Уз “благослов“ Теодосија настављена албанизација српских светиња на КиМ

За новоизграђене објекте крстионице и гостопримнице у селу Дреновце, средства је прикупљао верни народ али је сав грађевински материјал обезбедила квази-општина Ранилуг формирана „законима и уставу Косова“ а Теодосије “освештао“.

Када смо још 2014. године по први пут писали о храму намењеном богослужењу а на територији епархије рашко – призренске, који у целости финансира такозвана „република Косово“ кроз своју квази-самоуправу у Грачаници (кликни овде), веровали смо да ће то бити усамљени случај али се и прибојавали да ипак представља почетак једног страшног таласа који ће нанети немерљиву штету Српској православној цркви, Косову и Метохији, идентитету српског народа и историје у целини. Десило се управо ово друго. На светињама широм Косова и Метохије радове изводе локални Шиптари и њихове фирме а новчанасредства не ретко обезбеђују органи сепаратистичких власти.

У селу Дреновце у Косовском Поморављу, узурпатор епархије рашко – призренске и неканонски владика, Теодосије (Шибалић) “освештао“ је новоизграђене објекте у порти цркве Светих Врача.

Теодосије обавља чин освећења објекта изграђеног материјалом који је донирала квази-институција такозване „републике Косово“. Фото: РТВ Пулс

Теодосије је том приликом окупљенима рекао да на Косову и Метохији „могу да продају оно што су сами зарадили“ али да чувају што су наследили од својих предака, преноси РТВ ПУлс из Шилова.

Овде се поставља питање да ли Теодосије мисли да је сам зарадио земљиште у Призрену које је припадало Српској православној цркви а које је продао локалном Албанцу. Процес продаје црквеног земљишта је детаљно описан и документован у тексту „Теодосије на Косову распродаје српску земљу“.

Међутим, релативизација продаје земљишта и имања методом „ово можете да продате, ово не би требали“ има за циљ да раслаби посебно оне који су неодлучни и да их наведе на продају.

Српски народ овог краја опстао је захваљујући оцу Кирилу, игуману манастира Драганац који је 1999. године, након неуспешног наговарања народа да се врати кућама, легао испред колоне Срба која је кренула у збег и рекао „прегазите ме, нека вам је просто“. Након тога су се Срби вратили својим кућама охрабрени јер су видели да постоје људи спремни да животом чувају ову земљу и да су то баш они преко којих ће Бог бити уз њих. Није о. Кирило то успео поколебавши их да продају „оно што су сами зарадили“ већ личним примером жртве за Косово и Метохију ипак и њега је, уз употребу физичке силе, одатле прогнао и заузео место игумана Теодосијев заменик, Иларион, такође изузетно активан у стварању „државе“ косовских сепаратиста. Повод за прогонство је било то што о. Кирило није признавао нелегално и неканонску власт епископ Теодосија.

Данас дувају неки други ветрови али у леђа Србима који се колебају отићи или остати на светој српској земљи и то из устију оних који су светиње и узурпирали.

Да им и није до народа него да најмрачнијих и срамних циљева издаје и албанизације Косова и Метохије, управо показују прихватањем огромних средстава за изградњу верских објеката. За крстионицу и гостопримницу у овом селу та средства су износила 20.000 евра а сав грађевински обезбедила је квази-општина Ранилуг формирана по „законима и уставу Косова“.

Да такозвана „република Косово“ има надлежност над квази-општином Ранилуг, потврђује и документ, Статут те „општине“.

Градоначелик* ове албанске општине Владица Аритоновић за ТВ Пулс је потврдио да су они обезбедили сав грађевински материјал и изјавио да је „општина увек улагала у верске објекте и да ће то чинити и у будуће“. Најављена је и обнова ове цркве на пролеће а која је изграђена у 13. а обновљена у 19. веку.

Захвалнице су на крају уручене „свима који су дали свој допринос“ а добио ју је и „градоначелник“ општине по систему сепаратиста, Владица Аритоновић.

Улагањем тзв „републике Косово“, преко својих локалних квази-самоуправа, у изградњу и обнову српских светиња оне улазе у регистар непокретне имовине косовских сепаратиста а не Српске православне Цркве јер су њој само дате на коришћење, не и у власништво, што се строго крије од српског народа. А с обзиром да се објекти налазе на црквеном земљишту на известан начин и само земљиште је доведено у положај да буде „легално“ отето уколико то сепаратисти одлуче јер се све одвија по „закону и уставу тзв републике Косово“ која изградњу и обнову сама финансира.

*Градоначелник – је увек челни човек општине по систему тзв „републике Косово“.

Извор: КМ Новине