Један дан за дешифровање генома човека

Научници из Московског државног универзитета планирају да скрате време обраде података за дешифровање генома човека на један дан. У решавању овог задатка ће помоћи нови суперкомпјутер главног универзитета Русије.
Суперкомпјутер Московског универзитета ће омогућити да се изведе 500 трилиона операција у секунди. То је 10 пута више него код универзитетског суперкомпјутера Чобишев који ради тренутно. Са нестрпљењем пуштање у рад новог суперкомпјутера очекују стручњаци који се баве проблемом генома човека, говори заменик директора Центра за биоинжињерију РАН Николај Равин.
– Дешифровање генома човека састоји се од два дела. Први је читање поступности, својеврсно одређење слова у књизи, то је етапа број један. Она нема никакве везе са суперкомпјутером. А друга етапа, у којој је заиста потребан суперкомпјутер, то је сакупљање пуног текста генома човека од појединачних речи, реченица и фраза, да тако кажемо. То је огроман обим нумеричког посла. Овде је суперкомпјутер неопходна компонента, и анализа података се врши на компјутеру.
По речима ректора Московског универзитета Виктора Садовничег, развој нумеричке технологије довео је до смањења трошкова и скраћења времена дешифровања: од 2001. до 2008. године време дешифровања генома се скратило са 10 година на 3 месеца. Сада је постављен задатак да се рокови смање на један дан, а трошкови до хиљаду долара.
Смањење цене и времена дешифровања генома неопходан је услов за развој индивидуалне медицине. Нови суперкомпјутер Московског универзитета ће омогућити да се за сваког човека састави лични геномски пасош, појашњава заменик директора Центра за биоинжињерију Николај Равин.
– Геном човека, који је био одређен 2001. године је нека заједничка ствар. А на пример ваш геном разликује се од мог. Геномски пасош је као књига у којој има грешака. Ове грешке могу да одређују предиспозиције за нека обољења – рак, инфаркт, било шта. При чему, код вас могу да буду једне грешке, а код мене друге. То се назива индивидуални генетски пасош. Ради тога је потребно прочитати геном конкретног човека.
Састављање индивидуалних генетских пасоша ће омогућити да се открива и спречава развој тешких наследних обољења, што је коначно и циљ проучавања и дешифровања генома човека. Осим тога, биће осигуран индивидуални прилаз лечењу различитих болести, говори шеф лабораторије нумеричких система и примењених технологија програмирања Научо-истраживачког нумеричког центра Московског државног универзитета Владимир Сулимов.
– Један од задатака који следи из дешифровања генома се састоји у следећем – треба научити да се по анализама чвоека предвиди како се он може лечити од појединих болести, како не би било нусефеката. Један од праваца је управо примена суперкомпјутера у решавању овог задатка.
Нови суперкомпјутер Московског универзитета ће прорадити пуним капацитетом већ у првом кварталу 2010. године. А крајем октобра ће бити изведено експериментално пуштање у рад нумеричке опреме.