Окупиране територије – Најновији подаци медицинских инситуција са севера Космета говоре о томе да у овом делу наше јужне покрајине има око 14.000 наркомана, претежно млађег узраста. Када се има у виду да на Косову живи око 111.000 Срба, ово је алармантна бројка. Још алармантније су индиције да иза ове експлозије наркоманије у српској омладини стоје албански планери.
Из Клиничко-болничког центра у Косовској Митровици упозоравају да лака доступност психоактивних супстанци на северу Космета, као и осећај безнађа, доводе до забрињавајућег раста броја наркомана, при чему се доња старосна граница конзумената дроге све више спушта.
Бележи се „експлозивни” раст уживалаца дроге међу средњошколцима, али нарочито забрињава чињеница да се овом пороку одају чак и старији основци. Поред марихуане, која се највише користи, неретко се посеже и за ЛСД-ом и таблетама екстазија, али има и хероинских зависника.
У овој институцији процењују да је око 60 одсто локалне омладине, углавном средњошколаца, имало прилику да се сретне са психотропним супстанцама, мада истичу да ипак већина младих не спада у наркоманске овиснике. Већину наркомана чине младићи узраста од 22 до 27 година.
Оно што међутим промиче пажњи јавности јесу индиције о томе да се овде не ради о спонтаном расту наркоманије, него о планској стратегији албанских сепаратистичких структура из Приштине. Наиме, косовски Албанци на све начине покушавају да етнички очисте и преостале Срба на Косову и Метохији, па како директне насилне мере у том правцу сада нису могуће, прибегавају асиметричном приступу – сламањем виталности локалних Срба наркотицима.
И док нарко дилери ординирају по школама, кафићима, улицама и састајалиштима младих у српским општинама на Косову и Метохији, забринути мештани упозоравају како је ова ,,офанзива дрогом“ оркестрирана од стране Албанаца – иначе власника читаве индустрије наркотика на Косову и у ширем региону.
Према локалним изворима, албански нарко босови, у сарадњи са приштинским сепаратистичким властима, стимулишу дилере да своју тровачку робу продају пре свега српској омладини, за шта их награђују издашним финансијским бонусима. Поражавајуће је што најниже карике у овом смртоносном ланцу чине дилери српског порекла који се за лични интерес стављају у службу албанских геноцидних планова.
Крајњи циљ је јасан – сломити виталност преосталог српског живља и учинити га физички неспособним за консолидацију и отпор. Стручњаци упозоравају да шиптарско сепаратистичко руководство нарочито забрињава то што управо косовски Срби имају највиши наталитет од свих Срба, док је број Албанаца у стагнацији, па чак и опадању услед економских миграција на запад. Стога су, као једном од решења, прибегли неутрализацији Срба оружјем којег Албанци имају на претек – дрогом. У свему томе дискутабилна је и улога припадника Кфора, јер постоје индиције да се управо базе и возила Кфора користе за складиштење и дистрибуцију наркотика.
Неопходно је да српска јавност буде свесна ове опасности и да јој се на адекватан начин супротстави. Родитељи, просветни и здравствени радници, функционери локалних самоуправа, МУП Србије и медији морају да покрену широку кампању за борбу против наркоманије на Косову. Више од свега другог, неопходно је едуковати нашу омладину на Косову да су предмет посебног интересовања наших непријатеља, па да као такви морају бити и посебно опрезни.
