Марко Пејковић: Антихарадинајевски фрагменти

Ето зашто ми Срби галамимо и вриштимо. И то ћемо радити док смо живи. Не толико да напредњачкој савести не дамо мира, већ више због тога да не дозволимо да нас  њихова издаја, кукавичлук и лицемерје тотално успавају у вртлогу евроталибаније и јефтиног протестантизма њиховог идола Алека. Једном речју, да не постанемо као они макар и кроз ћутање – евроталибани, протестанти, екуменисти и дволичне лажне патриоте… Докле год јавно живи макар искрица чисте српске свести, Срба још има и непријатељ српства нема мира

Вучићев „вето“ на геноцидну политику Харадинаја

А посебно је лудачка тврдња СНС јуришника да је добро што се Вучић преко српске листе „инфилтрирао“ у владу Косова одакле може да „ветира“ геноцидне политике Харадинаја. Да занемаримо на моменат факт да је бесмислено пактирати са човеком који је спроводио, спроводи и који ће увек спроводити геноцид над Србима (једва чекам да чујем СНС камарилу шта ће рећи када Харадинај буде натерао „Српску“ листу да каже да су Дечани косоварски и шиптарски, а не српски манастир, само то да поменемо).

Елем, деведесетих је Слоба имао танке већине и често је морао да тражи коалиционе партнере. Чудо да Амери тада нису рекли Ругови и Шиптарима да се покрију ушима и изађу на српске изборе и пописе. Да партиципирају у власти како би Амери могли да ветирајуили управљају Милошевићем на прокси начин.

Видим, Шиптари тим бојкотом ништа нису остварили за себе, а ми смо партиципацијом у властима Тачија и Харадинаја остварили све…

Одговор једном СНС јуришнику

Увек сам волео анкете и квизове. Зато ћу радо одговорити на ова питања једног СНС јуришника, а и ред је да људи што више виде колико је отрован Вучићев режим. Наиме, дошли смо до ситуације да они који су скроз усвојили реторику, рационализације и идеје Борке Павићевић, Соње Бисерко, Соње Лихт и Наташе Кандић у вези КиМ, данас за себе говоре да су скретничари на „српским раскршћима“’….

1. Емоције које се тичу верског и националног идентитета да, а остале не би требало да буду. Ко нема емоцију када јавно исповеда веру или српство тај није Србин него нешто друго. И свако ко под изговором да емоције нису битне пактира по сваку цену са онима који убијају наш идентитет и те емоције – такође није Србин.
2. Не. Али, логика имплицирана питањем такође није реалполитика него аматеризам. Реалполитика не значи да се покоримо по сваку цену (цену губитка идентитета) јачима од себе, већ како да употребимо нашу силу и силу других држава како бисмо свој идентитет заштитили. Поготово је сулудо Вучићеву евроталибанску идеологију која је чисто левичарско-либерално-пацифистичка тумачити као реалполитику. Везе са везом нема.
3. Наравно да је битно. Од трговине, рата, политике – свуда је јако битно да знаш шта твој противник мисли и како се осећа. Питање је тотално глупо.
4. Свакако мислим да бих био већи од Вучића. Не зато што сам иберменш, већ само зато што нисам за ЕУ, за разлику од њега који је сву политику подредио антисрпским и глобалистичким интеграцијама у ЕУ. Да није нашег пута у ЕУ, не би било ни Бриселског споразума ни ових понижавања и издаје наших реалполитичких интереса са Тачијем и Харадинајем. Ако не бих могао да спроведем ово што пишем, дао бих оставку. Свакако не бих остајао на власти као Вучић и ви, притом радио исто што и Соња Бисерко, а истовремено кукао као стрина да не могу ово и оно, јер ме притискају и прете. Кукавички, инфантилно и безобразно.
5. Поново глупаво питање. Сва тројица су геноцидлије Срба доле. И потпуно је сулудо градирати њихов степен мржње према Србима. Када ти неки кољу породицу, потпуно је небитно на који начин то раде – сам факт да су они то што јесу нормалном човеку говори да не сме да пактира са било ким од њих. А тај бојкот је био сасвим изводљив од 1999. до 2010/2012. и сви Срби са КиМ су бојкотовали. Бојкот су (Вучићевим данашњим аргументима) нападале само Жене у црном и слични.
6. Прво и прво то нису косовски Срби, то су Вучићеви „Срби“. Постоји много Срба доле и на северу и југу који нису за овај потез Вучића. Друго, не живим на КиМ, али не видим смисао питања? Борка Павићевић је деценијама пребацивала свима који не мисле као она да нико ко не живи на КиМ нема право да буде против предаје Косова Шиптарима и Западу, јер мора да се „прихвати реалност“, а не да се Срби доле хушкају на рат и сукобе…

„Српска“ листа је лични Вучићев пројекат

Десничарамуши из СНС-а сада наново рационализују коалицију са Харадинијем тврдњом да смо сви ми лицемерни што се нисмо бунили у овој мери онда када је Тачи постао премијер владе у којој је такође било „Срба“ из „Српске“ листе.

Прво, да ли они то желе да кажу да су обе коалиције са кољачима, убицама и геноцидлијама Срба (и то једино из разлога додворавања ЕУ) нешто што је оправдано? Ми то свакако не тврдимо. Пактирање са шиптарским Павелићима и онда и сада је подједнако србоцидно. Пактирање са Тачијем је то показало. Срби нису у плусу него у дебелом минусу након сарадње са Тачијем. Једина српска опција је била и јесте данас бојкот шиптарских институција. То се показало као одлична тактика 1999-2010/2012. Ту тактику су као лошу или опасну по Србе тада критиковали једино Кандићка, Бисерко и слични, а Срби са Косова и Метохије су готово листом били за њу, како на речима тако и на делима (а не само Срби из Београда како се лажљиво подмеће).

Друго, тада није било толико галаме да је Вучић Тачијев коалициони партнер, само зато што тада још нико није могао са сигурношћу да каже да управо Вучић стоји иза „Српске“ листе и коалиције са Тачијем. Свима се чинило да су ти ликови чисто Тачијеве марионете које он ловом фингира као Србе ради своје мултикулти маскировке. Данас је, пак, скроз јасно да је „Српска“ листа лични Вучићев пројекат, то не крије ни Вучић, али ни фантомски тзв. Срби са КиМ у влади Харадинаја. „Српска“ листа = „Српска“ напредна странка.

Ето зашто ми Срби галамимо и вриштимо. И то ћемо радити док смо живи. Не толико да напредњачкој савести не дамо мира (сама она њих жестоко гризе, не треба јој подмазивања), већ више због тога да не дозволимо да нас (словесне и преостале Србе) њихова издаја, кукавичлук и лицемерје тотално успавају у вртлогу евроталибаније и јефтиног протестантизма њиховог идола Алека. Једном речју, да не постанемо као они макар и кроз ћутање – евроталибани, протестанти, екуменисти и дволичне лажне патриоте… Докле год јавно живи макар искрица чисте српске свести, Срба још има и непријатељ српства нема мира.

О вазалству славних предака и издаји Вучића

Видим да је СНС почео да апологизује Вучићеву издају око Харадинаја „паметним вазалством“. Тобоже, он ради само оно што су у историји радили Стефан Немања, деспот Стефан, Милош Обреновић, Недић, Стојан Јанковић… Зато је потребно да направимо кратак историјски преглед и народу објаснимо када је вазалство оправдано (Стефан Немања и остали…), а када није, јер се ради о издаји (Вучић).

1. Прва разлика наших славних вазала и Вучића је присуство страних трупа на нашем тлу – у ранијим случајевима наши паметни вазали су имали стране трупе широм земље које су мачевима, кубурама и бајонетима сејали смрт, ултиматуме и страх, а Вучић такву ситуацију нема (изузев на окупираном делу Србије Косову и Метохији, доле ћу објаснити и тај случај). Када вам нож буквално стоји под гркљаном, тачније вашој деци и женама, вазалисање и те како има смисла.
2. Међутим, не по сваку цену – никада у нашој историји Срби нису хтели да буду вазали по цену тога да се макар и на секунд одрекну вере, писма, језика и имена свога. У нашој вери и традицији кетманизам је забрањен – не долази у обзир идеја да ћемо се одрећи привремено свог идентитета како бисмо га касније (наводно) вратили. Срби који су се руководили кетманизмом никада касније нису опет били Срби, већ отпадија. Док Вучић пактира са Харадинајем који једино што је радио (и што може да ради у будућности) јесте спровођење не само физичког него и духовног геноцида над Србима. Дакле, Харадинај је убица српског идентитета у сваком смислу. Ко пактира са њим, издајица је без икакве сумње.
3. Наши вазали у историји су сарађивали са окупаторима уз јасно начело – увек више слободе из дана у дан, односно више слободе у односу на стање које су затекли пре своје владавине од својих претходника, никако обратно. Једини компас им је био српски национални и верски интерес. Сви они су увећавали своју територију, моћ или привилегије свих врста за време вазалисања. Вучић, са друге стране, напушта територије Србије због страха или искомплексираности од ЕУ и слаби Србију у свим другим сферама – економској, верској (кроз подршку екуменистима, протестантизму), културној (подршка содомији и пројектима Друге Србије), итд…. Циљ му је да Србију задржи на глобалистичком ЕУ путу. То је једини разлог зашто пактира са Харадинајем. Да Вучић није ЕУ фанатик – ништа од овог понижавајућег не би морао да ради.
4. Стране трупе су на КиМ и то је тачно. Но, осим чињенице да нема смисла ни по цену живота сарађивати са геноцидлијом који те убија у сваки појам, постоји и много практичнији аргумент за несарадњу са Харадинајем – Срби након 1999, тј. до 2010/2012, уопште нису сарађивали са Шиптарима на КиМ, већ само са УНМИК-ом и КФОР-ом. Слично као што су у НДХ сарађивали са Италијанима и Немцима, али не и са Павелићем. Није било лако, али изузев марта 2004. (и лета 1999), већих жртава и погрома није било, постизало се много више, без икаквог компромиса по српски идентитет и квалитет живота. Север је иначе био заштићен (док га Вучић по налогу ЕУ није предао), а југ је могао да се брани жестоким ослањањем на Русију и остале (Грчка…) у међународној заједници, уз највеће могуће противмере Србије према Шиптарима сецисионистима, без да изазивамо сукоб са НАТО са друге стране, као што смо то и радили од 2004. до 2010/2012. веома успешно.

За „опстанак Срба на Косову“

Вучић (и његове апологете) кажу да се мора подржати Рамуш Харадинај у процесу формирања владе како би „Срби опстали на Косову“.

„Срби“ који буду подржавали Харадинаја ће можда сачувати голе животе у физичком смислу (и то можда), али то више неће бити Срби. Јер, неће имати права да своје манастире зову српским. Нити ће имати права да своју земљу зову српском. Врло брзо, ако не и одмах, неће имати права ни на своје писмо и језик, као ни на своју Цркву, већ некакву „косовску“ која је у формирању (знамо из Викиликса). Једноставно, Харадинај једино може да спроводи физички или духовни геноцид према Србима и ништа друго, питање је само темпа којим ће то радити.

У целој нашој историји се знало – можемо из нужде сарађивати са окупатором и непријатељем, али не по цену идентитета. Ту нема коцкања. Срби су пре гинули него што су се и за секунд одрицали вере, писма, језика, народног имена… А пошто Харадинај управо удара на те вредности, свако ко сарађује са њим је издајник, тачније неко ко покушава да нас убије идентитетски на КиМ, да нас затре у сваком погледу.

Једном речју, Вучићева логика (и његових апологета) би се у време НДХ свела на следеће – тишина ви Срби што се буните против Павелића, зар не видите да је у нашем интересу да купимо време док траје ова окупација и међународно геополитичко превирање? Ми морамо са Павелићем у владу, сада мало да се коцкамо са нашим светињама и идентитетом, проћи ће и овај зулум, па кад прође ово наше кетманство, поново ћемо бити Срби у истом степену као и раније.

У влади НДХ је било и „Срба“, као и у усташкој војници.

Али, да ли ико данас те „Србе“ сматра за Србе? Да ли ико сматра да је њихова логика пактирања са Павелићем била нормална? Да ли има неког ко их не сматра издајицама горим од Павелића? Наравно да нема. Зато нека СНС и њихови пијуни добро пазе шта раде да не прођу у историји као те фукаре.

И не заборавимо да је у влади НДХ био Секула Дрљевић, човек који је годинама робијао страшне муке како би се остварило унитарно уједињење Србије и ЦГ, човек који је био заслужан за Подгоричку Скупштину. Када је окренуо ћурак и постао Павелићев слуга, нико више није памтио његова добра дела од раније, већ га сви памте као издајицу. Никакав ранији добар ангажман било кога, неће моћи истог да опере од садашњег пакта са шиптарским Павелићем – Харадинајем. И нити га може опрати шминкање патриотске приче кроз називе споменика, улица или културне пројекте (док траје издаја КиМ како би се наивни у осталом делу Србије превели жедни преко воде – стратегија коју је Тито осмислио својевремено) од споменутог.

Фејсбук профил Марка Пејковића

*

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ