Зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?!

Некада Вам је, господине Вучићу, ако се не варам, Србија са Косовом и Метохијом била премала, па сте баритоном војводског ађутанта мантрали о граници: Карловац- Карлобаг- Огулин- Вировитица, док данас гласићем евнуха телалите како је и оволика превелика и да би кроз кључаоницу Европске уније евентуално прошла уколико се реши тог јужног баласта, јер, авај, није све на Косову и Метохији наше, како рекосте у још једном испразном обраћању самом себи са националном фреквенцијом.

И у праву сте, није све наше, заиста, али је Косово и Метохија наше, читаво, једнако са минаретима и мезарјима колико и са звоницима и праотачким гробљима!

Издају сте покушали да оправдате чињеницом да Срба на Косову и Метохији нема ни пет одсто, те да је то ваљда довољан разлог да кроз тај „унутрашњи дијалог“ дођете до закључка како би ипак требало да припадне народу који је тамо већина, јел да?!

Зар Вас као председника Србије није срамота да поменете тако шта а да барем на трен не застанете, уздахнете, устанете ако треба (а треба) и прекрстрите се усред емисије замоливши Бога да Вам опрости јер добро знате шта чините?!

Знате ли, господине предсениче, зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?

Објасниће Вам Ваш коалициони пријатељ Рамуш Харадинај, мада му нож иде далеко боље од статистике, ал кад зброји преклане доћи ћете до мало веће бројке од пет одсто!

Знате ли, господине председниче, зашто данас на Косову и Метохији има тек пет одсто Срба?!

Објасниће Вам Хашим Тачи, трговац органима на велико и мало, чим подели број бубрега с бројем отетих Срба, па ћете доћи до још мало веће бројке од оне коју сте збројали с Харадинајем!

Јесте, исти онај Тачи којем сте подвели судије и тужице да положе „неутралну“ заклетву којом се, ваљда, обавезују да га неће узнемиравати глупостима о 200.000 протераних Срба, крематоријуму у Клечки, Радоњићком језеру, копу Белаћевац, приватним затворима у Јунику, Ђаковици, Гњилану, Пећи…јамама, вртачама, шикарама, Старом Градском, Гораждевцу, Клини, Глођану…

Неће га питати где је глава монаха Стефана, где су звона Самодреже, где су кости витомиричког гробља, где је доктор Томановић, зашто се петогодишњи Марко касапио у калемовима бодљикаве жице покушавајући вриштећи да дохвати лопту коју је изнова и изнова шутирао у те калемове јер није имао коме другом?!

Рекосте и да се Србица тек тако зове али да у њој нема Срба! Тачно!

Питајте Рифата Јашарија, брата крвника Адема, где су Срби из Србице?

Питајте монахиње манастира Девич, ено га усред Дренице, надомак Србице, откуд оне ту и шта се збило 2004. године, док Вам је Србија још била „потаман“?!

На послетку, без иоле Срама запитајте себе, у тим испразним монолозима с јавном фреквенцијом, колико је Срба у Прешеву, Бујановцу, Медвеђи?

Запитајте се чега сте председник ако Вам усред Бујановца организују четвородневну фешту у знак сећања на монструма- команданта Лешија, а Ви се правите „мртви“ док медвед не оде?!

И ту није све наше, али јесте наше, или Вас и то жуља?!

Јел довољно Србије, господине председниче, сабрано у Српској напредној странци, па све остало штрчи ко чуперак на Вулиновој фирузури?!

Када све саберете и одузмете обратите се још једаред нацији у испразном монологу па реците колико сте разрезали да је Србије довољно, потаман да стане у задњи џеп Америке и Европске уније?!

Само не заборавите да Вам је некада и онолика била премала, а да данас у оволицкој једино што заиста није наше на Косову и Метохији јесте Српска листа!

Замолите њих да у тренуцима доколице, док Харадинају не изигравају хоклицу и канабе, зброје колико је Срба било на Косову и Метохији пре него што их је по Вашем укусу остало довољно да их не буде довољно за још један у низу испразни монолог о издаји упакованој у тоалет папир за који треба треба с усхићењем да поверујемо како је украсна фолија…

Пише: Михаило Меденица

*

Извор: ЦАРСА