Стаматовић: Меморијални комплекс жртвама у Мушветама, али и свим српским жртвама геноцида у 20. веку!

Чајетина, 8.11.2017 –  Поводом откривања посмртних остатака неколико десетина српских младића у пећини, у златиборском селу Мушвете, на подручју Чајетине, које је, пред крај Другог светског рата, сурово ликвидирала „братска“ комунистичка рука, само зато што су припадали равногорском покрету, Општина Чајетина ће, са циљем да се овај злочин никад не заборави, подићи спомен обележје и уредити терен око пећине како би њихови потомци и сви остали посетиоци могли да одају пошту жртвама  и сазнају шта се тачно догодило на дну јаме Церово – изјавио је Милан Стаматовић, председник чајетинске општине и први човек Иницијативног одбора Здраве Србије (ЗС), напомињујући да су спелеолози који истражују пећину у Мушветама наишли на сурове трагове злочина и застрашујуће предмете којима су несрећни младићи мучки убијени.

План општине Чајетина је да се пећина у Мушветама уреди за ходочасничке и туристичке посете, али пре свега мора да се открије шта се тачно догодило, да се пронађу потомци страдалника, а затим да се прикупе сви посмртни остаци и сахране по православним обичајима у јединствени меморијални комплекс у Мушветама, на месту где су и пронађени, што је само једна у низу наших иницијатива – каже Стаматовић, истичући да су Мушвете управо идеално место за изградњу свесрпског „Зида плача“, по угледу на јеврејски Јад Вашем, и подсећа да је Чајетина, још пре годину дана, понудила да бесплатно уступи локалитет за изградњу Меморијалног комплекса свих српских жртава геноцида 20. века, што не доводи у питање потребу да се у Београду гради и узгради споменик српским херојима са Кошара изгинулим у НАТО агресији 1999. године, као и меморијално обележје за све Јевреје, Србе и Роме, побијене за време немачке окупација, на Старом сајмишту.

Стаматовић подсећа да се предање најстаријих живих Златибораца који су говорили о свирепом убиству заробљених четника на крају Другог светског рата, показало истинитим тек после седам деценија, пошто, све до сада, нису постојали материјални докази за ту тврдњу и додаје да су повратницима из рата, уколико нису починили злочине обећавана слобода, одвођени су у кафану, у центру Чајетине, где су славили крај рата, а потом су, уместо кућама, одвођени до јаме Церово и ту, без суда и пресуде, ликвидирани.