Родољуб Шабић: ДНК регистар омогућава инвазиван упад у приватност грађана, па су могуће злоупотребе; нацрт закона се позива на нацрт другог закона који можда ни неће бити усвојен

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић сматра да Предлог закона о националном ДНК регистру, има мањкавости и недоследности, да није усклађен са међународним стандардима.

Шабић је у Дану уживо ТВ Н1 објаснио да је реч о специфичној обради података, те да ДНК регистар омогућава инвазиван упад у приватност грађана и приступ неслућеном фонду информација, услед чега су могуће злоупотребе.

Стандарди у свету, како каже, предвиђају да закон о ДНК регистру пружи поуздан одговор на два питања: прво – у односу на који круг лица се примењују мере, а то је, како каже, у нацрту српског закона дефинисано на страховито широк начин, и друго – колико се дуго чувају подаци, што нацрт закона не дефинише већ се позива на други закон који можда неће бити ни усвојен, а у чијем нацрту је, како упозорава, то питање такође флуидно дефинисано.

Шабић додаје и да је из разговора са адвокатским круговима уочио да постоје резерве према томе да ДНК регистар буде у МУП-у. То може бити и независна институција која би јамчила заштиту од злоупотреба, сматра Повереник.

Као пример могућих злоупотреба, Шабић је навео да тренутно води поступак надзора због пријаве једне јавне личности којој је узет ДНК после једних демонстрација за права ЛГБТ популација, због нечега што је полицији личило на извршење кривичног дела.

Касније је та особа позвана од стране тужилаштва у вези са једним другим случајем, јер је пронађено нешто што личи на њен ДНК, а она је тада била у иностранству и има алиби, објашњава Шабић.

“Ако сте у поседу биоматеријала, ви сте у могућности да неспорним учините присуство те особе на неком месту. Постоје различити степени тачности, и ту би процедуре требало да буду прецизне. ДНК већине људи је страховито сличан, због тога је потребно прецизно дефинисати”, истиче Повереник.

Шабић додаје и да његове примедбе нису усвојене у комуникацији са Владом, и да је Нацрт закона упућен у Скупштину на усвајање, због чега је писао председнициа неколико скупштинских одбора.

Каже да је наишао на разумевање председника Одбора за људска права Меха Омеровића који ће покушати нешто да уради, али констатује да су од аргумената често важнији односи већине и мањине, и да ће на крају бити онако како већина одлучи.

Говорећи о случају медицинске документације из Дома здравља Оџаци, која је неадекватно чувана, те се појавила на друштвеним мрежама, Шабић је рекао да је то није толико драматичан случај, већ честа ствар. Како каже, повереник данас годишње има и по 2.500 интервенција, али све то је “гашење пожара”, јер Србији недостаје осмишљен стратешки приступ заштите података о личности.

Подсећа да је Србија још пре осам година донела стратегију у тој области, али констатује да она служи да је показујемо партнерима у ЕУ, јер акциони план за њено спровођење никада није донет.

Повереник указује и на податак да је Државно тужилаштво прошле године поднело више захтева за поништај аката Повереника, него што су сва тужилаштва у земљи заједно поднела за повреду права које Повереник штити.

*

Извор: НСПМ