Саво Васић: Вучић у Загребу

Вучић је нагласио да из Патријаршије не жели да чује за неке другачије ријечи које би могле да га поремете у његовој политици. У конкретном случају, није желио превише спорних ријечи о надбискупу Степинцу из најмање два разлога: прво, он лично не жели погоршавање односа са Хрватском, и друго, он жели да први у историји Србије дочека једног папу у Београду! Стога му проблематизовање канонизације надбискупа Степинца не би било пријатно

Колинда Грабар Китаровић и Александар Вучић (Фото: Танјуг/Сава Радовановић)

Ових дана готово сви медији у Србији објавили су вијест да ће Александар Вучић до краја ове 2017. године посјетити Хрватску, односно Загреб, како би са Колиндом Грабар Китаровић разговарао о бројним спорним питањима а све у циљу да односи двије државе буду на завидном нивоу – онако како господар жели.

Немам намјеру да овом приликом помињем спорне проблеме Србије и Хрватске из простог разлога што ми је пред очима као полазна основа реченица угледног професора београдског Филолошког факултета Мила Ломпара да „после Јасеновца ми Срби немамо о чему да разговарамо са Хрватима“. Уз додатак да можемо да разговарамо, али уз њихово претходно макар вербално покајање над жртвама затирања ког су у три рата у 20. веку спровели над српским народом: у Подрињу 1914. као припадници аустроугарских постројби, у Независној Држави Хрватској 1941–1945. и у Републици Хрватској од 1991. године до данас.

Желио бих на нешто друго да укажем а што је, чини ми се, у директној вези са најављеним путовањем у Загреб. Наглашавам да ово што ћу написати није дио никакве „теорије завјере“ већ подсјећање на неке чињенице које потврђују да се иза „брда нешто чудно ваљало“. Главни актер свега тога јесте Александар Вучић, а споредни су архијереји Српске православне цркве и неколико чланова Српске академије наука и уметности, који у народу слове као велики Срби!!

Сви добро мало знамо о разговорима представника Српске православне цркве и Хрватских бискупских конференција о надбискупу загребачком Алојзију Степинцу који су одржани под будним оком папина изасланика. Највише нас је све узбудила реакција епископа бачког на текст у београдским „Новостима“ која је указивала на то да га је нека велика мука натјерала да се огласи. Мада о томе нигде јавно није речено, добро упућени у збивања у Српској Патријаршији знају да је Александар Вучић боравио у тој кући најприје послије потписаних у Бриселу такозваних „Бриселским споразума“ о Косову и Метохији, потом недавно када је наговијестио такозвани „унутрашњи дијалог“ о Косову и Метохији. Вучић је у тим посјетама нагласио да из Патријаршије не жели да чује за неке другачије ријечи које би могле да га поремете у његовој политици. У конкретном случају, није желио превише спорних ријечи о надбискупу Степинцу из најмање два разлога: прво, он лично не жели погоршавање односа са Хрватском, и друго, он жели да први у историји Србије дочека једног папу у Београду! Стога му проблематизовање канонизације надбискупа Степинца не би било пријатно.

Јавност у Србији није ништа знала о програмима који су најављени у Српској академији наука и уметности а то значи о дугоприпреманој изложби по идеји угледног академика Динка Давидова „Тотални геноцид“ (која је јавно наговјештена само на једном папиру залијепљеном на стаклу Галерије према Кнез Михаиловој улици). Могуће је претпоставити што би на изложби било приказано јер се добро знају радови академика Давидова, као на пример о геноцидној политици према српском народу спроведеној у Независној Држави Хрватској. Изложбе је (према споменутом листу папира) требало да буде отворена јула мјесеца.

Према незваничним информацијама, одлуку о одлагању на неодређено вријеме донијета је у најужем кругу неколико академика. Њихова одлука може да се посматра у контексту разговора Александра Вучића и Владимира Костића, предсједника САНУ, о добрим односима са Хрватском, па би некаква изложбе о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској то кварила. Да је то тачно, потврђује и чињеница да је на Вучићев приједлог о „унутрашњем дијалогу“ међу првима реаговао управо Костић!!!

Вама који сте ово прочитали преостаје да одговорите на питање: да ли је и ово дио некакве завјере коју лансира аутор овог текста!

*

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ