Православни камп за дечаке у Грчкој

категорија ЕРП у егзилу / дана 13/10/2017 у 21:45 часова /

Православни камп за дечаке 21-29 августа 2017. године у Грчкој

Као што је православна јавност Епархије рашко-призренске у егзилу већ упозната, деца наше Епархије су током лета имала могућност да бораве у православном кампу под називом “Са свим нашим светитељима“ (Μετά πάντων τῶν Αγίων ἡμῶν) на позив управе манастира преподобног Никодима Светогорца, близу града Гумениса на 60 км од Солуна.

Након боравка девојчица, које су биле у кампу током друге половине јула, крајем августа су на ред дошли наши дечаци. Наша Епархија је послала 18 дечака узраста од 9 до 15 година. Половина од тог броја чтецира у нашим катакомбама.

Oдмах по доласку у камп отишли смо у манастир Преподобног Никодима. Иако смо стигли пред сам крај Литургије то је било сасвим довољно да осетимо сву величанственост грчког богослужења коју је пратило небеско византијско појање монаха за певницом. Исти осећај смо имали и када смо ишли пар дана касније на вечерње као и последњи дан када смо пред сам повратак били на Литургији.

По повратку у камп првог дана смо кратко одморили, а током ручка смо имали ту част да су нас посетили и поздравили владика Артемије и геронда Хризостом (игуман манастира преп. Никодима Светорца), а одмах након тога деца су подељена у групе (мешовите српско-грчке) по називима: исповедници, мученици, преподобни – како би учествовала у квизу познавања православне вере, тј. познавања Светог Писма, житија светих, црквене историје и сл. Српска деца су у тим групама показала одличан ниво православне културе.

Такав је био сваки дан – испуњен бројним активностима. Потребно је издвојити следеће свакодневне активности у кампу:

спортско-рекреативне (фудбал, кошарка, стони тенис)
патриотско-родољубиве (подизање и спуштање српске и грчке заставе уз певање националних химни)
верско-образовне (молитве, поучна слова, одлазак на Литургије и вечерње службе)

Спортска активност је нужна, али није ни примарна ни довољна да би дете могло да стекне православни дух током свог развоја. Зато ћемо кратко обратити пажњу на друге две врсте активности које су дечаци упражњавали у кампу.

Свако јутро и вече дечаци су подизали/спуштали српску заставу, док су грчка деца то радила са грчком заставом. Током те церемоније дечаци су певали српску химну “Боже правде“. Нема тог пера које може описати усхићење које смо сви доживели том приликом – сунце зрацима купа падине на којима се камп налази, високо на јарболу стоји византијска застава са црним двоглавим орлом на жутој позадини, а иза јарбола се у позадини виде манастирске зидине. Тиме су дечаци стекли прилику да проживе не само овај тренутак у љубави према својој отаџбини, већ и прилику да одају почаст пријатељској грчкој нацији са којом нас толико тога веже, али више од свега – прилику да повежу садашњи патриотизам са прохујалим временима, када смо и ми и Грци били део православне Империје, тј. византијског света (касније познат као византијски Комонвелт). Овде ваља свакако споменути и одлично поучно слово о важности ћирилице као јединог српског писма, које је о. Симеон (Виловски) пружио деци вече уочи њихове исповести код њега.

Усхићење је тим пре важило за верско-образовни аспект кампа. Свако јутро након буђења и вече пред спавање, наша и грчка деца су имала обавезне групне молитве у шуми иза кампа пред великим дрвеним крстом. Грци би започињали молитву на свом језику, потом Срби и тако наизменично (Оче наш, Символ Вере, псалми…).

Након јутарње молитве, управник кампа г. Савас Илијадис је деци држао поучно православно слово на разне теме – Свето писмо, историја Цркве, али је дотакао и савремене теме које се тичу модерних опасности којима су изложена нарочито православна деца преко савремених технологија (секте, материјализам, глобализам, неморал..). Деци је скретана пажња да се добро чувају ових лукавих замки које би могле да их одведу у духовну погибао. Међутим, оно што је г. Савас посебно истицао деци, као и геронда Хризостом када год би посећивао децу, то је опасност од ЕКУМЕНИЗМА и ПАПИЗМА као најопаснијих појава данашњице од којих би сваки православац морао да се чува. “Љубав“ коју ове две опаке јереси проповедају је лажна љубав и њу треба да одбацимо, а да свим људима света проповедамо праву Љубав која иде руку под руку са Истином Православља (помажући упоредо сиротима и потребитима без обзира на веру и нацију, али без компромиса по нашу веру и утврђивања јеретика и незнабожаца у њиховим заблудама).

Дечаци су у овом духу и спремили своје учешће у завршној церемонији кампа. Спремили су неколико црквених и родољубивих песама које су отпевали на српском као, на пример, тропар св. Јустину Ћелијском, песму св. Харитону Косовском, песму “Ој Косово, Косово“, али је прави подвиг представљало њихово извођење чувеног ДОСТОЈНО ЈЕСТ на грчком језику са византијским напевом (Άξιόν Εστιν). Песму су дечаци савладали уз помоћ г. Илијадиса који их је учио мелодији и епархиота-преводиоца који им је исписао српску транскрипцију грчког текста. Грчка публика на челу са герондом Хризостомом је остала буквално затечена када су слушали мале Србе како на грчком, у византијском стилу, певају Богомајци. И због тога су наши дечаци добили громогласан аплауз свих присутних Грка.

На растанку, геронда Хризостом је још једном поновио основне духовне поуке кампа деци, али их је и замолио за једну важну ствар – да, када се врате у Србију, пољубе преосвећеног Артемија у руку два пута. Како је рекао – једном да пољубе за себе, а други пут за њега као геронду. Бољи растанак у манастиру из којег пуца поглед на оближњи Солун нисмо могли да замислимо. Време је било да се вратимо у нашу Србију, у нашу страдалну Епархију, али уз позив Грцима да нас посете у Србији када год зажеле.

До следеће године са овогодишњим слоганом кампа – “Сећајмо се светитеља, подражавајмо његов живот!“ (Μνήμη Αγίου, μίμηση Αγίου!)

Никола Цвијановић

Марко Пејковић