнице Косова Ресуљ ефендија Реџепи рече да им је драго да „господин Јефтић не иде стопама његовог претходника и да само сеје мржњу међу људима тј верницима“?

Је ли то онај „Таса“ што је званичним актом од 14. фебруара 2010. забранио помињање канонског епископа рашко – призренског Артемија, коме, у том часу, није било ни суђено, ни пресуђено, и који је, по свим канонима и уставу СПЦ, био надлежни архијереј?

Је ли то онај што је пљувао Марка Јакшића, Милана Ивановића, Драгана Велића и друге Србе са Косова и Метохије, бранитеље свете земље, који су молили да се хаос не прави и да се не тера са Косова човек који се, како те, 2010, у „Печату“ рече Марко Јакшић, „целим својим бићем годинама, месецима, покушавао да спаси наш Космет, знам колико је снаге и енергије и здравља потрошио да се КиМ не отцепи од Централне Србије“?

Је ли то беше онај што са Правног факултета у Крагујевцу, скупа са својим братом Амфилохијем, истера на улицу асистента Зорана Чворовића, оца двоје деце, само зато што је објавио књигу „Истина о случају владике Артемија“ (истераше га факултетске власти, али после „Тасиног“ и Амфилохијевог писма)?

Је ли то онај Атанасије који није хтео да чује Србина с Косова, Драгомира Костића, кад је вапио: „Зар тако, браћо архијереји, са својим братом архијерејем? Зар се тако поступа са Човеком? Зар се тако поступа са човеком који је постао Симбол косовског човека? Косовског Србина?“

Је ли то онај Атанасије који нас је брукао пред светом, и за кога је америчка публицисткиња и пријатељ српског народа Џулија Горин 2010. записала: „Треба имати на уму да се епископ Атанасије, док је у потпуности владао својим менталним способностима, одрекао функције епископа пре 11 година због  доказане физичке неспособности, што је потврдио СА Сабор. Али сада тај исти Свети сабор њега сматра способним да управља епархијом која пуних 11 година преживљава најтежа искушења“?

 Је ли то онај Таса чији је брат Амфилохије на слави цркве у Вучитрну у августу примио срдачно Иљбера Хису, координатора у Влади Косова за спровођење плана за Север Косова и Метохије (о чему је писала „Правда“ 5. августа 2010.), прaвдајући то традиционалним српским славским гостољубљем (као што је Буловић правдао посету Џозефа Бајдена Дечанима 2009, иако ју је владика Артемије забранио)?

Још много тога би имало да се каже и напише, али је и ово довољно. Спроводећи духовно братоубиство и разгонећи монахе са Косова, он је директни саучесник у предаји Космета НАТО-у и Шиптарима, за шта сада оптужује само Буловића.

„Тасино“ писмо је, међутим, корисно по оној народној – заклела се земља рају да се тајне све сазнају. Тако смо из пера главног теолога – новотарца СПЦ, „Тасе“, добили доказ за оно што ми годинама говоримо – да Иринеј Буловић из сенке управља целом Црквом и пише саопштења не обзирући се на Сабор. Буловић је главни упропаститељ СПЦ, јер је човек Фанара и Ватикана, а има највећу моћ, која не потиче из црквених кругова, него из његове повезаности са световним центрима моћи, који га редовно снабдевају подацима о стању српског епископата, на основу којих дотични врши своје уцене и комбиновања на Сабору. Прави патријарх има исто име као и формални патријарх, али му је презиме Буловић, а не Гавриловић.

Али, шта је главни циљ и смисао овог писма? То није одбрана Космета, него духовног чеда „Тасиног“, познатог самопроглашеног бискупа херцеговачког, фудбалера, тенисера, кошаркаша, књижевника и романописца, бизнисмена светског гласа, возача скупих аута и џипова, носиоца „паћоти“ ципелица  и зуба вредних десетак хиљада евра и, по „Таси“, великог борца за српску сиротињу, сирочета, љуби га (духовни) тајка, владике Григорија, главног представника џет сета из „мученичке нам Херцеговине“ (која је заиста мученичка јер су је усташе клале и убијале, а сад је за владику добила човека који најогавније шурује с хрватским бискупом Узинићем, клечи на његовим службама, прима награде за толеранцију хрватског „Вечерњака“, прича глупости о Иви Андрићу, који је српски, и само српски, писац, а не „заједнички“, и брука целу СПЦ својим срамним поступцима, какво је стављање храмова под хипотеку зарад добијања кредита)… Пошто је владика Григорије, који је својевремено помагао „Таси“ у пацификацији владике Артемија, сад у шкрипцу, јер сви медији пишу о њему и његовим делима

http://borbazaveru.info/content/view/5800/77/;

http://borbazaveru.info/content/view/5799/37/;

http://borbazaveru.info/content/view/5705/37/)  треба га одбранити као „заточника Косова“ и великог пријатеља сирочади  (и он је сироче, љуби га (духовни) тајка)! Уместо да му, као истински духовни отац, очита вакелу и лупи две – три клемпе, као што је радио тамо где је смео и могао, и то без икаквог разлога (само да би доказао своју моћ и силу), „Таса“ брани своје „сироче“, познато по невиђено луксузном животу, сироче које потиче из планинске забити Вареша, које, док није постало епископ није знало како живи џет сет, а сад живи као џет сет и лети авионом на Ноу Камп стадион да гледа Барселону (знамо све о том летењу „сирочета“)… А зашто га брани? Зато што га духовне чедо трпи и храни, и, ако би га „Таса“ озбиљније грдио, био би, под старе дане, „ногиран“ из Тврдоша… Зато је пред „Гришом“ „Таса“ мањи од маковог зрна…

Пошто је већ поменуо првосвештеника Илија, који је благо корео своје синове кад су скрнавили светињу, владика Атанасије могао би да себи каже – ЛЕКАРУ, ИЗЛЕЧИ СЕ САМ, и да више не брани своје духовно чедо, јер тој одбрани, осим неколицине „незнавених“, више нико не верује.

Владика Атанасије треба да зна: он више никога не може да превари, осим самог себе. А себе ће варати док се јавно не покаје и не замоли Бога и народ за опроштај због толико саблазни које је произвео у СПЦ, што му ми са „Борбе за веру“ искрено и срдачно желимо.

Извор: ЦАРСА