Стево Мрђен: Парастос, једини дан Крајишника (ВИДЕО)

Трећи дан за редом како ми оловка из руке клизи, неће ни она да биљежи више изнова слова која ће срамоту, тугу и издају носити по свијету.

“Џаба ме оштриш сада, кад све што напишеш сада само је терет евроунијатској Србији“ – каже.

Двадесетдруга годишњица злочина Хрватских оружаних снага на територију под заштитом Уједињених нација и Србијом као гарантом заштите од било какве оружане агресије обиљежен је традиционално у Београдској цркви св Марка.

Присутно је било мање од хиљаду људи који су пристигли да запале свијеће и помоле се за покој душа пострадалих.

Веома скромно, за разлику од претходне вечери, кад је читава државна булумента у циркуској атмосфери и пјесму окупирала Ветерник. Окупило се том приликом високо друштво да митингује и обрађује дневно политичке теме кад им мјесто и вријеме није. А шта друго од те свите и очекивати, кад сваки нови дан са њима значи нова биједа, нова срамота и губитак територија. 

Министри тзв Владе Србије са свијећама у рукама, посађени на траву фудбалског стадиона се превијају од смијеха, ни сат времена нису ти никоговићи могли да издрже и не пошаљу у јавност слике непоштовања жртвама.

Узурпатор трона св Саве, Иринеј – Мирослав Гавриловић је поново имао екуменистички перформанс изједначавајући Србску Православну цркву са јеретицима, убјеђујући нас да смо више пута дијелили страдања, Срба као жртве којима је посвећен парастос и усташких џелата, што нема никакве везе са истином. 

Уосталом шта очекивати уопште од узурпиране СПЦ, епископи се утркују ко ће скупљи аутомобил да вози, чија ће епархија да произведе више вина, пива и ракије, профита ради. Црквена имања се изнајмљују и праве бизниси. Службују са јеретицима и клањају се њиховим реликвијима.

Да је СПЦ стало до своје пастве, нарочито у западним Србским земљама, онда не би водили разговоре са јеретицима и разглабали о злочинцу и његовом статусу код иновјерника, јер ми знамо ко је он, свједочи милион закланих и протјераних Срба за вријеме док је руководио католичком црквом у Хрватској. Самим прихватањем разговора потврдили су равноправност „цркава“ иако то канони не препознају. Чак строго забрањују осуђујући така став као јерес.

Екуменистичко дјеловање “хришћанских цркава“ је само пут ка унијаћењу и покатоличењу, прихватању Србског архинепријатеља Папе за духовног врховног вођу. Иако су епископи СПЦ већ љубили руку и тако га називали, постоје материјални докази, надам се да се то никад неће догодити.

Колики је злочин унијаћење занимљив је примјер Далматинске Загоре која је похарана унијаћењем у 18. и 19. вијеку да би после само 100 година, и мање, страдали од бивше браће у невиђеним звјерствима и прогону. До 1941. и усташког покрета не постоје такви масовни прогони и ликвидације до потпуног брисања Срба са тог подручја, што недвојбено говори о иницијатору такве работе. Кад су некадашњи Срби конвертовани у Хрвате постали већина био је довољно добар мотив да се крене у реализацију Ватиканског похода ка истоку. Сви они који су претекли 1941. дошли су на ред 1991.

– Некадашњем кошаркашу, репезентативцу Југославије, Стојану Вранковићу се тако поунијати дјед, његово име носи и сигурно је тренутно једини Стојан у Хрватској (међу именима постоји јасна граница и то је прва међа), отац му је оженио Хрватицу и таман уочи рата сахрањен је на православном гробљу св Аранђел, међутим одмах по завршетку војне агресије на Крајину кошаркаш Стојко (Стојан) је отворио породичну гробницу, извадио очеве кости и пренио их на католичко гробље св Иван, гробницу је оставио отворену! Затим је са такође бившим кошаркашем Дином Рађом био главни организатор славља на Книнској тврђави и дочеку Туђмана.

Стојан Вранковић, Фрањо Туђман, Дино Рађа

У овом примјеру видимо колико временски брзо и са колико агресије и мржње наступа Ватикан, освајајући наше вијековне просторе.

Да постоје искрене намјере СПЦ да заштити своје вјернике, онда би извадили своје црквене књиге на сто и њих користили као главни адут дијалога са ватиканским изасланицима. Да се јасно повуче линија, ко је и када промјенио вјеру и под којим околностима. Гдје су наше светиње и гробови који доказују коме припада земља. То је једини дијалог који са њима треба да се води. Владика Далматински Никодим Милаш је написао капитално дјелоПравославна Даламација, (1901. први пут објављено) у којем се може пронаћи небројено почетних тачака дијалога.

Поставља се питање зашто Србија обиљежава своје дане страдања на овакав начин, Слободана Милошевића и његов режим је била срамота, јер су директно одговорни за почињену издају, Борису Тадићу не дозвољава поријекло и блиске родбинске везе по мајчиној линији са Јуром Францетићем, оснивачем усташке “Црне легије“, ови данас праве циркус- вашар од парастоса и зашто нема споменика који би свједочили о страдањима 90-тих година прошлог вијека?!

Одговор је врло прост, ако кренемо од чињенице да би ти исти споменици и парастоси утицали на свијест потомства и њих упозоравао на пријетње и опомињао кад управо свједочимо нову издају!

Лоботомирана јавност се управо припрема за одсјецање постојбине модерне Србске државе Косова и Метохије, владајућа булумента издајника, која је насљедила све претходне издајнике и континуитет издаје, планира да поклони свету Србску земљу дивљим арбанашким племенима, под изговором бескрајног економског напретка уласком у Европску унију. Као да ми не знамо да нама тамо није мјесто и никад нас као “мале Русе“ неће примити у ту наци унију. О економском напретку не треба трошити ријечи, видимо како је Бугарска, Румунија и Хрватска напредовала.

Управо то је апсурд који блокира изградњу било ког споменика жртвама или херојима у одбрани отаџбине. Како да зидамо и опомињемо кад још нисмо све уништили и управо то на очиглед свих нас раде! А кад нас више не буде, ти споменици ионако ником више неће требати.

  ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:  📽

Веберовски прагматично.
Заправо, данашња Србија подсјећа на мајку чедоморца.

Својим рукама је задавила своје прво чедо Крајину, затим је на ред дошла Црна Гора, познато је како су прошли и шта се све дешава са Србима тамо, сада та зла мајка треба да умори своје мезимче Косово и Метохију! Лудило и бескрупулозност издајничке клике која влада и у наше име потписује и отписује је неограничено.

Маса је заглављена у борби да напуни стомак, однарођена и похарана мајка чедоморка већ гледа ка Војводини! Ни ту неће бити крај, док се год неко Србином буде звао на овом простору!

Бар да нас је неко усвојио, преживјели би!

Записах све оно што није требало ових претужних августовских дана.

Планирао јесам, али оловка неће, востани Сербије!

Извор: КМ Новине