Не може све за ништа

Наравно, и данас је у Србији најважнија тема судбина бриселских преговора са Приштином, а тако ће бити и у наредним данима, иако би се судећи по писању и извештавању многих српских медија то не би могло закључити, с обзиром да опстанак Косова у оквирима Србије и геополитичка будућност Србије као да за њих нису најважнија ствар. И управо зато је могуће да се највећи проценат новости односи на тривијалне догађаје у ријалити емисијама, а у исто време скоро незапажено пролазе отворене претње ратом и звецкање оружјем косовских званичника.

Подсетимо, премијер привремене косовске владе Хашим Тачи је изјавио да у овом тренутку постоје два сценарија за решавање проблема нормализације односа Београда и Приштине, а то је да Србија прихвати споразум који подржавају САД и Европска унија, а који Србима не нуди ништа, или ће по њему бити остварен други сценарио ако Србија одбије предлог споразума, а он би подразумевао проширивање надлежности косовских институција и на север. С обзиром да се сви слажу да би то било могуће урадити једино силом, онда је више него јасно да таква изјава не представља ништа друго него претњу ратом и решавање проблема насилним путем, а са таквом оценом су сагласни практично сви посматрачи актуелних догађаја.

А до које мере је бриселски предлог споразума неприхватљив за Србију, говори чињеница да је последња понуда предвиђала укидање српских институција на северу покрајине, и није узет у обзир ни један захтев српске стране – ни по питању судова, ни по питању полиције, а нити када је реч о неуласку будуће војске Косова на подручје севера Космета.

Штавише, све је било поткрепљено и претњама високе представнице Европске уније Кетрин Ештон, која је приметила да ће «Србија имати тешке последице и штету», ако не прихвати оно што јој је понуђено, а по речима српских званичника – то је ништа. Међутим, да постоји реална могућност да Србија ипак не прихвати то велико ништа, говори изјава Александра Вулина, директора владине канцеларије за Косово и Метохију, који је саопштио да нико у државном врху Србије неће потписати празан папир и «прихватити све за ништа»

А премијер Дачић је био још дециднији, када је рекао да са Приштином више нема шта да прича, јер сеСрбији нуди само да потпише капитулацију, коју ипак неће потписати.Међутим, можда најзанимљивија изјава Дачића у последњим данима је била ова у којој је рекао следеће – «Нажалост, данас немамо ниједну руку која би нам била пружена са Запада. Апсолутно нема никаквог начина да све оно за шта се залажемо допре до свести оних који данас одлучују о Европској унији и о најважнијим политичким процесима у Европи», и додао да су «наши пријатељи с Истока тренутно удаљени од овог политичког процеса, а на то је пристала претходна власт, тиме што је у Генералној скупштини Уједињених нација поднела резолуцију да ЕУ посредује у овим преговорима. Налазимо се у живом блату и немате за шта да се ухватите. Можете да употребите најбољу могућу аргументацију, али за њу нема разумевања на Западу. На тај начин, постављају народ Србије пред дилему треба ли уопште да иде према Европској унији. Опет, с друге стране, немамо алтернативу. Јер, не постоји ниједна друга организација у којој бисмо могли да будемо“, рекао је Дачић.

Из наведених речи српског премијера произилази да Србија стреми ка Европској унији, иако, како се дословно изразио, «немамо ниједну руку која би нам била пружена са Запада», и то само зато што не постоји друга алтернатива. Међутим, велико је питање у којој мери је Ивица Дачић у праву када констатује да алтернатива не постоји, с обзиром да је познато да и на Истоку постоје интеграциони процеси који обухватају низ земаља на два континента, а њихов гравитациони центар је у Русији.

И зато, када српски премијер каже – «Налазимо се у живом блату и немате за шта да се ухватите», можда би управо то била формула за проналажење тачке ослонца за Србију, помоћу које би било могуће избављење из садашње ситуације.

Ратко Паић / Глас Русије