Ево како би у промењеним светским околностима изгледала српска „Кошава“ на КиМ

УМЕСТО „УНУТРАШЊЕГ ДИЈАЛОГА“ – ПАРАЛЕЛИЗАМ СА ОНИМ ШТО ЈЕ ЗАПАД ОМОГУЋИО АЛБАНЦИМА И ХРВАТИМА

• Председница Србије би државној агенцији ТАНСРБ изјавила: У бриљантној дводневној војно-полицијској акцији Кошава, вишеструко бројнија, организованија, опремљенија, мотивисанија и обученија српска војска и полиција готово без губитака поразиле су ослабљене „балистичко-исламистичке“ снаге побуњених косовско-метохијских Албанаца. Тиме је њихова творевина тзв. Republika e Kosovës престала да постоји
• После вишегодишњег „смутног времена“, када су се отуђене владајуће политичке номенклатуре и делови економско-интелектуалне елите приближиле формалном признању „косовске независности“ (оправдавајући се „реалношћу“, „државничком мудрошћу“, „погледом у будућност“, „залагањем за земаљску Србију“ и „бригом за нашу децу“) – Србија се „вратила себи“. Преоријентисала се на (нео)евроазијски „пут који нема алтернативу“ и проверене савезнике Русију и Кину, те ојачала државу и нарочито војску
• Да је Кошава била „чиста и професионално изведена акција“ – сведочи и чињеница да су српски генерали ослобођени после поновљеног поступка пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Одеси (премештен из Хага после промене светског поретка). Таква пресуда донета је услед недостатка кључног доказа – (изгубљених) „артиљеријских дневника“ који би могли да потврде српско прекомерно и неселективно гранатирање албанских цивилних циљева у Приштини
• Русија и Кина доделиле су српском чиниоцу улогу балканског хегемона, који у њиховом интересу има задатак да „обуздава“ албанског и хрватског експонента САД и атлантизма. Русија Србију интензивно наоружава, истичући њену важност у мултиполарном свету, припадност Православној цивилизацији, оданост евроазијским интеграцијама и војно савезништво. Руски министар одбране, генерал у пензији познат по надимку „сурови медвед“, изјавио је да се „операција Кошава проучава у Русији и да показује шта добро предвођена, добро опремљена и добро истренирана снага, политички добро предвођена, може да направи и преокрене“

Пише: др Миломир СТЕПИЋ

       „БИЛА је то бриљантна војно-полицијска акција у којој су ослобођена окупирана подручја Србије и на њу, нити на читав отаџбински рат, не сме да падне никаква љага. Ако је том приликом било неких појединачних и спорадичних злочина, осумњичени ће бити процесуирани“.

Ово је државној агенцији ТАНСРБ изјавила Председница Србије на прослави годишњице акције Кошава, војној паради и маршу српских ветерана, које се тим поводом традиционално организују у Приштини.

        У некадашњем дводневном (викенд) blitzkrieg-у вишеструко бројнија, организованија, опремљенија, мотивисанија и обученија српска војска и полиција готово без губитака поразила је ослабљене „балистичко-исламистичке“ снаге побуњених косовско-метохијских Албанаца. Тиме је њихова творевина тзв. Republika e Kosovës престала да постоји.

        Само простор Лаба (Малог Косова) са средиштем у Подујеву остао је за „мирну реинтеграцију“, коју је међународна заједница поверила једном руском генералу и која је, потом, успешно спроведена. Подразумевало се да враћањем Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије неће бити обновљен некадашњи статус аутономне покрајине, будући да је она имала деструктивну, антисрпску функцију.

        Подсећања ради, албанска национална мањина на Косову и Метохији (12,3% територије; око 19% становништва Србије) прогласила је независност 2008. године.

        Њој је претходила агресија NATO на СРЈ (Србију и Црну Гору) 1999. године, која је непосредно била у служби сепаратистичког покрета. После ње већина српског становништва је прогнана, а повратак је онемогућаван свим средствима. Самопроглашену независност тзв. Косова признао је махом Запад са својим вазалима и део исламских држава, али не и бројне друге земље света, међу којима највећа (Русија) и две најмногољудније (Кина, Индија), као ни Уједињене нације.

        После вишегодишњег „смутног времена“, када су се отуђене владајуће политичке номенклатуре и делови економско-интелектуалне елите приближиле формалном признању „косовске независности“ (оправдавајући се „реалношћу“, „државничком мудрошћу“, „погледом у будућност“, „залагањем за земаљску Србију“ и „бригом за нашу децу“) – Србија се „вратила себи“.

        Преоријентисала се на (нео)евроазијски „пут који нема алтернативу“ и проверене савезнике Русију и Кину, те ојачала државу и нарочито војску. Ради тога је ангажовала приватну саветничку фирму пензионисаних руских генерала. Управо она је имала кључну улогу како приликом обуке, посредовања у набавци модерног руског наоружања и обавештајно-пропагандне припреме, тако и у планирању и спровођењу акције Кошава.           Том приликом, коришћена су искуства акције Олуја на Републику Српску Крајину (30% територије; око 10% становништва Хрватске), после које је Хрватска награђена пријемом у NATO и ЕУ.

        Српски званичници су и током ове прославе истакли допринос тадашњег Председника Србије.

        Посебно су нагласили симболички значај његовог доласка у Приштину „Возом слободе“ и истицања огромне српске заставе на Газиместану непосредно после акције Кошава.

        Они су поново одбацили оптужбе да је његова изјава „морамо нанети такве ударце да Албанци практично нестану“, дата на састанку војно-политичког врха на Ади Циганлији пред саму Кошаву, била позив на масовне злочине и прогон албанског становништва. Бацање летака са позивом Албанцима да остану код својих кућа, уз истовремено сугерисање праваца за напуштање Косова и Метохије саобраћајницама дуж Белог Дрима ка Албанији и кроз Качаничку клисуру ка тзв. Републици Илириди (БЈРМ) нису сматрали за лицемерно (дез)информативно деловање.

        Такође, седење руског амбасадора на трактору у албанској избегличкој колони нису тумачили као руску подршку спровођењу прогона, већ као спречавање наводно оправданог осветничког насиља Срба.

        Уосталом, да је према српском становишту Кошава била „чиста и професионално изведена акција“ сведочи и чињеница да су српски генерали ослобођени после поновљеног поступка пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Одеси (премештен из Хага после промене светског поретка). Таква пресуда донета је услед недостатка кључног доказа – (изгубљених) „артиљеријских дневника“ који би могли да потврде српско прекомерно и неселективно гранатирање албанских цивилних циљева у Приштини.

        Супротно томе, тај суд (састављен махом од судија из Русије, Белорусије, Кине, Индије, Боливије, Венецуеле и Сирије) осудио је комплетно војно-политичко руководство побуњених Албанаца са Косова и Метохије и из Албаније на вишедеценијске затворске казне због удружног злочиначког подухвата, геноцидног уништавања Срба и великоалбанске агресије.

        Уз то, моћне евроазијске институције и пропаганда упорно траже забрану негирање геноцида, немећу Албанцима комплекс кривице геноцидног народа, захтевају њихову промену свести и постављају неоствариве услове за пријем у евроазијске интеграције.

        Да је Србија важно упориште (нео)евроазијства сведочи то што је по убрзаној процедури примљена у Евроазијски савез и ОДКБ, упркос учешћу у ратним догађањима и чињеници да није испунила ни минимум услова. Разлози су очигледно геополитичке природе. Русија и Кина доделиле су српском чиниоцу улогу балканског хегемона, који у њиховом интересу има задатак да „обуздава“ албанског и хрватског експонента САД и атлантизма.

        Сходно томе, Србији је „све дозвољено“ – територијални експанзионизам, регионални економски колонијализам, нарушавање људских права, угрожавање мањина…

        Русија је интензивно наоружава, истичући њену важност у мултиполарном свету, припадност Православној цивилизацији, оданост евроазијским интеграцијама и војно савезништво. О томе сведочи и недавни сусрет руског и српског министра одбране, када је руски министар, генерал у пензији познат по надимку „сурови медвед“, изјавио да се „операција Кошава проучава у Русији и показује шта добро предвођена, добро опремљена и добро истренирана снага, политички добро предвођена, може да направи и преокрене. Посебно поштујемо вас, свог савезника, једну малу земљу која се бори знатно изнад своје категорије.“

*

Извор: ФАКТИ