ИЛИ СИ ПРАВОСЛАВАН ИЛИ ГЛЕДАШ ФИЛМ „МАТИЛДА“

Промена  свести људи, сатирање њихове воље и вере, и креирање поретка у којем ће људи без трунке поштовања према истинским вредностима и заборављајући своју историју,  тумарати унаоколо као марионете, несумњиво их наводећи да зарад најпрљавијих нагона у њима самима, чине све како би мржњом према  Богу и Истини изгубили душу, плодови су  глобализма. Да овај отворено антихришћански поредак, уз небројено много богоборачких особина  има за циљ да своје противнике, не бирајући средства и немајући меру, унизи до крајњих граница, и огади народу све оно у шта треба веровати и чему треба тежити,  доказ је и  чедо визуелне уметности (анти)руски филм „Матилда“ чије приказивање је  уз подршку тамошњег Министарства културе, већ почело у Русији,  а ускоро ће по благославу Патријарха српског Иринеја бити приказан у оквиру Међународног филмског фестивала „Снажни духом“ и у Србији. Дан касније 2. новембра ,  премијера „потенцијалног руског кандидата за награду Оскар, у чију продукцију и гламурозне костиме је уложено више од 25 милиона евра, а реч је о биоскопском спектаклу какав не памти европска кинематографија“ заказана је у 20 часова у Центру „Сава“.

На  сајту јавног сервиса, (чији слоган „ Ваше право да знате све“ већ одавно служи само за пошалице  и исмевање исте), промоцију филма најављују следећим речима:  „Филм Матилда, који се бави односом балерине Матилде Кшесинске и будућег руског цара Николаја Другог, назвали су „антируском и антирелигијском провокацијом“ много пре него што га је ико погледао“. Оваквом одбраном још непогледаног (не)дела, показују да нису одмакли од некадашње уређивачке политике по питању седме уметности, када им је филмски уредник био Роберт Немечек, који је својевремо повезиван са једном од најопаснијих сатанистичких секти -ОТО („Ордо Темпли Ориентис“). Дакле, просечном Србину који се “попут гуске кљука” информацијама са јавног сервиса,  топло се препоручује гледање овог филма, а како овај навикнут да своје мишљење не гради на евентуално прочитаним књигама и познавању историјских чињеница, заживеће слика како је Цар – Мученик Николај II Романов, последњи православни Император, био блудник и развратник а његова жена, „царица –караконџула“ која се светила својој наводној супарници. Наравно, како су у  нашем народу популарни ријалити програми и турске „сапуница“ серије,  неће му бити тешко прихватити и овај вид забаве, јер не тако давно одушевљавали су се интригама у љубавном животу Сулејмана Величанственог, делећи се на оне  који више воле његову жену насупрот оних којима је била милија Сулејманова љубавница.

Истина је  да сваки тај љубитељ седме уметности, који се одлучи да погледа „Матилду“ неће бити у биоскопској дворани, него ће закорачити у кућу Ипатијева, на Уралу, у граду Јекатеринбургу, у друштву 11 крвника, са којима ће убити Царске Мученике  по други пут. Зашто?

Зато што не зна или не жели да зна шта је свети владика Николај рекао о  жртви цара Николаја, када је у светски рат ушао да спасе Србе, упоредивши жртву руског цара са Косовском жртвом цара Лазара, давне 1932. године: „Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти. Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду српског народа? …

Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јеванђељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу, и обавезни су да разумеју“.

Цар Николај II био је слуга Божији по свом унутарњем погледу на свет, по убеђењима и делима, и такав је био и остао у очима свих православних Руса. Борба против најуже царске породице је била повезана са борбом против Бога и вере. Једном речју, Цар Николај је постао Мученик остајући веран Владики оних који владају и прихвативши смрт онако како су је прихватали Мученици! (Свети Јован Шангајски)

Да  цар Николај  није био богобојажљиви владар, одан породици  и да није схватио ношење царске круне  као служење Богу, него блудник и развратник који је имао наводне љубавне па и еротске односе са балерином Матилдом,  да ли би преподобни Серафим Саровски предао писмо свом духовном чаду за цара који ће доћи у Саров и Дивјејево, који ће њега убогог да прослави, а он (-цар -прим. ПЖВ) ће бити прослављен од Господа! Када дође Царска породица у Саровску пустињу и Дивјејевски манастир, да би њега прославили, како је говорио преподобни, скупиће се више народа него класја жита у пољу. Усред лета певаће се Васкршњи Тропар: Христос Воскресе! Али, после великих свечаности, у Русији ће бити такво страдање да ће анђели једва успевати да приме душе!

Да су аутори богохулног филма „Матилда” нико други него продужена рука крвника који су након убиства Царских Мученика, њиховом крвљу исписивали сатанистичке симболе, и да тако тачно један век касније остављају исту ону поруку (састављену од четири кабалистичка симбола) која је касније дешифрована као: «Ту је поглавар религије, народа и државе убијен, наредба извршена», сведоче и Чуда Светог Цара у Србији:

-још  1925.  године писала је у српска штампа  како је једна стара Српкиња у рату изгубила два сина, а трећи је био проглашен несталим и она га је сматрала убијеним; но једном, након горуће молитве за све војнике погинуле у минулом рату, имала је виђење. Јадна мати заспала је и у сну видела Цара Николаја 2. који јој је рекао да јој је син жив и да се налази у Русији, где се он заједно са своја два брата борио за словенску ствар.

– „Нећеш умрети,“ – рекао јој је руски Цар, – „док не видиш свог сина.“

Ускоро након тога старица је добила извештај да јој је син жив. Неколико месеци након тога загрлила га је живог и здравог, када се вратио у своју отаџбину.

-11. августа 1927. године новине у Београду пренеле су вест под насловом „Лик Цара Николаја 2. у манастиру Светог  Наума на Охридском језеру. Руски уметник и академик Колесников био је одабран да живопише нови храм у древном српском манастиру Св Наума. Притом остављена му је потпуна слобода при одабиру ликова и тема за живописање зидова и купола. Четрнаест ликова уметник је живописао лако, а петнаести беше оставио празним, не знајући шта би ту живописао. Када је једно вече ушао у храм, запањени живописац угледао је на петнаестом луку забринуто лице Цара Николаја 2. Поражен чудесним јављењем мученички пострадалог руског Господара, уметник је неко време стајао као укопан. Потом, како је казивао сам Колесников, није могао да заспи целу ноћ, а ујутру покренут молитвеном жељом грозничаво је поставио лестве крај овала и радио са жаром као никада до тада, уз зраке излазећег сунца. „Живописао сам без фотографије“ – писао је уметник једном пријатељу. – „За све време, неколико пута указао ми се сам Господар, дајући ми објашњења како да живопишем његов лик. Лик његов потпуно ми се урезао у памћење. Завршио сам дело и исписао натпис: „Сверуски Император Николај 2., примивши мученицки венац за добра дела своја и жртве учињене за славјански народ.“ Када је ускоро у манастир дошао командир битољског војног округа, генерал Ростић, угледавши фреску Светог Цара Николаја, расплакао се од ганутости. Тада је тихо изговорио: „За нас Србе, то јесте и биће највећи, и најпоштованији од свих светих.“

Многи официри и војници српске војске пре II Светског рата причали су да се годинама сваке вечери уочи дана убиства Господара и његове породице, руски Цар појављује у Саборној Цркви у Београду, где се моли пред иконом Светога Саве за српски народ. Затим, према тој причи, он одлази у главни штаб и тамо проверава састав и стање српске армије.

Да је ово велико земаљско улагање у пројекат „Матилда“ малициозан ударац и бескруполозан покушај „уметника“ да у унизи и у блато баци  Свети Симбол Русије, Свете Страстотрепце, сведочи апел директора Међународног филмског фестивал “Снажни духом” на којем ће премијерно бити приказан филм „Матилда”, Филипа Кудрјашова: ”Од 1. новембра у српским биоскопима почиње приказивање руског филма режисера Алексеја Учитеља „Матилда”. Филма у којем је историја промењена, филма који уноси раздор у друштво и не ствара, филма у којем нема љубави. Ја као директор фестивала православног филма у Србији „Снажни духом” молим све православне Србе да се замисле да ли је заслужио Николај Други, руски цар који се заложио за братски народ у Првом светском рату и на крају изгубио могућност да сачува Русију, такву захвалност од потомака. Немам право да забрањујем тај филм, али вас молим да памтите и читате своју ПРАВУ, а не измишљену историју, која уздиже животињске људске потребе. Пре него што пођете у биоскопе на пројекцију филма „Матилда”, дозволите да вам понудим да се упознате са изјавама познатих архијереја Руске православне цркве о њему.„

И опет, на свакоме је од нас и данас да одлучи коме ће се приволети царству .

*

Извор: Православље Живот Вечни