Цена слободе у Ћеле кули

категорија Историја / дана 09/11/2017 у 19:03 часова /

Споменик ослобођењу: Ћеле кула

Јединствени споменик жудњи за слободом, Ћеле кула код Ниша, настала је од хиљада лобања српских јунака изгинулих у бици на Чегру. Споменик ослобођењу: Ћеле кула

Када ју је открио француски песник Алфонс де Ламартин, она му се трајно урезала у сећање. У својим белешкама, које је касније преточио у књиге, описао је тај драматични сусрет са српском историјом.

Пут на Исток

Када је стигао пред Ћеле кулу, Ламартина је пратио само један турски дечак који му је чувао коња. Зато он није имао кога да упита какав је то „варварски споменик“. Док се дечак играо комадићима костију, славни Француз је сачекао караван и турске коњанике који су му објаснили да су то лобање Срба, погубљених у последњој буни.

Пошто је схватио пред каквим се спомеником налази, Ламартин је Ћеле кулу описао као цену слободе коју је мали балкански народ морао да плати Отоманској држави. Своје потресне утиске пренео је у књизи „Пут на исток“.Тако је и развијена Европа први пут сазнала за овај стравични споменик, читавих четврт века од његовог настанка.

Музика у језику

Сусревши се одмах са српским језиком, за који је, као велики песник, имао добро уво, Алфонс де Ламартин га је описао као „складан, музикалан и ритмичан“. О српском народу је рекао да „међу њима има мало имовинске неједнакости, постоји само опште благостање, а једина раскош је у оружју“.

О Ћеле кули је Ламартин записао следеће: „Стаза ме је к њој водила. Ја јој приђем ближе и давши једном турском детету што је ишло са мном свога коња да га придржи, седох у хлад од куле да мало отпочинем. Тек што сам сео, кад подигавши очи на споменик у чијем сам хладу био, видех да су његови зидови, за које ми се учинило да су од мрамора или од белог камена, начињени од правилних слојева људских лобања.

Те лобање и та човечја лица, огуљена и побелела од кише и сунца. Може бити 15.000 до 20.000. Облепљена са мало малтера, образовала су потпуно славолук који ме је заклањао од сунца. На некима је још заостала коса и лепрша се на ветру као лишај или маховина. Јак и свеж поветарац дувао је с планина и продирући у многобројне шупљине глава, лица и лобања, изазивао у њима жалостиво и тужно звиждање. Никог није било да ми објасни тај дивљачки споменик.

Предвидео нову српску државу

Алфонс де Ламартин је био један од првих политичара у Француској предвиђао је да ће Срби створити нову, независну европску државу. Дуго пре тога је његов народ навијао за опстанак Отоманског царства јер је тако желела званична спољна политика Париза којој је одговарало очување целовитости те велесиле. Поколебало их је тек Ламартиново виђење. Славећи настојање Срба да поврате државност томе је и сам допринео, јер су га, као човека од ауторитета људи радо и слушали и читали. Био је, савременим језиком речено, српски лобиста. Залагао се за „српско питање“ међу француским дипломатама, политичарима и члановима парламента. Будући да је допринео разумевању између Француза и Срба,данас се сматра да је управо Алфонс де Ламартин отпочео еру пријатељства два народа, а не догађаји из Првог светског рата, како се обично мисли међу Србима.

Алфонс де Ламартин

Де Ламартин је био један од оних малобројних Француза који је свој књижевни дар успешно спојио са политиком. Васпитан је у строгом хришћанству. Пуно је путовао, а у Турској се 1820. године оженио Енглескињом Маријом Бирч. Радио је за француску дипломатију у Италији од 1825. до 1828, а наредне године је примљен за члана Француске академије наука. Током 1948. године био је и министар спољних послова.
Преминуо је у Паризу 1869. године.

Порука поколењима

Више турских коњаника које су дошле из Ниша да ме допрате у варош, рекоше ми да су то главе 15.000 Срба које је поубијао паша у последњем српском устанку… Ја поздравих оком и срцем остатке тих јуначких људи, чије су одсечене главе постале камен темељац њихове отаџбине.

Србија у коју ћемо да ступимо, сада је слободна и песма слободе и славе одјекивала је у кули Срба који су умирали за своју земљу. Ускоро ће и Ниш бити њихов. Нека сачувају овај споменик: он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по коју су је цену њихови очеви откупили.