Мало је рећи да је одлука Владе Србије да уклони споменик страдалим припадницима Муп-а у борбама са терористичким групама на југу Србије, срамотна. Политички врх Србије је пристао на трговину када је у питању споменик погинулим српским полицајцима и на тај начин су показали да су животи ових хероја узалудно потрошени.
Споменик погинулим припадницима Муп-а у облику крста са сликама и именима, подигли су њихови саборци у борбама, које су са припадницима ОВПМБ по брдима уз административну линију са Косовом и Метохијом вођене 2000. и 2001. године. Већина полицајаца погинуло је када је на њих пуцано из заседе или у подметнутим експлозивним направама.
Споменик српским жандармима изнад Лучана који је подигнут 2012. године премештен је без икакве медијске пажње, готово неприметно, 3. јула 2015. године, по налогу државног врха Србије. Данас се налази у порти цркве Св. Јована у близини Бујановачке Бање.
Држававни врх Србије је подлегло притисцима Албанаца из Бујановца и „морао“ је да са места на коме је албанска терористичка војска 2000. године киднаповала, а затим и убила тројицу полицајаца, уклони споменик двадесеторици припадника српске полиције.
Данашњи политички лидери Албанаца на југу Србије су уствари ратни команданти ОВПМБ. Они су командовали групама које су учествовале у убиствима полицајаца. Данас, обучени у елегантна одела, ратни команданти ОВПМБ, за столом, раме уз раме са политичким врхом Републике Србије, поставили су ултиматум који подразумева измештање споменика који је симбол најновијег страдања Срба на Југу Србије.
Претпоставља се да је у преговорима одлучено да се споменик припадницима МУП-а пресели на локацији на којој је данас, тј. у порти цркве Св. Јована у Бујановцу, а споменик терористичкој ОВПМБ, кога је полиција уклонила из центра Прешева, буде премештен у некој од џамија.
На тај начин Влада Републике Србије изједначила је тзв. борце ОВПМБ са припадницима елитних одреда српске полиције који су своје животе дали за одбрану своје државе.
С’ обзиром да је позиција споменика у Лучанима била таква да је у сваком тренутку било могуће порушити га, зато су припадници жандармерије овај споменик обезбеђивали свакодневно. Као један од главних разлога зашто је овај споменик уклоњен, српске власти истичу да чување овог споменика премашује трошкове и да је неисплатљиво.
