Митрополит глобализма и његова „јавна љубав“ према Загребу – ПОРФИРИЈЕ ПРЕДСТАВИО КЊИГУ ‘ЗАГРЕБ И ЈА СЕ ВОЛИМО ЈАВНО’ Владика окупљенима поручио: ‘Бог није ни Хрват, ни Србин, ни Нијемац’

Глобалистички митрополит Порфирије проповеда своје глобалистичко „православље“, које подупире својим добро уновченим, уједно и излизаним, дијалошким екуменизмом, овог пута садржаног у његовој књизи са скандалозним и саблажњивим називом. Оваквим екуменистима није страно да пишу књиге препуне екуменистичке патетике, коју називају „хришћанском љубављу“ (свакако на штету Цркве, али исплативу за њихов дубоки, екуменистички џеп) а која је резервисана искључиво за екуменисте, ма које вере били. У својој антихристовској сервилности глобалистима екуменистички „архијереји“ прибегавају и провокативним и непримереним насловима, све са циљем да јефтиним сензационализмом привуку на себе пажњу јавности, макар и скандалозним називима књига, макар и саблажњивим насловима испразних, лицемерних и патетичних збирки беседа и разговора, какви једино могу бити од једног екуменисте. Једино што књизи, о којој преносимо вест, одговара истини јесте да екуменистичка „љубав“ Порфиријева заиста подсећа на ону „јавну љубав“.

МИТРОПОЛИТ ПОРФИРИЈЕ ПРЕДСТАВИО КЊИГУ ‘ЗАГРЕБ И ЈА СЕ ВОЛИМО ЈАВНО’ Владика окупљенима поручио: ‘Бог није ни Хрват, ни Србин, ни Нијемац’
У Загребу је у четвртак представљена књига митрополита загребачко-љубљанског Порфирија Перића „Загреб и ја се волимо јавно“, у којој су скупљени интервјуи и обраћања тог, како је истакнуто, заговорника дијалога, љубави и помирења. Књига је објављена у издању Српског културног друштва Просвјета, чији је предсједник Чедомир Вишњић оцијенио како је тешко уопће и говорити о таквој једној књизи, већ се више може разговарати о оквиру и контексту њезина настанка.

Загреб, 290617. Новинарски дом, Перковцева2. Одржало се представљаје књиге загребацкољубљанског Порфирија Перица Загреб и ја се волимо јавно. На фотографији: књига. Фото: Дамир Крајац/ЦРОПИX

Митрополит Порфирије четврти је човјек на мјесту митрополита загребачког, рекао је Вишњић на представљању у Новинарском дому. Кратко се осврнувши на његове претходнике на томе положају, истакнуо је како је неупитно да постоји потреба да челни човјек Српске православне цркве у Загребу пошаље „ведру, комуникативну и отворену поруку добре воље“, која је у случају митрополита Порфирија неспорна, а иза које стоји једна велика и озбиљна повијесна одговорност.

Скуп је модерирао новинар и књижевник Драго Пилсел, који је казао како је владика Порфирије велики човјек који доиста живи онако како проповиједа, а представљање књиге његових интервјуа и обраћања заправо је само повод за један „кратки симпозиј захвалности, љубави и екуменизма за велико дјело које је владика направио за кратко вријеме од када је у Загребу“.

Порфирије Перић (1961.) епископ је Српске православне цркве и митрополит загребачко-љубљански од 2014. Богословију је дипломирао 1986. на Православном богословном факултету у Београду, да би постдипломски студиј завршио на Богословном факултету Свеучилишта у Атени 2004.

Његова књига „Загреб и ја се волимо јавно“ садржи одабране интервјуе откако је изабран за новог митрополита загребачко-љубљанског у српњу 2014. године па до вељаче 2016., а које је давао за Политику и РТС, Јутарњи и Вечерњи лист те за ХРТ, Радио Словенију и Радио Телевизију Републике Српске.
Прави еуропски интелектуалац с осјећајем за умјетност

Један од првих интервјуа с новим је митрополитом направио новинар српских Новости Саша Косановић, који је казао како је то искуство било за њега посебно занимљиво јер је први пута радио интервју с високим великодостојником Српске православне цркве, човјеком о којему није никад чуо нити једну лошу ријеч и који се у разговору, а и својим каснијим понашањем, показао као „човјек који ради крупне кораке и ради их одмах, прави еуропски интелектуалац који итекако има што рећи о свим стварима“.

– Дошао сам с великим очекивањима на тај интервју и изашао с још већим респектом. Постављао сам питања из срца човјеку који долази на један, кад је ријеч о Србима у Хрватској, духовно девастиран простор, а оно што сам добио, а што можете прочитати у књизи, ријечи су одобрења и обећања да ће бити достојан дужности коју обавља, свјестан бременитих времена која никако да прођу на овим просторима. Он је и кренуо тим путом – рекао је Косановић.

Своје дојмове о културошком и културном значају митрополита Порфирија за Загреб дао је његов пријатељ Бранимир Пофук, колумнист и новинар Вечерњег листа. Казао је како се владику Порфирија не може проматрати и доживљавати изван његове улоге, а опет, ријеч је о човјеку који никада у особним контактима не намеће своју вјеру. Посебно разумијевање Порфирије Перић има за глазбени вид црквене културе, без које би свјетска глазбена баштина била врло сиромашно мјесто, рекао је Пофук.

Његово присуство драгоцјено је за нашу средину, јер он је човјек који има дубоко разумијевање и особну тежњу за умјетношћу и плодовима културе, оцијенио је. Теологиња и списатељица Јадранка Брнчић осврнула се на прву поруку владике Порфирија од кад је преузео дужност митрополита, а то је да долази „без предрасуда и отворена срца за праштање, дијалог и помирење“.

– Ријечи изговорене и потом записане у тој књизи не доживљавамо као пуке фразе, већ осјећамо да су утемељене на особно живљеној духовној мудрости – рекла је Брнчић.

– За мене је управо то највећа вриједност те књиге, која нас понајприје учи да се оно што као добронамјерни људи желимо не озбиљује искључиво људским понашањима и стратегијама, већ се добива на дар ‘политиком љубави’, или – вјерничким ријечима речено – ‘политиком еванђеља’, јер, као што каже владика Порфирије, мир није извањска категорија, него духовно стање – поручила је Брнчић.
Вјерски вођа који зна слушати

Теолог Петер Кузмич, ректор Еванђеоског теолошког факултета из Осијека, напоменуо је како је већ на свечаности устоличења митрополита Порфирија био дубоко импресиониран његовим наступним говором.

– Његова дијалошка отвореност, видљива у цијелој тој књизи, изненађује, јер свећеници су углавном мајстори монолога, они знају држати проповијед али врло често нису научили разговарати, јер нису научили слушати, рекао је Кузмич. „Бог нам је послао човјека на чело Српске православне цркве у Хрватској и Словенији који је екуменски отворен, који шаље поруку умјерености и помирљивости, мостоградитеља, човјека који гради мостове повјерења међу вјерама и народима – оцијенио је.
Велики заговорник дијалога

На књигу владике Порфирија осврнуо се и предсједник Српског народног вијећа и саборски заступник Милорад Пуповац.

– Та књига доиста је књига дијалога, и то не само по томе што је већина садржаја разговор између новинара и њега. То је књига дијалога по ономе што он декларира као свој циљ, а то је да он жели водити мале дијалоге, а не расипати велике ријечи – рекао је Пуповац.

– Владика Порфирије води разговоре, које он разумије као примаран облик дијалога који је неопходан нашем друштву, нашим међусобним односима, посебно између представника различитих цркава и различитих вјерских и етничких заједница – поручио је.

Иво Јосиповић, који је био хрватски предсједник у вријеме када је Порфирије преузео дужност 2014., напоменуо је да владика Порфирије шаље поруке које се не односе само на вјернике православне вјере, већ на све вјернике, агностике, атеисте – на све људе.

„За мене као особу и као политичара оно што сам од њега чуо драгоцјено је, јер оно о чему он говори питања су свих нас, свих људи. Ријеч је о човјеку који је дошао у Хрватску у тренутку који је још увијек био лош, а ријечи мира, помирења и љубави које шаље доиста су драгоцјен допринос хрватском друштву. Његове ријечи и дјеловање обогаћују Хрватску као мултикултурну, мултиетничку и мултирелигијску земљу“, рекао је Јосиповић, те поручио: „Ово је ваша земља и зато ми је драго да се са Загребом волите јавно“.
Порфирије: Бог није ни Хрват, ни Србин, ни Нијемац

Владика Порфирије захвалио је свима назочнима и свим представљачима на ријечима које, како је рекао, прије свега доживљава као израз њихове љубави и поштовања. Појаснио је да је та књига заправо збирка интервјуа које је дао у првих годину дана својег боравка у Загребу, а пристао је на њезину објаву сматрајући да она више треба бити нека врста документа о његову доживљају и реализацији онога што је обећао у својој приступној бесједи.

– Не само да нисам одустао од те своје првобитне интенције, него сам је продубио, и она расте. Као у свакој љубави, која је у почетку више заљубљеност него аутентична и права љубав, током времена откривају се и извјесни недостаци, али та љубав остаје и расте, уколико оно што је аутентично, истинито и лијепо такођер расте – рекао је.

Истакнуо је да му је хрватска јавност „поклонила безувјетну љубав и исказала дивну добродошлицу“ и прије него је дошао у Загреб. На том јој је „кредиту“ захвалан и непрестано га има на уму, „стално свјестан тога колико је дата ријеч врло важна, има своју тежину и своју снагу“.

– Монах сам постао јер сам у Цркви трагао за оним што она заиста нуди и због чега једино постојимо на овом свијету, јер Бог није ни Хрват, ни Србин, ни Нијемац – он је љубав, а Црква није на овом свијету да бисмо ми били бољи људи, или да би се бавила социјалном правдом – она постоји јер нема човјека који се не пита о смислу својег постојања, поручио је.

Међу бројним назочнима који су напунили Велику дворану Новинарског дома био је и новоизабрани епископ далматински Никодим Косовић, а представљање је увеличао наступ меззосопранистице Иване Србљан, звијезде Опере ХНК-а Ивана пл. Зајца из Ријеке, уз гласовирску пратњу Филипа Фака.