Дејтонски оригинали

категорија Мишљења / дана 06/11/2017 у 17:06 часова /

Циркус са оригиналним примерцима Дејтонског споразума први пут је изашао у јавност 2008. године када је када је тадашњи председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић упозорио да је из Архива Председништва БиХ у Сарајеву нестао оригинални документ. Ово је изазвало велико узбуђење јер је било познато да је Алија Изетбеговић након повратка из Америке лично у Сарајево донео један од оригиналних примерака Споразума. Дом народа Парламентарне скупштине БиХ је крајем 2009. усвојио закључак којим се Председништво БиХ и Министарство спољних послова обавезују да у најкраћем могућем року од Француске, као депозитара Дејтонског мировног споразума, прибаве и ставе на располагање Парламентарној скупштини БиХ изворни текст или оверену копију Споразума.(1)

Средином августа ове године, српски министар иностраних послова Ивица Дачић објавио је да ни Србија већ дуго нема оргинал овог документа, као ни папир на коме је Ричард Холбрук потписао да Србија никада неће признати Косово.

“Сви се праве блесави кад их питам, а незамисливо је да Србија нема сачуван примерак Дејтонског споразума. Сви Милошевићеви сарадници тврде, а његова секретарица се куне да је Милошевић звао и да јој је дао папир на коме је Холбрук, тадашњи главни преговарач између Запада и Србије и амерички изасланик, потписао Милошевићу (током преговора 1998. и 1999.) да Америка никада неће признати независност Косова. Нема ни тог папира, они су, бре, све опљачкали. Кад су хапсили Слобу, ништа није остало(2) – рекао је Дачић користећи свој уобичајени начин изражавања “дечијим језиком”.

На Дачићеву прозивку брже-боље огласио се познати Сорошев плаћеник Горан Свилановић, један од челника злогласног ДОС-а и први шеф српске дипломатије након пето-октобрског пуча, устврдивши да није затекао овај документ када је преузео ресор 2000. године, а да су му службеници рекли да је можда изгубљен када је архива склањана за време бомбардовања 1999. године.(3)

Како да не. И, замислите, нико да га пита да ли је приликом преузимања дужности радио писмену примо-предају документације – ако јесте да ли је евидентирао документацију која недостаје, макар по заводном броју, а ако није зашто није и како се данас, док у Сарајеву крцка своје “заслуге” за пуч 2000-те, сетио да “није затекао” баш та два документа. Наравно, логично је питати га и зашто је о томе ћутао до сада, када је Србија и тада била један од гаранта Дејтонског споразума, а још логичније је питати га како уопште зна да је постојао документ о непризнавању Косова са Холбруковим потписом, ако га никада није видео?! Реч је о тајном папиру о коме се није говорило у јавности.

Наравно, Свилановића нико ништа озбиљно није питао, али овако наиван какав сам и даље верујем да ће доћи време када ће морати да одговори на многа питања о Србији коју су он и његови бацили на колена.

Иначе, да би знали о чему говоримо, колико се зна на свету постоји укупно осам примерака оригиналног Дејтонског споразума (босанско-херцеговачки, српски, хрватски, амерички, немачки, француски, руски и британски), и сви су изворно написани на енглеском језику.

Сага о дејтонским оригиналима наставила се недавним хапшењем Жељка Кунтоша (48), у чијој је кући на Палама приликом претреса пронађен оригинал Дејтонског споразума на енглеском језику, а именовани се терети да је тај документ нудио на продају за 100.000 КМ (односно 50.000 евра), пренела је РТРС.

Дупли нестанак оригинала документа којим је створена нова држава свакако не може бити случајност, а нема дилеме да су највише користи од тога имали они који су произвољно тумачили и мењали Дејтонски споразум у складу са америчким захтевима. То су, наравно, тзв. Високи представници и разни амерички изасланици и евро-атлантски амбасадори у БиХ.

Тешко је не присетити се да је управо 2008. године, када је објављен нестанак босанског оригинала Дејтонског споразума, извршен први систематски (претходни су били појединачни) удар на ентитетска овлашћења Републике Српске која из њега проистичу, а да их је предводио тадашњи високи представник Мирослав Лајчак уз подршку већине западних амбасадора, пре свих америчког и британског.

Отуда, не може бити случајно ни “израњање” оригинала овог документа на Палама, код анонимуса који је био некадашњи припадник обезбеђења и сарадник Драгана Калинића, али и пратилац Алексе Бухе у Паризу 1995. када је, сматра се, документ и дошао у његове руке. О томе, председник РС Милорад Додик каже:

„Добио је тај споразум и требало је да га донесе у РС и очигледно да га није дао на располагање органима. Ето, ми смо нашли неки свој Дејтонски споразум. Сада остају други. И они су имали неки свој примјерак, па нека нађу своје“ – казао је Додик, али и додао – “Сви високи представници су у својим мандатима мењали Дејтонски споразум и то је део међународног кривичног дела, које треба једног дана процесуирати, без обзира ко је и на који начин вршио ту функцију”.(4)

Порука Додика је јасна, као што је и јасно да је добро да Република Српска има свој оригинал овог документа како због оног што је било, тако и због оног што ће бити.

“Документ “Дејтонски мировни споразум”, који је полиција пронашла код Жељка Kунтоша с Пала тренутно се налази у МУП-у и бит ће депонован у Основни суд Бања Лука”,(5) рекао је Дарко Ћулум, директор полиције Републике Српске.

Тек да се зна.

___________________________

Пише: Драган Милашиновић

Извор: Цеопом Истина