ЗАМРЗАВАЊЕ НОВОРУСИЈЕ

ЗАХАР ПРИЛЕПИН

Моје слутње и претпоставке поводом за мене најважније теме

Владимир Путин (нимало случајно, у Кини) изјавио је да ће Русија поднети резолуцију Савету Безбедности УН о распоређивању мировних снага УН на линији разграничења у регион Донбаса у циљу осигурања безбедности особља ОЕБС.

Он је том приликом такође јасно ставио до знања да му снабдевање Украјине оружјем од САД није по вољи. Цитирам: „У самопроглашеним републикама има довољно оружја, укључујући и оно заробљено од противничке стране – од националистичких батаљона и тако даље. И ако америчко оружје доспе у зону сукоба, биће тешко предвидети како ће се понашати поменуте републике. Можда ће они послати своје оружје у друге конфликтне зоне, и то баш оне које су неуралгичне тачке за оне који сада стварају проблеме у непризнатим републикама.“

Поводом мировњака Порошенко је изјавио нешто у смислу да ће се до 20. септембра, одредити према овом питању. Па у смислу да ће се консултовати са америчким пријатељима и „дати одговор“, који ће му бити достављен на пушкици.

Шта све ово значи ако преведемо са дипломатског на руски језик? По тачкама.

Москва не крије своју заинтересованост да се замрзне конфликт у Донбасу на неодређено време. Док се у Кијеву за годину, три или пет дана нешто не сломи. А тамо ће се нешто обавезно сломити. Порошенко ће се свима попети на врх главе, затим ће свакако почети борба за власт, а тада… све опције ће бити на столу.

ТРЕЋА СИЛА
У циљу замрзавања сукоба мировњаци ипак највише одговарају: Украјина већ две године на сваке две недеље подбада своју војску на повратак у Донбас, те, ако је икако могуће, како толкују по Кијеву, успут ће од силнога залета проклизати до Ростова. На сваких месец и по дана армија ДНР принуђена је да украјинске визионаре превентивно спушта на земљу. И спушта их.

Ако се настави по старом, пуцање неће престати, и, што је најстрашније, гину мирни грађани. Жртве међу припадницима оружаних снага обе стране драматично су велике, и повремено чак надмашују губитке из најозбиљнијих борби 2014-2015. године; али се вешто скривају.

Избор је на крају прост: или још годину, две или три ратовати, не померати се с места, наставити међусобно убијање при не баш артикулисаним стратешким циљевима (предњи део не мрда); или напасти – што је из разних разлога, изузетно проблематична одлука. Или, коначно, увести трећу силу. Иако је „трећа“ сила – такође комплексно питање, јер ће се међу мировним снагама, наравно, појавити и Руси.

Порошенко је савршено свестан да се Донбас не може силом заузети. Његов рејтинг у вези са тим питањем пада, и зато ће му варијанта са миротворцима омогућити да пролепша своју њушку: ето, сада нам Запад стиже у помоћ, све ће бити у савршеном реду. Али све ће бити тако како ће бити: Донбас се никад неће вратити у Украјину.

Што се тиче друге Путинове изјаве о томе да ДНР такође може да продаје своје оружје било где – то је, како кажу, мастер црни тролинг седми дан. Није ни чудо што су се постмајданске друштвене мреже тако тргнуле по принципу „јел’ то он о нама?“

Наравно, ДНР и ЛНР никоме неће испоручивати своје наоружање, са друге стране, војске поменутих Република имају довољно снаге да изведу смелу офанзивну операцију и лично „испоруче“ своје оружје, рецимо, у Мариупољ.

РЕШЕЊЕ СЕ ОДЛАЖЕ
Овај сигнал послат је пре свега глобалним играчима: САД, Немачкој и другима. Значење сигнала: хајде да спустимо лопту сада, а затим ћемо касније да се раскусурамо. Судећи по свему, догађаји ће се одвијати у том правцу.

Минуси: пројекат Велика Новорусија одлаже се, али он је већ одложен, и то не јуче. Плусеви: коначно ће престати да пуцају и гину у ДНР и ЛНР, а Република ће бити у могућности да се озбиљно и мирно позабави изградњом и да комплетно доврши одавно започет процес преструктуирања своје економије пут руске привреде.

Кијевска страна ће наставити да кљука своје несрећне грађане бескрајним лажима о „хаосу и пљачки“ у ДНР и ЛНР, одакле на месечној бази беже мештани, официри и руски новинари (али никако већ четврту годину заредом да некуд и побегну).

У суштини, Украјина ће замрзнути себе у стању, у коме је држава на путу за ЕУ за три године изгубила територију нешто мању од Израела, а већу од Јамајке, налазећи утеху у чињеници да није изгубила више. Резултат осредњи; дај шта даш.

Људи Донбаса заслужују мир. На крају крајева, решење ситуације се одлаже. И највероватније то опет није пут ка миру. Можемо тек да се надамо да ће у наредних годину, две или пет мајдански ударници оманути у својој намери да претворе млађа поколења која су сада у вртићима, школама и на универзитетима у окореле и неизлечиве русофобе.

Време ради против њих. Време ради против нас. Време ради за себе. Ћутим и чекам. Све што је било у моћима народа Донбаса, народ Донбаса је урадио. На крају крајева, испоставило се да постоје ствари које не могу тек тако да се сломе.

Превео ЗОРАН ДРАГАНОВИЋ

*

Извор: СТАНДАРД