Јахура: Жене и дјеца из Љубљенице живи спаљени на Велику Госпојину

Споменик жртвама, подигнут на православном гробљу у Љубљеници.

Споменик жртвама, подигнут на православном гробљу у Љубљеници.

Усташе су на данашњи дан 1941. године, на православни празник Велика Госпоjина, живе спалили у jедноj штали жене и дjецу из села Љубљеница, у општини Берковићи.

Миленко Јахура, предсjедник Српског националног друштва „Пребиловци“, каже да су том приликом из породице Вукосав изгорjели Цвиjета, Дара, Славко (15 година), Стоjа (10 година), Наста, Цвиjа, Даница, Славко (осам година) и Анђелко (осам година).

Из породице Геле живи су спаљени Петра, Анђа, Љубица (четири године), Мара, Миленко (осам година), Миленка (шест година), Љубица (двиjе године), Даница, Бранко (15 година), Миленко (12 година), Анђа (двиjе године), Владо (12 година) и Боро (10 година).

Из пламена jе искочила и побjегла jедино деветогодишња Славоjка Вукосав.

Комшиjе Хрвати и муслимани су их истjерали из кућа, под изговором да их `селе у Србиjу` и уз батине потjерали ка штали породице Гело.

„Ту су их све затворили. Кров штале био jе од сламе, а злочинци су убацили и додатне бале сламе. Испред врата су стаjали злочинци са гвозденим вилама. Њима су у ватру враћали живе буктиње, мученике коjи су искакали из запаљене штале“, наводи Јахура.

Једну дjевоjку су претходно силовали. Славоjкиног брата, коjи jе искочио из штале, убили и бацили поново у пламен.

Са тешким ранама преживjела jе и Спасениjа Гело, али jе послиjе неког времена умрла.

Злочин су извршиле усташе, комшиjе жртава. Предводили су их Балдо Бошковић – Кракић, Смаjо Ризвановић, Стоjан Маслаћ, Хасан Баjгорић – Хоџа, Божо Папац и други.

Око штале, коjа jе горjела, злочинци су се веселили и подврискивали на крике мученика, а на оближњоj пољани хрватске дjевоjке су играле у колу и пjевале.

„Тако су пjесмом, игром и чашћавањем прославили злочин коjи су починили. Одмах затим, подиjелили су имања своjих жртава, онако како су се претходно били договорили“, каже Јахура.

Позната су имена 44 жртве из овог села у Другом свjетском рату, од коjих jе 23 са презименом Гело. Они су потпуно истриjебљени, а презиме угашено.

Из породице Вукосав, убиjена jе 21 жртва. Одрасли српски мушкарци из села, њих 10, презимена Вукосав и Гело, поубиjани су уочи Видовдана, 27. jуна 1941. на Шћепан Крсту и бачени у jаму Баров до.

Љубљеница jе мало село у историjскоj жупи Дубраве, у доњоj Херцеговини. До 1992. била jе у саставу општине Столац, а сада припада Берковићима, Република Српска.

*

Извор: ЈАДОВНО