Нова монашења и празник Успенија Пресвете Богородице у манастиру Св. Николаја у Лозници

Велики празник Успенија Пресвете Богородице ове године свечано je прослављен у манастиру Светог Николаја Мирликијског у Лозници код Чачка. Велика радост празника увећана је радошћу рођења нових монахиња епархије – тих предивних дарова Пресвете Богородице. На бденију, уочи празника, 14/27. августа, Његово преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије замонашио је у чин мале схиме искушенице ове обитељи: Оливеру (Николић), Милицу (Јевтић), Весну (Будимировић) и две искушенице манастира Светог Никите Ремезијанског: Јовану (Михајловић) и Радојку (Радовановић). Новим монахињама Владика је дао монашка имена: Зинаида, Миропија, Вероника, Емилија и Теодула.

После чина монашења Владика Артемије се надахнутом беседом обратио новопостриженим монахињама, присутном монаштву и верном народу:

„Ево дара Свете Богородице који се доноси и дарује овоме манастиру светога Николе у Лозници и манастиру светог Никите Ремезијанском у Белој Паланци, јер вечерас рођене су пет нових монахиња, пет оних душа које су чуле речи Господње: “Ко хоће да замном иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и иде замном.“

У данашњем времену, у данашњем свету, времену и свету искушења, саблазни, грехова и свакоразних злочина других, постоје и даље душе које се на глас Божији одазивају. То су и ове наше сестре које су се вечерас удостојиле да после три и више година припремања у искушеништву буду удостојене да приме свети ангелски монашки лик. То је велика милост и дар Божији и Пресвете Богородице, али и велика обавеза. Чујем какве су  завете дале ове наше сестре, чули сте на шта су себе обавезале и чули сте сви шта је на крају молитве речено – да ће Господ када дође да суди узвратити, не по ономе шта смо обећали, него по ономе шта смо од обећаног извршили одржали, ово што су сестре обећале није нимало лако, није лако за човека, није лако за човекову природу, није лако само за човека. Тога су свесне и ове наше сестре и зато су на свако питање одговарале са смирењем. Не онако као што би у свету говорили да, хоћу, могу и тако даље, него: “Да али са Божјом помоћи“, јер без Божије помоћи, знају, да ништа не можемо добро учинити. Зато се ми вечерас молимо Богу да Господ њих укрепи на овоме путу којим су кренуле, путу ка Царству небескоме, ка Животу вечноме.“

Монашењу је присуствовало око 200 светосаваца из свих крајева Србије. Након монашења приређена је трпеза љубави за све присутне.

На сам дан празника Успенија Пресвете Богомајке, Епископ Артемије је служио у истом манастиру Свету Архијерејску Литургију уз саслужење Његовог Преосвештенства хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и више свештенослужитеља епархије. Светој Архијерејској Литургији је присуствовало око три стотине верника. Многи од њих су се на Литургији сјединили са Господом Христом кроз Свето Причешће.

Након Свете Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања кољива које су принели сестринство манастира и овогодишњи домаћин славе Хаџи Ђорђо Симић из Бијељине, а домаћини за идућу годину су чтеци: Бобан Терзић, Зоран Крстић и Драган Тимотијевић, сва тројица из Чачка.

У својој архипастирској беседи Владика Николај је, поред осталог, рекао:

„Ми православни славимо многе светитеље Божије и главна је слава њихова дан њиховог упокојења, дан њиховог уснућа. Како лепа и дивна реч, охрабрујућа реч, радосна реч – Успеније. Онај ко је уснуо, онај ће се и пробудити, онај који је уснуо, онај ће и васкрснути. Чудесно је све ово.

Мало је речено и мало је написано у Светоме Писму о Пресветој Богородици. Велика је тајна живот Њен и сва чудеса, чудесан живот Њен и велика је слава Мајке Божије. Неко од светих је рекао да је Господ Цркви Својој подарио велики дар, чудесни дар – подарио је Пресвету Мајку Своју, Пресвету Богородицу Цркви Својој – да Је славимо, да jој се дивимо, да jој се молимо, да славимо Ону Коју је Бог прославио више од свих земаљских бића. А каже се за Пресвету Богородицу да је Она била најчистије људско биће, чиста од греха, Једина – Једина чиста срцем и чиста душом и која никад није ни једном помишљу Својом Бога изневерила и нити покретом срца Свога ка било чему земаљском, ка било чему страсном и грешном. Она Која је славнија од Херувима и Она која је неупоредиво славнија од Серафима, Пресвета наша Владичица Борородица“.

Уследила је трпеза љубави за све присутне. Том приликом је пригодни програм извео хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на монашењу.
Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.

Извор: ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ