Бошко Антић: Тајна оружја за измену генских особина, воље, интелекта, утицај на природне појаве…

Многа од ових оружја су већ употребљена у ратним дејствима, многа од њих су и забрањена, али они који теже потчињавању других не престају да изналазе нова, посебно она која нису лако видљива, па многи институти и научници раде на изналажењу оружја за генетско ратовање, оружја за удар на људски интелект и вољу, оружја за тектонски и метеоролошки рат

Бошко Антић, контраадмирал у пензији (Фото: Медија центар НУНС)

ГЕНЕТСКО ОРУЖЈЕ

Коришћење биолошког оружја има своје присталице и своје противнике. Коришћење вируса, бактерија, гљива и других организама има за циљ да се неприметно и подмукло нападају људи. Изложене биолошком оружју жртве умиру грозном смрћу. Оно се не може контролисати. Противници сматрају да не постоји ни један разуман разлог за његову употребу. Пентагон, који је био носилац његовог развоја је у време Никсон, прихватио је аргументе противника биолошког оружја па је донета одлука о његовом уништавању. За Американцима су то учинили и други. Потписана је 1972. године Конвенција о биолошком оружју, којом су сва истраживања ограничена на дефанзивне мере, као што је стварање отпорности. Забрањена је свака употреба на слободном простору. Залихе су уништене.

Нажалост, биолози су нашли други пут већ након годину дана и кренули у развој генске технике. Већ у време Регана, 1980. године, је за ова истраживања, развој и тестирање хемијског и биолошког оружја буџет повећан са 50 на 200 милиона долара. Војни кругови су одмах били спремни да дају велика материјална средства за развој генске технике. Чинило се да се може направити идеално оружје.

Швајцарски часопис „Veltvohe”, у броју од 8. децембра 1988. године, пише да се „под генском техником, у најширем смислу, подразумева приступ наследним факторима, познатим као гени организма”. Гени, генетски, су дуги танки кончићи, који се могу мењати (којима се може манипулисати), помоћу молекуларног оружја. Из тих животних нити могу се исецати и изоловати комади и на крају састављати са другим генетским нитима. Како се наследни фактор свих облика живота (уз малобројне изузетке) увек састоји од истог материјала, начелно се гени мишева могу уграђивати у банане, а гени поморанџе у слонове. Међутим, занимљиво је да се гени гљива могу убацити у гене бактерија или се гени из опасних бактерија могу пренети на безазлене, па оне постају опасне. Наиме, постоје гени у гљивама или бактеријама одговорни за производе који делују као токсини. Токсини колере, тетануса и дифтерије у бактеријама имају релативно једноставну генетску структуру. Њихови гени се захваљујући генској техници могу релативно једноставно раздвојити и пренети у безазлене бактерије. Остаје једино да се ова изманипулисана бактерија убаци у резервоаре противника и да се чека.

Тако се безазлени организми могу претворити у смртоносно оружје. Могућности су веома велике, па се путем генске технике може убацити ген, који дозвољава само одређен број дељења ћелија или да ствара могућност да одумиру у одређеним специјалним условима, на пример када температура падне испод 10 степени Целзијусових.

Данас се могу контролисати све особине, јер гени одређују отпорност бактерија према одређеним антибиотицима, па онај ко води рат против неке земље треба да створи бактерије које су отпорне на антибиотике којима та земља располаже.

Генска техника ствара могућности оном ко је користи да њено коришћење демантује и да тако обмане јавно мнење, које је против оваквог оружја. Тако на пример, неко може одабрати вирус који је одомаћен у некој средини и применити га у другој, где нема имуних на њега. Ко спретно манипулише овим генима може произвести вирус који имунолошки систем људи не може познати, због чега могу избити епидемије са тешким последицама. Није ли истина да се вирус СИДЕ отео онима који су га у ове сврхе користили или припремали да искористе против противника?

Општи је став да се генска техника не може забранити, јер се њом добијају и вакцине широког дејства, али јој нема смисла у војничким рукама. Наведени часопис упозорава да би на то „морали бити спремни и генерали, јер и даље важе неизмењени стари аргументи против биолошког оружја”. Ова техника омогућава стварање оружја од кога више није могућа заштита.

Нажалост, и поред упозорења о опасности од овог оружја, и за оног ко га употреби и за оног против кога је употребљено, истраживању људских гена се и даље придаје велики значај и са оне нежељене стране – у циљу употребе против других. И даље се ради на стварању генетског оружја, а њега је, заиста, тешко регистровати. Ради се на истраживању људских гена – произвести бацил или вирус који ће деловати само на одређену нацију или на људе са одређеним особинама.

Истраживању људских гена и биотехнологије уопште, у свету се придаје велики значај. Основна идеја је оријентисана на борбу против рака и других болести, али велики број научних радника не размишља о негативним последицама и могућности злоупотребе резултата до којих се истраживањем дошло.

У појединим земљама, ова истраживања су усмерена и на стварање генетског оружја, чија се употреба може регистровати много теже од биолошког оружја – последице могу бити уочене тек после неколико година.

Један од познатих истраживачких подухвата је „Пројекат израде мапа људских гена” (Human Genome Mapping Project). На овом пројекту је ангажована мало позната група стручњака, који раде на идентификацији гена носилаца расних карактеристика. Истраживањем је идентификовано 721 раса људи.

Може се, стога, закључити да постоји могућност за производњу и употребу генетског оружја намењеног да промени етничке структуре у одређеним регионима. Другим речима, могуће је произвести вирус, бацил или бактерију које могу имати селективно дејство – на Црнце, Србе или на пример на људе са плавим очима (Алтајмерова болест).

Крајем 2012. у Русији је требао бити разрађен програм стварања ласерског, таласног, генетског и психофизичког оружја, најавио је министар одбране Русије Анатолиј Серђуков. Стварање оружја на новим принципима физике спада у задатке за период 2011-2020. Могући обим финансирања овог програма се не наводи.

ПРОГРАМИРАНО БИОЛОШКО ОРУЖЈЕ

Америчка истраживачка агенција ДАРПА, која се налази при Министарству одбране, већ годинама у назад истражује употребу синтетичке биологије у ратне сврхе. Пре извесног времена основан је и Биро за биолошке технологије унутар поменуте агенције. Њихово истраживање би итекако требало да плаши.

Наиме, ближи се доба тзв. програмираног биолошког оружја, а најстрашније је то што би ова оружја могла да буду смртоноснија од нуклеарног. У њима се користи синтетичка биологија, која је слична генетском инжењерингу. У суштини, реч је о репрограмирању гена да обављају тачно одређену функцију.

– Биолошки базирани сукоби будућности били би сулуди. Примера ради: уништићу ти производњу хране, уништићу ти изворе воде[1]. Уклонићу ти могућност размножавања, уклонићу ти могућности лозе твојих гена да се шире – истакао је Мајкл Кров, декан америчког државног института Аризона, а ово су само неки од његових примера. ДАРПА-ино истраживање је до сада напросто застрашујуће. 2011. године, ова агенција почела је да улаже средства у пројеат „Biodesing“. Његов циљ био је да се произведе синтетички организам који може вечно да живи или да се по потреби уништи такозваним молекуларним прекидачем. Такви организми би могли да раде шта год њихови творци, они који их контролишу, пожеле.[2]

 ОРУЖЈЕ ЗА УПРАВЉАЊЕ ИНТЕЛЕКТОМ

Оружје психофизичког управљања интелектом, према тврдњама у часописима, већ су употребљена у Сомалији и Ираку, можда и на тлу претходне Југославије. Чинили су то Американци. Ради се о оружју које помоћу усмерене енергије из генератора смештеним на сателитима, авионима, бродовима и на копну дејством усмерене енергије код људи изазива страх, безвољност, главобољу, неспремност на било какву акцију итд. Тврди се да су Американци два часа пре удара по Ираку таквим дејством, са једне крстарице из Залива, потпуно „онеспособили” послужиоце система за ваздушно осматрање и навођење и ракетних система противваздушне одбране.

Војна моћ, мерена бројем војника и могућности удара разноврсним наоружањем, већ одавно је предмет разматрања средстава за решавање спорова у међународним односима. У последње време се све више разматра, а и примењује, војна моћ у домену свести и воље људи, јер се тврди да се војна моћ може увећати и када се смањи насилност. При том се појам „војне моћи” посматра са другачијим значењем и далеко се већа важност придаје комуникацији са другим умовима него гађању одређених циљева. Употреба силе примењује се само у изузетним случајевима када се друго оружје не може употребити на противников избор. Настоји се неборбеним средствима утицати на људе који би се супротставили примени класичне силе.

Утицајем на вољу људи настоји се да се постави циљ рата, у чију сврху остварења ће се непријатељ натерати да направи онакав избор који одговара оном ко жели да утиче на његову вољу при одлучивању, пре свега у политици и економији. Циљ рата је овладати непријатељевом вољом, јер се не може остварити жељени циљ све док се не сломи непријатељева воља. Непријатеља треба приморати да се потчини. Раније се потчињавање воље остваривало применом силе кроз употребу оружја, а данас се то чини изналажењем новог начина ратовања и оружја и то оружја које неће убијати физички већ потчињавати људску вољу.

На ова дејства најосетљивије су жене, посебно трудне, а симптоми су главобоља и мучнина. У мерама за супротстављање наводи се: употреба мање количине алкохола; опуштање, како би се ритам рада мозга спустио испод фреквенције на којој делују таласи; комбинација лекова, употреба аспирина.

 ИСПИРАЊЕ МОЗГОВА

„Танјуг” је у Политици од 18. децембра 2002. године објавио да Пентагон разрађује план за „испирање мозгова”. Званичници америчког Министарства одбране, по овој вести, већ месецима расправљају о томе да ли војска треба да се бави пословима „обликовања мишљења”, како у савезничким тако и у непријатељским земљама.

Пропагандне операције би могле да укључе придобијање европских новинара да, уз одговарајућу новчану накнаду, повољно пишу о америчкој политици, тајно финансирање књига или финансирање школа које би се супротставиле исламској идеологији итд.

Представник за штампу Беле куће је избегао да отворено говори о изгледима за формирање једне такве службе у Пентагону, али је рекао да је „опште прихваћено мишљење” да САД имају важну улогу у свету и да треба да свету „боље пренесу поруку наде и могућности”. Након укидања службе која је имала задатак придобијања странаца непријатељски расположених према САД администрација врши притисак на војску да преузме нови посао, да се употреби за утицање на јавно мнење у страним земљама, јер је погодна за извођење психолошких операција” за придобијање грађана и војске у непријатељским земљама или земљама у којима су војне операције у току.

 ПЛАЗМЕНО ОРУЖЈЕ

„Новости” из Москве су крајем 1995. године објавиле чланак под насловом „Постоји ли плазмено оружје?”, тврдећи да је Јељцин у Ванкуверу, још 1993. године, понудио Клинтону заједнички експеримент о одбијању ракетног напада плазменим оружјем. У многим средствима за масовно информисање појавили су се натписи о успеху руских научника у стварању квалитетно новог – плазменог оружја.

Суштина овог оружја је: „испред сваког објекта који се креће у атмосфери Земље помоћу високофреквентних уређаја који ослобађају зраке или ласерских генератора, ствара се плазмени облак, тзв. плазмоид, који може пореметити динамику лета ракете или авиона. Објекат напушта трајекторију и услед превеликих оптерећења експлодира”.

Одавно се ради на томе да се повећа ефикасност противракетне одбране, па се у овом чланку тврди да је предлог за изналажење плазменог оружја потекао много раније, с обзиром да се четврт века ради на истраживању могућности коришћења концентрисаних екстрависоких фреквенција за наношење удара по летећим објектима. Тврди се да се тиме баве и у Сједињеним Америчким Државама, али да до данас нису успели да начине ефикасан систем противракетне одбране на поменутим принципима.

Оваквим оружјем уништавали би се лажни и прави циљеви. Аутори тврде да је помоћу великих антена „могуће концентрисати сноп електромагнетске енергије на релативно мали обим. Енергија се фокусира тако да уништава бојеве главе. Према данашњим оценама, флукс енергије, који је у стању да путем загревања разори корпус бојеве главе, мери се величином 10 до 100 килоџула по квадратном центиметру, што је веома солидна величина”.

АМЕРИЧКО ЧУДО – ОРУЖЈЕ

Водећи експерт Русије за аеро-космичке феномене Александар Плаксин саопштио је да располаже подацима да Американци поседују два супероружја и да се увелико спремају за коришћење „супер робота”.

Главно америчко чудо-оружје је дислоцирано на Аљасци и има службену ознаку ХААРП. По Плаксину, то је моћна радарска станица са 180 антена распоређених на тринаест хектара. То је, по њему, моћно геофизичко оружје, много моћније и од атомске бомбе. Толико је моћно да ни сами Американци још не знају какве би последице биле од његове употребе. Сумарна моћ тих 180 антена је три и по милиона вати. То је снага која омогућава фокусирање кратких таласа на било којој тачки јоносфере и њено загревање до претварања у високотемпературну плазму! То је, ако се тако може рећи, гигантска микроталасна пећ за глобалну употребу. Пласкин трвди да су Американци „потпуно свесни да њихова ‘микроталасна пећ’ може не само да туђе балистичке ракете претвори у ‘чварак’, него и изменити планетарну ружу ветрова, па чак и климу”. Експерти се, чак, прибојавају и промене магнетних полова Земље, глобалних суша и истовременог активирања десетине вулкана. Све би ово бацило на колена привреде многих земаља, али угрозило и саме САД.

Пласкин тврди ад Американци могу да користе ово оружје формално када престане да важи совјетско-амерички договор о противракетној одбрани.

Истовремено, када и Пласкин, и пуковник Виктор Баранец, портпарол Министарства одбране Руске Федерације, је оптужио САД да форсирано приводе крају изградњу своје „ласерске космичке артиљерије”, као и првих борбених робота „гладијатор”, који имају величину машине за веш, крећу се помоћу гусеница и имају компјутере преко којих примају наредбе и „отварају ватру на указане циљеве”.

Управо на Аљасци (у војној бази) , по наређењу председника САД Џорџа Буша, дана 17. децембра 2002. године, почиње градња националног антиракетног система одбране. До 2004. године треба да у Форт Грилеју буде изграђено 10 система за пресретање ракета, а још 10 система током 2005. и 2006. године. Истовремено је саопштено да су САД упутиле захтев да на месту радарске станице на Гренланду изграде овакав систем назван „чедо рата звезда”. Биће то најскупљи развојни програм Пентагона у наредних неколико деценија.

Идејни отац плазменог оружја Авраменко је пре готово тридесет година пронашао да „се аеродинамика тела, која лете у плазми, разликује од аеродинамике у ваздушном простору. Он тврди да се, створивши плазмени облак помоћу фокусираних екстрависокоталасних осцилација пред телом које се креће, том телу може променити задана путања. За то је потребно око 100 џула енергије да би се то постигло. Зна се да плазма загрева ваздух, а да је за загревање ваздуха потребно исто толико енергије колико и за загревање метала.

Авраменко тврди да се решење тражи у правцу да се концентрисано екстрависокоталасно зрачење усмерава на некакав апарат који садржи огромну количину електронике. Тај апарат би био избачен из употребе. Он наводи пример да је за квар осетљивости транзистора потребно свега 10 на шесту до 10 на осму џула.

ТЕКТОНСКО ОРУЖЈЕ

После великих земљотреса у Јерменији и Грузији, крајем 1994. године у Бакуу, главном граду Азербејџана, одржан је научни скуп чија је главна тема била: могу ли се земљотреси изазвати по жељи, односно да ли постоји тзв. тектонско оружје? Гласове о намерно изазваним земљотресима проширили су Грузијци, након два велика земљотреса после отцепљења од Русије.

Представник руске армије је категорички негирао да се на том пољу ради, али је Александар Николаев, шеф одељења за експерименталну физику Академије наука, потврдио да је за истраживање „у те сврхе” више година имао на располагању специјалну јединицу оружаних снага. Резултати озбиљног изучавања међузависности подземних нуклеарних проба и „других активности човека”, на једној, и земљотреса, на другој страни, указују на то да подземне нуклеарне експлозије утичу на појаву земљотреса. Он је тврдио да се након пет до десет дана од сваке јаче нуклеарне експлозије разређује трусно огњиште, а земљотреси се смењују један за другим.

Заменик директора Геолошког института Академије наука Азербејџана Икрем Керимов је тврдио на скупу да су земљотреси имали „вештачки детонатор” и да су се јављали углавном две недеље после атомских експлозија на војном полигину у Семиплатинску или су били последица стварања огромних празнина под земљом насталих наглим испумпавањем природног гаса.

Да руска армија зна много о тој проблематици потврђује докторска теза пуковника Николаја Астапова („О питањима заштите територије од земљотреса изазваних подземним нуклеарним експлозијама”). Он није рекао много, али је то потврдио својим залагањем да се „међународном конвенцијом забране истраживања у области земљотреса”, објснивши да нуклеарне пробе ипак могу да „диригују земљотресима”, а то би могле довести до коришћења оружја које није забрањено од Уједињених нација.

Американци на скупу нису открили своја сазнања и били су шокирани наговештајима Руса, али нису оповргли тезе, додавши да је земљотрес који је погодио Лос Анђелес био у „директној вези са подземном експлозијом на војном полигину удаљеном 150 км”.

Од тог скупа нема никаквих података о истраживањима на овом плану, али је сигурно да она нису престала.

МЕТЕОРОЛОШКИ РАТ

Када је Југославију, након престанка оружане агресије НАТО-а задесило неуобичајено невреме, а потом Европу после дуго година погодила екстремно ниска темепаратура с обиљем снега, појавиле су се сумње да се ради о вештачки изазваним појавама.

Велике количине падавина и необично јака грмљавина при сваком наиласку кишних облака довели су до сумње да ту нису „чиста посла”. Многи су већ чули да је то могуће, а могуће је.

Наука је увелико напредовала, па данас паралелно са истраживањима могућности контролисања и усмеравања природних појава у корисне сврхе, врше се истраживања о могућности коришћења ових утицаја у ратне сврхе, што веома може негативно утицати на човекову животну средину и угрозити његов опстанак.

Међу подузетим истраживањима налазе се и атмосферске појаве које се жели усмерити на изазивање катастрофалних падавина. Овим се нарушавају одређени водни режими одређених регија. То се чини изазивањем бујица и изазивањем поплава.

Изазивање бујица остварује се у циљу увећавања или потпуног уништења ресурса воде. У првом случају вештачке падавине се примењују за појачавање прилива у сливу и стварања бујица које могу да нанесу штету изазивајући оштећења природних и вештачких објеката, угрожавајући воду за пиће, па и опстанак целокупног становништва захваћеног подручја.

Изазивање поплава остварује се појавом наглих падавина у сливу река, поготово на подручју где то није уобичајено и где нису предузимани озбиљнији радови на регулацији текућих вода. Поплаве се могу користити за наношење штете индустрији, пољопривреди и саобраћају.

Поплаве су стваране вештачким изазивањем у Јужном Вијетнаму, кроз операције „Плави Нил” и „Попај”. Пробе за ова дејства вршене су у Лаосу 1966. године, а у операцијама све до јуна 1972. године изведено је више од 2.500 оперативних задатака са специјалним авионима, који су носили 104 пуњења у једном лету, са пламеником са реагенсом који сагорева за 36 секунди и за то време пропада око 900 метара кроз облак. Напади су вршени у време кишних монсуна. У операцији „Попај” изазваним поплавама уништена су читава села.

Авиони натоварени „кишним бомбама” стварали су обилате падавине, што је отежавало саобраћај на блатњавим путевима, а висок водостај река, које су преплавиле мостове, онемогућавао је снабдевање.

Професор Алан Робок с Универзитета Роџерс у Њу Џерсију.

– Недавно сам имао мистериозан позив. Контактирали су са мном консултанти који раде за ЦИА и питали ме да ли је могуће приметити ако неко контролише климу. Наравно, питали су ме да ли би неко открио у случају да покушају да контролишу време – рекао је Робок.

Професор је један од неколико научника који покушавају да промене време не би ли зауставили велике климатске промене. Технике геоинжењеринга крећу се од прскања облака да се покрену кише до слања огледала у свемир како би се одбила светлост од Земље.

Робок тврди да је сваки покушај утицаја на време лако детектовати. Ипак, како додаје, покушај да се време користи као оружје није ништа ново.

– Током Вијетнамског рата амерички научници покушали су да појачају кише како би спречили прогрес непријатеља. Слично, на Куби су изазивали кише не би ли уништили пољопривреду. Управо зато сам се уплашио после тог позива. ЦИА је превише пута прекршила правила, а то није начин на који желим да користе новац који им дајем плаћајући порез – каже професор и додаје да таква истраживања морају да буду отворена за све.

– Ако једна земља покуша да утиче на климу на овај начин, а друга не, или чак утиче на други начин, последице могу бити невероватне – каже Робок.

Аутор: Е.К., Планета, 19.02.2005.

Случајно или не, све ове манифестације су се догодиле и на нашем тлу, па није ни чудо да се после злочиначког бомбардовање појаве сумње у догађаје који су следили после тога. Све је могуће.

И Руси су вршили слична истраживања. Још 1960. године њихов Институт је за експерименталну метеорологију у Казахстану обављао распршивање сувог леда на облацима дебљине 900 метара. Облачни слој је разбијен на површини од 1.000 квадратних километара, што је опет довело до испаравања и пада температуре на том подручју за око 10 степени Целзијусових. Тако су руски стручњаци дошли до закључка да једним авионом могу да разбију облаке на површини до 1.000 квадратних километара, са два авиона 3.000, а са три 10.000 квадратних километара.

Могуће је деловање на поларне глечере, чиме би се проузроковале поплаве у приморским крајевима, али најопаснији су експерименти са озонским омотачем. Вештачко нарушавање озонског омотача, уз помоћ ракета са нуклеарним главама, отвара „прозор” смртоносним ултраљубичастим зрацима изнад територије противника и тако изазивају катастрофалне последице. То је данас изводљиво.

Вештачко стварање облака и магле или њихово растеривање интересантно је за све, јер се тако могу открити противничке или сакрити сопствене снаге. Тиме се повећава ефикасност напада или одбране. Деловањем одређених хемикалија могу се спречити падавине на даљинама и до 2.000 километара низ ветар.

Овакве операције могу имати стратегијски значај и сигурно је да суперсиле изучавају олујне облаке, земљотресе, тајфуне и оркане, ниске зимске температуре и врела лета.

Очито је да у свету влада убеђење да суперсиле могу да утичу на климу, а тиме и на људски живот уопште. Злоупотреба климе је опасно оружје јер га је тешко открити, а геофизичка и метеоролошка борбена дејства забрањена су Конвенцијом Уједињених нација још 1977. године.

Ставови изнети у рубрици „Разномислије“ не одражавају нужно и становиште „Стања ствари“

[1] Ово потврђују речи америчког генерала Мајкла Шорта, главнокомандујућег ваздухопловних операција у агресији на нашу земљу 1999. године: „Не може се добити рат ако не уништимо могућност нормалног живота за већину становништва. Морамо им одузети воду, струју, храну, па чак и здрав ваздух“. Монструозно, зар не!

[2] (Telegraf.rs / Izvor: avaz.ba)

*

Извор: СТАЊЕ СТВАРИ